Holandski kružni tok – nova zvezda francuskih gradova
Francuska, svetski šampion po broju kružnih tokova, otkrila je novu strast — holandski kružni tok. Ova inovacija predstavlja pravu malu revoluciju u načinu deljenja saobraćajnog prostora.
Prvi put je testiran u Kreteju 2023. godine, a od tada su ga usvojili brojni gradovi poput Rena, Klermon-Ferana, Vana, Rodeza, Kana, Biur-sur-Iveta, a od oktobra 2025. i Pariz (na trgu Leon-Pol Farg).
Cilj ovog tipa kružnog toka je da poveća bezbednost i jasno razdvoji automobile, bicikliste i pešake, dajući svakome poseban prostor za kretanje.
Centralni deo kružnog toka namenjen je automobilima, dok dvosmerna biciklistička staza kruži oko njega. Ta staza je jasno obeležena i fizički odvojena od vozila — travnatom površinom, ivičnjakom ili zelenim pojasom.
Na spoljašnjem obodu nalaze se pešački prelazi, postavljeni pre same biciklističke staze, što omogućava pešacima da pređu put bez direktnog kontakta s motornim vozilima.
Ipak, kretanje kroz ovakav kružni tok zahteva određeno privikavanje — iako je koncept intuitivan, pravila ponašanja se razlikuju od onih na tradicionalnim kružnim tokovima.
Automobili više nemaju prednost nad drugim učesnicima. Pri ulasku u kružni tok, vozač mora prvo da propusti pešake koji prelaze ulicu, a zatim bicikliste koji se kreću biciklističkom stazom — bilo da dolaze s leve ili desne strane. Tek nakon toga vozilo može da uđe u centralni prsten.
Pri izlasku iz kružnog toka, vozač mora ponovo da stane i propusti bicikliste i pešake. Za mnoge je ovo nova „saobraćajna gimnastika“ koja zahteva dodatnu pažnju i strpljenje.
Za bicikliste, promene su ogromne: više ne moraju da se uključuju u tok automobila, jer sada imaju posebnu, bezbednu dvosmernu stazu, često obojenu u crveno ili zeleno, kojom se kreću s pravom prvenstva i uz dobar vizuelni kontakt s vozačima.
Pešaci su, pak, na dobitku jer dobijaju jasniji i bezbedniji prostor za kretanje. Prelazi su postavljeni na udaljenosti od kružnog toka radi bolje vidljivosti, a ostrva zaustavljanja im omogućavaju da po potrebi pređu ulicu u dva koraka.
Prvi rezultati su veoma ohrabrujući — gradovi koji su uveli holandske kružne tokove beleže značajan pad broja incidenata između biciklista i vozača automobila.
Za urbaniste, ovaj tip raskrsnice predstavlja korak ka mirnijem i bezbednijem saobraćaju. Međutim, primena u gradskim sredinama često je veoma složena, pa čak i nemoguća, zbog nedostatka prostora.
U gusto izgrađenim zonama teško je smestiti ovakav kružni tok jer zauzima više površine od klasičnog, što ograničava njihovu primenu u centrima gradova — baš tamo gde je raznolikost prevoznih sredstava najveća.
AutoRepublika
(120)
Gotovo svakodnevno prodjem bajsom kroz neki kružni tok i povremeno je zaista veoma izazovno. Mislim da je ovo gore bezbednosno dobro ideja, da automobili i biciklisti imaju svoje „odvojene kružne staze“.
A jeli ima tvoj bicikl one sve sigurnosne asistencije za koje se zalažeš na automobilu? 😜
Svaki moj bicikl ima ono što zakon i ne propisuje ( a ni vozači automobila često ne koriste ) – ima retrovizor.
A od univerzalnih elemenata ADAS-a razmišljam da stavim „brojanicu“ …
Sva ta asistencija je prvobitno bila u glavi vozača. I danas je, kod pojedinaca.
Kod drugih je malo isparila, pa im je ubačena u auto kroz tehnologiju.
Ovim se potpuno gubi smisao smisao kružnog toka, to jeste njegove propusnu moći saobraćajnih tokova.
Pešaci, biciklisti obismešljavaju postojanje kružnog toka, i standardno se udaljavaju što dalje od kružnog toka. Pored toga ovde se narušava saobraćajna hijerarhija
Ako ovo pogledam, ipak ima i mnogo luđih od Šapića….
Ja ne vidim šta je tu novo…
Ako imaš stazu za bicikle, oni idu u prelazak ceste odmah pored pješačkog prelaza. Tako je bilo kod nas i ranije…
A ako nemaš biciklističku stazu, onda biraš da li da ideš cestom ili trotoarima ((ja uvijek biram ovu drugu opciju jer moj bicikl nema sigurnosne sisteme asistencije 😜, a ni oklop koji bi mogao dda izdrži udar nekog 1.5 t vozila…)