Iz Kine stiže vest o rušenju mosta Hongqi koji je u promet pušten u uvodnom mesecu ove godine. Građevina iz provincije s jugozapada Kine, Sičuana je „visila“ u vazduhu na 172 metara visine, uz najduži luk od 220 metara i ukupnu dužinu od 758 metara. Most je podignut kako bi spojio nacionalni autoput s autonomnom regijom Tibetom.
Most je, kako izveštava nemačka novinska agencija (DPA) već u ponedeljak bio zatvoren za saobraćaj, nakon što su prijavljene pukotine na kolovozu i na padinama blizu prilaza mostu. Pukotine su bile široke približno 10 centimetara, a rastojanje od pukotine na kosini do mostobrana je bilo oko 30 metara. Kako je izvestila novinska agencija Reuters, pozivajući se na vlasti u gradu Barkamu, uslovi su se značajno pogoršali u roku od jednog dana. Klizišta su se odvojila sa planinske padine i uništila delove pristupnog puta i konstrukciju mosta.
Društvenim mrežama kruži nekoliko video snimaka čiji autori tvrde da prikazuju urušavanje samog mosta. Snimci prikazuju velike mase zemlje kako se obrušavaju na most pre nego što se građevina delimično uruši. Tačan uzrok urušavanja još uvek nije jasan. Lokalne vlasti navode da se područje trenutno geološki ispituje.
Građevinska firma u državnom vlasništvu Sichuan Road & Bridge Group (SRBG) navodi da je most završila početkom godine, ali se na zvaničnom sajtu te kompanije ne mogu pronaći informacije o urušavanju, dok predmetnog mosta nema ni među referencama društva.
SRBG, sa sedištem u Čengduu, smatra se jednom od najvećih građevinskih i inženjerskih kompanija u jugozapadnoj Kini. Osnovano 1998. godine, ovo državno preduzeće specijalizovano je za projekte puteva, mostova i rudarstva i posluje na međunarodnom nivou. Kompanija je tokom prošle godine već bila predmet zvanične istrage vlade pokrajine Sečuana.
Incident je izazvan bujičnom poplavom u avgustu 2023. godine u okrugu Đinjang, koja je poplavila radnički dom kojim je upravljala upravo firma SRBG. Šest ljudi je poginulo, a 46 se vodi kao nestalo. Istražitelji su otkrili da je kompanija nezakonito koristila zemljište na obali reke za stambene svrhe tokom kišne sezone i da nije evakuisala radnike. Dvanaest zaposlenih je krivično gonjeno zbog lažnog prijavljivanja i nemara, a više od 120 partijskih zvaničnika i zaposlenih u lokalnoj samoupravi dobilo je disciplinske mere.
Prema podacima RND-a, urušavanje mosta Hongćija je najnovije u nizu ozbiljnih infrastrukturnih nesreća u Kini. Nesreće koje uključuju velike projekte se tamo neretko dešavaju. Recimo, deo mosta Điandža, koji je u izgradnji preko Žute reke u provinciji Ćinghaj, srušio se u avgustu 2025. godine, nakon što je pukla čelična sajla. Dvanaest ljudi je poginulo, a nekoliko je povređeno ili se vodi kao nestalo.
Prošle godine se srušio most na autoputu. Nesreća se dogodila u provinciji Šansi nakon jakih kiša, usmrtivši najmanje 38 ljudi. 74 osobe su poginule još 2016. godine kada su se srušile skele na projektu elektrane u Đangsiju.
Stručnjaci probleme često pripisuju prekomernom političkom pritisku i davanju prioriteta brzini gradnje u odnosu na kvalitet i bezbednost. „U mnogim projektima, planiranje, praćenje i održavanje se zanemaruju kada rokovi ili političke direktive imaju prednost“, prema proceni Univerziteta za građevinarstvo u Pekingu. Zvanični podaci pokazuju da je 2024. godine širom zemlje zabeleženo više od 14.000 nesreća na radu u građevinskom sektoru, od kojih su hiljade sa smrtnim ishodom.
Dok su neprincipijelni politički pritisci da se ubrza gradnja nešto sa čim se suočavaju graditelji i u Srbiji, pa se to nameće kao sličnost, dotle je jasna i razlika između situacije u Kini i kod nas. Naime, tamo se krivci zatvaraju i procesuiraju, dok kod nas napreduju u hijararhiji, dok u zatvorima završava čestit svet koji ukazuje na probleme i bori se za pravdu i pravnu državu.
AutoRepublika
(39)
