Pet prepreka koje stoje ispred sporazuma radnika i rukovodstva Volkswagena

Još samo tri nedelje do Božića (u Nemačkoj) a sva pitanja su bez odgovora. Kolektivni pregovori u Volkswagenu ulaze u odlučujuću fazu. Ovog puta nije sve u uobičajenom cenkanju oko procenata, radi se o milijardama i karijerama.  

VW je početkom ove nedelje doživeo najveće štrajkove u poslednjih nekoliko decenija a sledeća demonstracija snage zaposlenih je bila na radnom sastanku u sredu u Volfzburgu. Za kratko vreme je izgledalo da će doći do približavanja zavađenih strana nakon što je IG Metal predstavio sopstveni koncept smanjenja troškova. Ali menadžment se preračunao i došao do zaključka da je to daleko od dovoljnog otpuštanja i zatvaranja pogona. I pored svega, postoji želja da se do Božića reši jedan paket problema – ako je moguće. Postoji najmanje pet prepreka koje bi na tom putu trebalo prevazići.

Plate

Obe strane su još uvek udaljene. IG Metall je odustao od zahteva za 7 % povišice i sada je spreman da za više od 100 hiljada zaposlenih prihvati postojeće ugovore bez povišice. Iako bi trebalo da dođe do povećanja plata, sindikat želi da se taj novac privremeno uplati u fond kako bi se isplatila odšteta u slučaju eventualnog skraćenja radnog vremena. IG Metal takodje je spreman da u isti fond budu uplaćene i godišnje premije zaposlenih.

To zvuči kao tipičan Volkswagenov model, ali prema proračunima kompanije, jedva da uopšte smanjuje troškove. Nasuprot tome, postoji „lista otrova“ odbora brendova na čelu sa Tomasom Šeferom. Između ostalog, predviđa smanjenje prihoda za 10%, ukidanje mesečnog dodatka i jubilejnih bonusa, kao i eksternalizaciju (staroslovenska reč bi bila „outsorsovanje“) poslova i, u slučaju nužde, zatvaranje fabrika. U ponedeljak, 9. decembra, zaposleni i poslodavci će se po četvrti put sastati kako bi pregovarali o kolektivnom ugovoru o platama. Interno, očekuje se da će VW odgovoriti kontra ponudom na koncept IG Metala.

Lokacije

Broj proizvedenih vozila, za koji je VW izgradio nemačke fabrike, više neće biti dostupan u budućnosti – saglasni su ljudi iz uprave i radnički savet. Odbor stoga razmatra zatvaranje čitavih pogona. Nasuprot tome, radnički savet traži načine za profitabilno poslovanje fabrika čak i sa manjim obimom proizvodnje. Pregovori o troškovima, strukturama i lokacijama su stoga u toku, paralelno sa rundom kolektivnog pregovaranja. Ovo uključuje i takozvanu rundu planiranja, u kojoj se svake godine po projektima raspodeljuju investicije za narednih pet godina, ukupno više od 100 milijardi evra.

Zvanično, ovim temama nije mesto u kolektivnim pregovima. Ali u praksi je sve povezano sa svim ostalim. Naime, fabrika dobija ugovor za izradu određenog modela automobila samo ako su troškovi konkurentni. Nasuprot tome, sindikat će napraviti ustupke u pogledu plata samo ako se garantuje da će se budući modeli proizvoditi u nemačkim fabrikama. Dakle, ne možete imati jedno bez drugog.

Dividende akcionara

U štrajkačkom govoru koji je održala u ponedeljak, liderka radničkog saveta Danijela Kavalo dugo je razgovarala o dividendama za akcionare. Ona je izračunala da je udeo u dobiti samo porodica Poršea i Piha od 2014. bio ekvivalentan oko 100.000 godina plata kvalifikovanih radnika ili ili doživotnoj vrednosti nedeljnih dobitaka na lutriji.

Te dve velike porodice poseduju 53 % akcija VW-a sa pravom glasa. Ostali veći akcionari su pokrajina Donja Saksonija sa 20 % i Emirat Katar sa 17 %. Postoje i milioni manjih akcionara, prvenstveno sa novčanim akcijama bez prava glasa. Danijela Kavalo nije postavila ni jedan konkretan zahtev ali je očekivala odricanje od dividendi i pohvalila premijera Donje Saksonije Stefana Vajla, koji je, kao predstavnik drugog najvećeg akcionara, rekao: „dividende nisu glavni prioritet za državu Donju Saksoniju“.

Kada se radi o dividendama radnički savet nema pravo odlučivanja, dividende predlaže upravni odbor i odlučuje skupština akcionara. Finansijski direktor Arno Antlic je već pripremio akcionare na gubitke jer će i profiti pasti. Da li će to biti dovoljno iz perspektive zaposlenih, ostaje da se vidi. Veliki akcionari bi sigurno sprečili potpuni gubitak dividendi!

Rukovodstvo

Zahtev zvuči samo po sebi razumljivo ali iskustvo je pokazalo da ima eksplozivnu moć. Menadžeri Volkswagena AG bi trebalo da se odreknu bonusa za ovu godinu, što zahtevaju IG Metall i radnički savet. Različiti nivoi upravljanja samo u VW-u uključuju nekoliko hiljada ljudi, a sume su šestocifrene po glavi stanovnika, pa čak i sedmocifrene na vrhu.

Uprkos teškoj situaciji, menadžment generalno ima pravo na bonuse za rad. Međutim, njihovi detalji su regulisani pojedinačnim ugovorima – pa bi, strogo govoreći, i oni morali da se menjaju pojedinačno uz obostranu saglasnost. Mnogi menadžeri su u prethodnim prilikama bili tvrdoglavi u takvim slučajevima. Menadžment već govori da IG Metall zahteva stvari koje zakonski nisu moguće.

Bonusi takođe nisu pitanje suodlučivanja i nemaju formalno mesto u kolektivnom pregovaranju. Ali isto važi kao i za dividende: bez žrtava na vrhu, neće biti žrtava na dnu.

Ličnosti

Pregovaranje o tarifi kompanije VV nije zahvalan posao, jer veliki moćnici rade u pozadini. Delegaciju poslodavaca predvodi Arne Majsvinkel, direktor odeljenja kadrova u VW putničkim automobilima. Ali direktive nadređenih su prisutne. Šef brenda Tomas Šefer insistira na smanjenju troškova. Ako Šefer izgubi moc, finansijski direktor Grupe Arno Antlic stoji spreman. Oba menadžera su sada bauk radne snage. S druge strane, direktor ljudskih resursa korporacije Gunar Kilijan i izvršni direktor Oliver Blume su i dalje relativno popularni. Obojica su se do sada držali tiho – i spremni su za akcije posredovanja u završnoj fazi.

Strana zaposlenih takođe igra sa raspoređenim ulogama ali ima manje osoblja. Partija kolektivnog pregovaranja nije radnički savet već sindikat, tako da delegaciju predvodi čovek koji nikada nije radio u VW-u. Torsten Groger je okružni menadžer IG Metala u Donjoj Saksoniji i Saksoniji-Anhaltu.

Međutim, žena pored njega možda ima poslednju reč. Šefovica radničkog saveta Danijela Kavalo je dobro povezana unutar grupe i, za razliku od Grogera, takođe je zastupljena na svim internim sastancima kompanije. Savetnik u pozadini je predsednica IG Metala Kristijana Bener, koja bi sledeće godine takođe trebalo da se pridruži nadzornom odboru VW-a.

Premijer Donje Saksonije, Stefan Vajl, nalazi se izmedju dva fronta, te su mu potrebne sve njegove diplomatske veštine da bi tu opstao. On je predstavnik drugog najvećeg akcionara VW-a u nadzornom odboru, republiku Donju Saksoniju, ali je kao političar SPD-a blizak strani zaposlenih. Prema tome, puno različitih interesa mora biti konfrontirano i neke igre moći moraju se izboriti u različitim taborima.

Za najmanje dve ključne osobe, dosadašnji i predstojeći dogadjaji uticaće na njihove pozicije. Ako Kavalo ne bude mogla da spreči otpuštanja, stvari će izgledati loše za njen eventualni reizbor na proleće 2026. godine. Čak će ih i kompromis sa njegovom grubošću verovatno koštati podrške među radnom snagom. Tokom štrajkova u ponedeljak bilo je još uvek malo transparenata koji su pozivali na povećanje od 7 %.

Za šefa marke VW, to jest za Šefera je stvar još komplikovanija. Neprijatna varijanta za njega podrazumeva da ako ne postigne svoje ciljeve troškova, biće gotov kao menadžer. Ako ih strogo sprovede, u kasnijim prilikama ga čeka osveta radničkog saveta. Međutim, dilema je podnošljiva jer je njegov novi petogodišnji ugovor, koji važi od sredine 2025. godine, već potpisan. A VW nikada nije bio toliko loš da za članove odbora koji su izbačeni ne isplati ugovore. Znači, isplata po ugovoru za njega nije u opasnosti.

Komentar Vladimira Matijaševića

Smanjenje troškova i uskladjivanje proizvodnih i razvojnih kapaciteta sa realnim tržišnim mogućnostima je veoma mučna akcija VW-ovog rukovodstva. Radi se direktno o sudbinama ljudi kojima neće biti ni malo lako da pronadju novi posao a gotovo nemoguće da taj novi posao bude plaćen kao u VW-u! Desetinama godina se u VW-u nagomilavao neproduktivan personal, sve na osnovu privatnih veza.

Pri tome je republika Donja Saksonija odigrala veliku ulogu, s jedne strane dovlačenjem tog personala, s druge strane stalnim kočenjem akcija optimizacije. Kombinacija internih opterećenja i veoma loše tržišne situacije je dovela do naglog pada profita VW-a.

Drugi problem koji već godinama proganja VW jeste nedostatak kreativnosti razvojnog i drugog osoblja. Automobili Volkswagena su postali neatraktivni, što je u kombinaciji sa smanjenom potražnjom tržišta dovelo do dramatičnih efekata u VW-u i to u vrlo kratkom roku. Šef korporacije, Oliver Blume, morao je da povuče sigurnosnu kočnicu i da krene u akciju koju su svi prethodni menadžeri izbegavali. Njegov predhodnik, Herbert Dis, koji je samo nagovestio potrebu otpuštanja i smanjenja kapaciteta, bio je po kratkom postupku izbačen!

Problem nedostajuće kreativnosti, naročito u oblasti električnih pogona i softvera, rukovodstvo VW-aa rešava brzopoteznim akcijama udruživanja sa firmama koje to znanje imaju. Tu su kineski SAIC i američki Rivian. Ovo rešenje stavlja VW u drugorazrednu poziciju. Ako VW želi da bude samostalan, moraće da pronadje kreativni personal. Pitanje je gde?

Pitanje je takodje sta će se dogoditi sa tim ljudima kada udju u VW, odnosno da li će biti postrojeni u krutu hijerarhiju VW-a i time će im kreativnost biti ograničena? Ili će se dogoditi čudo pa će kreativci dobiti punu slobodu rada. Setimo se izreke čuvenog kreativca i menadžera, Stiva Džobsa: „tražim kreativne ljude kojima ne moram ja da govorim šta bi trebalo da rade, već da oni meni kažu šta je potrebno da se uradi!“

AutoRepublika

(341)