Zanimljivost dana: Kako je započela američka opsesija (jeftinom) snagom

Period tridesetih godina je doneo mnoštvo inovacija i noviteta u automobilskoj industriji, ali teško je zamisliti da je ijedan četvorotočkaš napravio veću revoluciju za Jenkije od Fordovog motora sa značkom Flathead V8. Jeftin, lep i brz, Flathead V8 je započeo američku fascinaciju pristupačnim motorima sa osam cilindara, koja traje do današnjeg dana, a onda, kada je stigla zaslužena penzija, on se proslavio u hot rod kulturi.

Razvoj ovog motora je započeo kada je veliki rival Chevrolet predstavio svoj prvi agregat sa šest cilindara 1928. godine.

Ford je još uvek nudio samo onaj s četiri cilindra, a da bi nadmašio velikog rivala, kompanija je morala da bude moćnija od njega, pa je odluka pala da se razvije prvi pristupačni V8 na svetu. Takva tehnologija nije bila nova i nastala je petnaestak godina ranije od strane Cadillaca, a uglavnom smo mogli da je vidimo ispod haube premijum četvorotočkaša.

Inženjeri uspevaju da završe prvu seriju radne zapremine 233 kubna inča (3,8 litre). Kasnije će se u ponudi naći i još manja verzja (136 kubnih inča ili 2,2 litre) za globalna tržišta. On je uskoro dobio nadimak Flathead zbog svog sada već legendarnog dizajna (konstrukcije), ali u svoje vreme ovaj potez je bio dosta skup za proizvodnju i oko polovina blokova motora nije prošla finalnu inspekciju.

Henri Ford je dao zeleno svetlo za serijsku proizvodnju u decembru 1931. godine, a da prvi automobili stignu u prodaju samo šest meseci kasnije. Osnivač firme je obećavao potpuno novi automobil kojim će zameniti Model A, sa izborom motora od četiri i osam cilindara.

Iako je Chevrolet preuzeo lidersku poziciju po prodaji tokom 1931. godine, kompanija je i dalje imala veliki broj vernih kupaca. Ford je već imao 100 hiljada narudžbina do kraja marta, a kada je Model B predstavljen dana 31. marta 1932. godine, preko pet miliona ljudi je videlo ovaj automobil prvog dana u salonima.

Model B je ostavio veliki utisak na kupce. S dizajnerske strane, činilo se da je Ford uspeo da uklopi sve elemente luksuznih Lincolna u manjem paketu. Osnovni modeli su pružali identičan motor iz Modela A zapremine 201 kubnog inča (3,3 litre) i četiri cilindra (50 „konja“), ali je najviše pažnje privukao novi V8 motor sa 65 „grla“.

Kao što se i očekivalo, automobil je takođe bio veoma pristupačan, a V8 motor bio opcija od samo 50 dolara (današnjih 980 „zelembaća“). Iako nije bio previše moćniji u poređenju sa motorima u Chevroletu i Plymouthu sa šest cilindara (oba su razvijala po 60 konjskih snaga), Flathead V8 je bio za 130 kilograma lakši, čime su dobijene mnogo bolje performanse. Britanski automobilski magazin „Autocar“ je prvi imao priliku da testira ovaj automobil i sa kabrioletom uspeo da dostigne brzinu od 130 km/h.

Do kraja prve godine, Ford je prodao 179 hiljada vozila sa V8 motorom, a veruje se da bi broj bio još veći da nije bilo problema sa proizvodnjom. Međutim, ono što publika nije znala, jeste to da Ford uopšte nije radio testiranja, što je tokom kasnijeg perioda potvrdio jedan od inženjera, uz objašenjenje da je Henri želeo da prepusti ranim kupcima tu „čast“.

Razlog za tako nešto je ležao u vremenu – Flathead V8 je u ušao u serijsku proizvodnju samo šesnaest meseci od kada je zamišljen, što je bio svakako kratak period. A problema je bilo više nego mnogo – blok motora bi pucao u hladnim klimama, klipovi motora nisu bili mnogo bolji, a Flathead V8 je trošio ulja koliko i goriva.

Pregrevanje motora je takođe bio još jedan veliki problem, posebno na većim i težim komercijalnim vozilima. Međutim, već do kraja 1932. godine, većina navedenih problema je bila rešena, pa visoka prodaja nije izostala. Do 1936. godine je bilo prodato tri miliona takvih vozila, a tri godine kasnije je prodat i sedmomilioniti motor Flathead V8.

Ford je tokom vremena uspevao da poveća i snagu. Tako je, 1933. godine, ona iznosila 75 „konja“, a tri godine kasnije je dostigla maksimalnih 90 „grla“. Flathead V8 se pokazao posebno popularnim među pljačkašima banaka, kao što su Džon Dilindžer i Klajd Berov.

Oni su voleli ovaj automobil zbog njegove velike snage i bez problema su uspevali da pobegnu policiji u slabijim modelima Chevroleta i Plymoutha. Uskoro je počela i cela hot rod kultura, gde su vlasnici skidali sa svojih automobila sve ono što je dodavalo nepotrebnu težinu, a do kasnih tridesetih godina mnoge kompanije su proizvodile i performantne delove za Flathead V8 sa kojim je bilo moguće udvostručiti reklamiranu snagu.

Pored moćnih motora, velika zasluga za popularnost Fordova tokom ovog perioda je ležala i u dizajnu, a za njega je bio zadužen Henrijev jedini sin Edsel.

Manji Flathead radne zapremine 2,2 litre je nestao iz ponude 1940. godine na domaćem tržištu, ali je nastavio da se koristi u britanskim i francuskim Fordovima narednih četrnaest godina. Kada je Ford prodao svoju francusku diviziju Simci iste godine, oni su koristili Flathead V8 sve do 1960. godine.

Ovaj veći Flathead V8 će ostati u ponudi sve do 1948. godine, kada će ga zameniti modernija verzija od 337 kubnih inča (5,5 litara). Američka proizvodnja je konačno obustavljena 1953. godine kada je debitovao moderniji motor Y-Block.

Čak i u današnja vremena, Flathead V8 je veoma popularan motor u svetu hot rod kulture i često se može pronaći u originalnoj verziji u raznim modelima tridesetih godina. Čak i u vreme današnje elektrifikacije, motori sa osam cilindara su jako popularni „preko bare“, a sve je započeto pre skoro jednog veka sa Fordom…

Zoran Tomasović

(798)