Japanci su razbili mit o LED farovima?

Tehnologija osvetljenja stagnira još od pojave LED Matrix farova. Proizvođači automobila dostigli su visok nivo sofisticiranosti u razvoju prednjih svetala, koja su danas dostupna u većini modela – ali uz doplatu. Ipak, ovaj sistem nije bez mana, a problemi koje donosi još uvek nisu u potpunosti rešeni, iako se rešenje već nazire.

Tokom poslednjih godina proizvođači su intenzivno radili na razvoju naprednih tehnologija osvetljenja za svoje nove modele, dosežući praktično vrhunac. Od halogenih farova, preko ksenonskih, stigli smo do punih LED sistema, a zatim i do tehnologije Matrix LED, dok su laserska svetla ostala rezervisana za luksuzne automobile zbog visoke cene. Matrix LED farovi, međutim, uspeli su da se prošire i na kompaktne modele.

Ipak, čak ni kod njih situacija nije idealna. LED farovi su postali uobičajeni deo opreme u većini novih automobila – koriste diode koje emituju belo svetlo s blagim plavičastim nijansama i poznati su po energetskoj efikasnosti. Međutim, daleko su od savršenih, jer imaju ozbiljan nedostatak koji ni tehnologija Matrix nije u potpunosti otklonila.

Nemački ADAC je testirao LED farove i utvrdio da oni ne obezbeđuju uvek bolju vidljivost puta. Površina neposredno ispred automobila često je slabo osvetljena, dok istovremeno refleksija svetla od saobraćajnih znakova može biti previše intenzivna. U posebnim vremenskim uslovima – kiši, magli ili snegu – farovi dodatno zaslepljuju. Neki vozači se na to naviknu, ali oni koji dolaze iz suprotnog smera to ne mogu ignorisati.

Ni Matrix LED farovi, uprkos ceni koja prelazi 1.500 evra kao dodatna oprema (a kao rezervni deo čak 3.000 evra po komadu), ne nude savršeno rešenje. Ova tehnologija koristi kameru koja prepoznaje vozila ispred i u suprotnom smeru, pa selektivno isključuje određene LED diode da bi sprečila zaslepljivanje prilikom vožnje s dugim svetlima. Međutim, ako farovi nisu pravilno podešeni po visini, vozači iz suprotnog smera i dalje će vam „blicati“.

Još jedan uzrok problema je prljavština. Tokom zime, na mokrim i posoljenim putevima, na sočivima se stvaraju naslage soli ili leda koje prelamaju svetlost i smanjuju vidljivost, istovremeno pojačavajući zaslepljivanje. Rešenje za to postoji – sistem za pranje farova – ali on je gotovo nestao iz automobila, naročito kod modela s LED svetlima.

Sistem za pranje farova bio je obavezan u Evropi za ksenonska svetla, ali ne i za LED. Neke marke ga nude samo kao opciju, i to na odabranim tržištima, iako nedostatak čistoće farova može izazvati pogrešnu detekciju i dodatno zaslepljivanje.

Mercedes je bio jedan od prvih proizvođača koji je prešao s ksenonske na LED tehnologiju, ali je ujedno i ukinuo sistem za pranje farova kako bi uštedeo novac, iako to nije stvaralo dizajnerske poteškoće. Nemački rivali, poput Audija i BMW-a, i dalje ga nude – barem na pojedinim tržištima. Ipak, zakon ne obavezuje proizvođače da ga ugrađuju, osim kod farova s jačinom svetlosnog snopa većom od 2.000 lumena, dok je automatska regulacija visine farova i dalje obavezna.

LED farovi obično imaju manji svetlosni fluks, što proizvođačima omogućava da izostave automatsku nivelaciju i sistem za pranje. Ipak, od 2027. godine automatsko podešavanje visine postaje obavezno. Ono što bi možda takođe trebalo da bude obavezno, a ne opcionalno, jeste automatska kontrola dometa svetlosnog snopa – jer bi to rešilo problem slabe osvetljenosti neposredno ispred vozila noću.

Japanci su, međutim, možda već pronašli rešenje. Kompanija Koito, dosad malo poznata široj javnosti, privukla je veliku pažnju na Sajmu automobila u Japanu predstavljanjem inovacije: „Stvorili smo LED svetlo koje ne zaslepljuje vozila iz suprotnog smera, čak ni pri dugim svetlima!“

Nova tehnologija, nazvana ADB (Adaptive Driving Beam – adaptivno i visokorezolucijsko svetlo), koristi farove sa čak 16.000 nezavisnih LED dioda koje se mogu po potrebi prigušiti ili isključiti. Sistem automatski maksimizira vidljivost vozača, precizno određujući gde treba osvetliti, a gde ne. Pomoću iste kamere koja služi i za asistencije u vožnji – poput detekcije drugih vozila, biciklista i pešaka – sistem prepoznaje prepreke i saobraćajne znakove, selektivno isključujući LED diode koje bi mogle da izazovu zaslepljivanje, dok ostatak puta ostaje optimalno osvetljen.

Za sada se zna da sistem funkcioniše, ali još nije poznato da li je neko od velikih proizvođača zainteresovan da ga ugradi u serijsku proizvodnju.

AutoRepublika

(253)