Kako se pravilno koristi kočenje motorom?
Prosto nam je neverovatno da poverujemo da neki vozači nisu svesni da automobil koji voze može da se uspori pomoću motora. Neki veruju da se ta vrsta kočenja aktivira na isti način kao ručna ili nožna kočnica. U stvarnosti, kočenje motorom se „uključuje“ samo kada vozač podigne nogu s papučice gasa, ali automobil ostane u brzini.
Postoje tri načina da se smanji brzina i zaustavi automobil. U većini slučajeva koristi se nožna kočnica, koja direktno deluje na točkove vozila. Ako je cilj da automobil ne krene nakon zaustavljanja ili parkiranja, koristi se ručna kočnica — kod savremenih automobila ona se često aktivira pomoću dugmeta i naziva se „parkirna kočnica“.
Pored ovih sistema postoji još jedan vid kočenja. Mislimo na gorepomenuto kočenje motorom, gde se, kao što ime kaže, koristi sam motor da uspori vozilo, a ne mehanički sistem.
Ovaj način kočenja se postiže postepenim prebacivanjem iz višeg u niži stepen prenosa. Tada motor više ne stvara pogonsku energiju, već utilizuje energiju kretanja automobila i time smanjuje brzinu.
Drugim rečima, kočenje motorom je prirodno smanjenje obrtaja motora, pri čemu se istovremeno smanjuje brzina rotacije točkova. Tehnički gledano, kada se koristi kočenje motorom, leptirasti poklopac na usisu se zatvara i delimično prekida protok vazduha ka motoru. Što su obrtaji veći, efekat usporavanja biće izraženiji.
Ovaj način kočenja se preporučuje na podlogama sa smanjenim prijanjanjem jer sprečava blokiranje točkova. Međutim, važno je smanjivati brzinu postepeno — izbegavajući nagla prebacivanja u niže stepene.
Na primer, ako vozite petom brzinom pri 100 km/h, možete preći u četvrtu. Ali ne i u treću, jer to može oštetiti menjač. Kada brzina padne na oko 60 km/h, tada možete ubaciti treću, i tako redom, dok se automobil gotovo potpuno ne zaustavi.
Na snežnom putu kočenje motorom je od ključnog značaja, jer pritiskanje nožne kočnice može dovesti do blokiranja točkova i proklizavanja. Kočenje motorom omogućava postepeno i ravnomerno smanjenje brzine, sve dok vozilo ne može bezbedno da stane.
Dakle, kada motor smanjuje broj obrtaja, smanjuje se i brzina kojom se točkovi okreću. Kočenje motorom se preporučuje i pri vožnji nizbrdo, jer sprečava pregrevanje i trošenje klasičnih kočnica. U gradskim uslovima može pomoći i da se smanji habanje pločica i diskova.
Čak i kod automobila sa automatskim menjačem kočenje motorom funkcioniše na sličan način, ali sa nešto manjim efektom usporavanja. Kod nekih električnih i hibridnih vozila, ovaj tip kočenja ima dodatnu funkciju — generiše energiju i pomaže u punjenju baterija (najčešće se na ručici menjača obeležava sa „B“).
Ako automobil ima poluautomatski sistem prenosa, dovoljno je samo postepeno smanjivati brzine, u skladu s padom brzine kretanja.
AutoRepublika
(65)
Svakodnevno se psuštam niz Frušku goru, niz Venac. Neverovatno koliko ljudi leži na kočnici do dole. Na šta liče te kočnice kad ljudi tako voze. E sad, efekat kočenja. Npr dok sam vozio aute sa 2.0 i 2.4 dizel motorom, niz Venac motor osetno drži auto pod kontrlomom. Npr, imam Clia 2 sa 1.5 dci motorom, na spustu u 3. brzini nagura do 3000 obrtaja. Ipak je to lagan auto od manje od 1t sa adekvatnom veličinom motora. Recimo, prošla Astra K sa 1.5 CDTI i sad Octavia sa 1.5 TSI obrtaji mogu da lete i na 10K obrtaja, neće… Pročitaj više »
Ne bih se složio da je dobro na slabo prianjajućim podlogama. Bilo je dok kočnice nisu imale ABS, a sad motorno kočenje u tim situacijama veoma lako dovede do proklizavanja pogonskih točkova.
Moj je utisak da su savremeni Euro 6 SUS motori tako podešeni, da imaju slabije mašinsko kočenje.