Naučnici sa Univerziteta Severne Karoline predlažu četvrto svetlo na semaforu

Crveno, žuto, zeleno — i uskoro bela. Semafori kakve poznajemo dobijaju četvrtu boju, a ovaj dodatak mogao bi potpuno da promeni svakodnevnu vožnju. Naučnici sa Univerziteta Severne Karoline (NC State) predložili su uvođenje bele svetlosne signalizacije koja bi u budućnosti omogućila brže, sigurnije i efikasnije upravljanje saobraćajem, posebno u eri autonomnih vozila.

Bela svetlost neće zameniti nijednu postojeću boju — ona će služiti kao poseban signal koji obaveštava vozače da u tom trenutku autonomna vozila upravljaju saobraćajem na raskrsnici.

Dok današnji semafori jednostavno govore kada da stanemo ili krenemo, autonomni automobili mogu međusobno da komuniciraju i razmenjuju informacije sa saobraćajnom signalizacijom, organizujući prolazak kroz raskrsnice preciznije i brže od ljudi.

Kada se u zoni raskrsnice nađe dovoljan broj autonomnih vozila, semafor bi aktivirao belu svetlost — znak da vozila preuzimaju koordinaciju. U tom slučaju, vozači automobila kojima upravlja čovek ne bi morali da rade ništa posebno: dovoljno je da prate vozilo ispred sebe. Ako je ono autonomno — znaće tačno kada treba stati ili krenuti.

Crveno, žuto i zeleno nastavljaju da funkcionišu kao i do sada. Bela svetlost uključuje se samo kada je autonomnih vozila dovoljno da samostalno regulišu protok.

Novi sistem zasniva se na principu distribuiranog računanja, tehnologiji koja omogućava razmenu informacija u realnom vremenu.

Tok rada izgleda ovako:

1. Više autonomnih vozila približava se raskrsnici.
2. Ona šalju semaforu podatke o brzini, poziciji i smeru kretanja.
3. Semafor detektuje da je broj autonomnih vozila dovoljan za koordinaciju.
4. Aktivira se bela svetlost.
5. Vozači samo prate tok saobraćaja koji vode autonomna vozila.

Kada se broj autonomnih vozila smanji, bela svetlost se gasi i semafor se vraća na standardni režim rada — crveno, žuto, zeleno.

Ovaj pristup omogućava da vozila prolaze raskrsnicama bez čekanja na promenu signala, što značajno ubrzava tok saobraćaja.

Prema istraživačima sa pomenutog univerziteta, bele svetiljke bi mogle:

• smanjiti gužve,
• skratiti čekanja,
• smanjiti potrošnju goriva,
• smanjiti zagađenje,
• povećati bezbednost.

Čak i kada bi samo 10% vozila bila autonomna, prosečna kašnjenja smanjila bi se za oko 3%. Ako bi većina bila autonomna, kašnjenja bi pala za neverovatnih 94%.

Bela svetlost bi takođe bila i jasan vizuelni signal vozačima da autonomni sistemi kontrolišu raskrsnicu, što smanjuje rizik od grešaka i neizvesnosti.

Tim sa univerziteta već priprema prve testne lokacije. Eksperimenti će se sprovoditi u kontrolisanim okruženjima, tamo gde autonomna vozila već učestvuju u saobraćaju.

Jedan od verovatnih prvih kandidata su luke i terminali, zbog velikog broja vozila, malog broja pešaka i veoma predvidivih kretanja.

Iako je predložena bela boja, naučnici ističu da nijansa može biti promenjena — najvažnije je da bude jasna, uočljiva i lako prepoznatljiva.

Uskoro bi dodavanje jedne dodatne signalne boje moglo da označi početak nove ere, u kojoj ljudi i autonomna vozila deljenjem informacija, a ne samo bojama na semaforu, zajedno upravljaju raskrsnicama.

U bliskoj budućnosti, ta mala dodatna svetlost — bela ili druga — mogla bi da učini vožnju bržom, sigurnijom i efikasnijom za sve.

AutoRepublika

(33)