Ljubitelji karavana i klasičnih limuzina ostaju uskraćeni za još jedan duet… Volvo S90 i V90 su i zvanično poslati u penziju.

Familija karavana i berlina iz dana u dan postaje sve manja. Proizvođači su se listom okrenuli segmentu SUV-ova i svakojakim krosover naličjima, sve u skladu sa globalnim trendom i zahtevima potrošača.

Osim germanske premijum trojke, gotovo da ne postoji proizvođač koji ne beleži ogroman pad prodaje pomenutih karoserijskih oblika. Naravno, “Nemci” su ovde posebna kategorija, koja postoji van svih promena i pritisaka.

Volvo je pokušao da se nadmeće u E segmentu sa svojim parom V90/S90, ali je na kraju ostao kratkih rukava. Navedeni četvorotočkaši imali su premijeru pre nekih devet leta, odnosno 2016. godine u doba kada je automobilska industrija bila značajno drugačija nego što je danas.

Šveđani su u to doba još uvek bili “sveži” od kineske akvizicije i želeli su da sa novim investicijama uđu u najpopularnije klase na evropskom tlu, počevši od kompakta pa nadalje. Tako je plasiran dvojac S90 i V90, od kojih se posebno mnogo očekivalo na tržištu Severne Evrope i Britanije, ali i od potentnih kineskih kupaca.

Na papiru, sve je delovalo obećavajuće, ali gde je suštinski zapelo?

Sumnja u nove vlasnike

U doba kada je Geely preuzeo Volvo, u Evropi je i dalje vladala bojazan oko kineske automobilske industrije. Smatralo se da će Volvo drastično opasti sa pouzdanošću i kvalitetom, a sumnjalo se i u potencijal da Geely uspešno izgura preporod švedskog brenda.

Ispostavilo se da “neverne Tome” nisu bile u pravu, jer Volvo nije pretrpeo nekakvo ozbiljno nazadovanje. Prve recenzije su bile vrlo pozitivne na račun karavana i berline iz E segmenta. Kasnije se naročito hvalila varijanta Cross Country koja je unela novine i dodatno diverzifikovala ponudu u ovoj klasi skandinavske marke.

Ipak, percepciju kupaca teško je promeniti, kineski DNK ostao je nepoželjan u premijum niši na Starom kontinentu.

Neuverljiv dizajn

Teško je dokučiti želje potrošača u ovom izuzetno zahtevnom, a opet relativno malom segmentu automobilizma. Ukoliko je izgled jedan od faktora za uspeh, mada je sve više primera u modernoj industriji da to nije tako, onda se i ovde može lupiti “recka” za Volvo.

Iako lično smatram da se radi o estetskim vrlo uspešnim vozilima, publika ih je pre ocenila kao “dosadne”. Germanski konformizam u dizajnerskom smislu ostao je primat kod kupaca.

Danas se veruje da je Volvo morao ponuditi hrabriju siluetu, suprotno monolitnom i umerenom stilu koji su primenili kod svojih aduta S90 i V90.

Prvo skoči pa reci hop

Šveđani su isprva ponudili šarenoliku paletu motora za S90 i V90. Oslanjali su se na agregate sa četiri redno postavljena cilindra, a dodatno su obogatili portfolio sa ponudom plug-in hibrida. Zapravo, Volvo se odmah “bacio” na PHEV tehnologiju, uz uverenje da će ona ponuditi najbolje iz dva sveta, baterijske i SUS verzije.

Uz zaokret za “zelenijoj gami”, u Volvou su brzo, isuviše brzo, odlučili da se odreknu dizel motora. U tome leži jedan od glavnih problema za duo S90/V90.

Rivali iz Nemačke listom i dalje nude dizel varijante, koje čine ogroman deo prodaje. Uz to, Volvo nikad nije ponudio nešto ozbiljnije performantne verzije, što je trebalo da dodatno ojača prisustvo u E segmentu.

Sve je to bila jedna velika greška u koracima.

Slab izbor na ključnim tržištima

Volvo je iz godine u godinu sužavao izbor nivoa opreme, agregata i dodataka na ključnim tržištima. Tako je u jednom trenutku od 2022. godine u Velikoj Britaniji bila dostupna samo skupocena plug-in hibridna varijanta za limuzinu.

Slično se desilo i u SAD, gde je Volvo sam sebi pucao u nogu nizom nelogičnih poteza. Umesto da se nametnu širim izborom od germanske konkurencije, oni su krenuli suprotnim putem.

Interna kanibalizacija

Nije nikakva tajna da je SUV navala “pojela” klasične karoserijske oblike poput limuzina i karavana, pa čak i hečbekova. Renesansa švedskog proizvođača podrazumevala je veću ponudu krosovera i lažnih “terenaca”.

Tako je Volvo svoju gamu obogatio nizom modela, od XC40 preko XC60 sve do najvećeg XC90. Potonji je pozicioniran upravo u E segmentu kao i niža braća S90/V90. Stoga je brzo došlo do supstituisanja jednog modela drugim, jednostavno SUV četvorotočkaši su popularniji i to se odrazilo na prodaju.

Šta više XC60 je nedavno postao najprodavaniji automobil sa značkom Volvoa u istoriji ovog brenda. Dovoljan znak da je karavanima i berlinama “odzvonilo” u portfoliju te marke.

Na vrhu duvaju najjači vetrovi

Gotovo da ne postoji ozbiljniji proizvođač automobila koji u prethodnih dvadesetak godina nije pokušao bar jednom da iznenadi i ugrozi vladajuću nemačku trojku iz E segmenta.

Trio A6/Serija 5/E klasa, suvereno vlada ovom klasom decenijama unazad. Mnogi su pokušali, ali niko nije uspeo da ih ozbiljnije poljulja. Njihov status u ovom delu tržišta najbolje bi se dao opisati replikom iz legendarnog filma “Maratonci trče počasni krug”. Rekao je tada Mija Aleksić – “Ko na nas krene, iz mesta je najeb’o!”

U prilog tome da Volvo nije uspeo da se nametne kupcima govore jednostavne brojke. Tokom karijere, limuzina S90 je do sada nakupila nekih 392.000 isporučenih jedinica, kada se tome doda i otprilike 236.000 primeraka karavanskog V90 dolazi se do cifre od 628.000 prodatih vozila.

Na oko, ne deluje to nimalo loše. Ali, u poređenju sa dominantnim silama, ovi rezultati blede. Primera radi, BMW je tokom 2024. godine prodao preko 250.000 automobila iz Serije 5 (zajedno sa Serijom 6). Još uspešniji su bili 2023-e, kada je do kupaca stiglo 274.000 vozila. U zbiru, samo za dve godine Bavarci su na svoj konto ubacili 524.000 četvorotočkaša.

Na koncu, Volvo je napravio mudar potez penzionisanjem dvojca S90 i V90. Jednostavno, kupci su rekli svoje – njihova želja su SUV modeli. U Excel tabelama nema prostora za emocije.

Đorđe Platiša

(3600)