Zanimljivost dana: Upoznajte Ferrarijev karavan 456 GT Venice
U svojoj dugoj istoriji, brend iz Maranela je sve do nedavno praktično odbijao da izrađuje vozila sa četvoro vrata. Jedini izuzetak bio je model 456 GT Venice, izrađen specijalno po narudžbini jedne od najbogatijih porodica na svetu.
Ferrari 456 GT Venice nije samo redak Ferrari, on je doslovno jedan od najređih modela koje je ikada napustio italijanske fabrike. Reč je o produženoj, karavanskoj verziji Ferrarija 456 GT, naručenoj početkom 1990-ih godina od strane princa Džefrija Bolkija, mlađeg brata sultana od Bruneja.
Kraljevska porodica Bruneja bila je i ostala sinonim za ekscentrične kolekcionare automobila. U to doba imali su običaj da od proizvođača zahtevaju posebne verzije određenih modela, ali samo za sebe. Upravo iz tog miljea i prohteva dalekoistočne buržoazije rodio se i 456 GT Venice – jedini karavan u istoriji Ferrarija.
Originalni Ferrari 456 GT predstavljen je 1992. godine kao elegantni grand tourer sa 2+2 konfiguracijom sedišta i 5,5-litarskim motorom u V12 konfiguraciji koji je razvijao preko 440 konjskih snaga. Ovaj model mogao se pohvatili i automatskim menjačem ali i činjenicom da su Italijani želeli pravi GT automobil, sposoban da “guta” asfalt pred sobom da to čini na duge staze.
Ipak za ekipu sultana od Bruneja ovako nešto nije bilo dovoljno. Za razliku od kupea, Venice verzija predstavlja karavansku varijantu, sa pet vrata, ali i produženim međuosovinskim rastojanjem. Težilo se tome da se dobije dodatni prostor za putnike, ali i prtljag. Malo više razgledanja ovog automobilskog jednoroga dovodi do neizbežnog poređenja sa jednim daleko manje prestižnim modelom iz tog doba – Peugeotom 406.
Automobil je izrađen u saradnji sa kompanijom Pininfarina, koja je bila zadužena za dizajn nove verzije ali i za i konverziju. Čitav proces odigrao se u kompletnoj tajnosti, a naručeno je ukupno samo sedam primeraka, i to isključivo za sultana i njegovu porodicu, mada i tu ima određenih nejasnoća.
Unutrašnjost vozila ostala je manje-više verna originalu, sa bogato obloženim kožnim sedištima, luksuznim drvenim detaljima i naravno visokim nivoom izrade. Oprema je bila personalizovana do najsitnijih detalja, i to sve prema zahtevima kraljevske porodice Bruneja.
Bogataši iz Azije imali su zahteve oko izgleda, agregat im nije smetao… Ispod haube je i dalje kucalo sportsko srce, pa se tu nalazi isti ,.5-litarski V12 agregat, kadar da automobil ubrza do 100 km/h za oko 5 sekundi, uz maksimalnu brzinu od preko 290 km/h. Čak i po današnjim standardima, radi se o vanserijskim performansama.
Pred Ferarrijem i Pininfarinom bio je ozbiljan zadatak – karavanska verzija je nosila veću masu i drugačiju raspodelu iste. Uz značajno naprezanje inženjera, postignuto je da se dinamika vožnje ne ugrozi uprkos drugačijem obliku karoserije i većoj kilaži vozila.
Iako ne postoje zvanični podaci, postoji priča da je izrađeno sedam karavanski primeraka Ferrarija 456. Od toga je navodno šest završilo kod Bruneja, dok je sedmi automobil bio predviđen ili za testiranje ili su ga Italijani prodali nekome drugom.
Milijarderska familija bila je oduševljena ovim modelom Ferrarija, pa su tako osim karavanskog izdanja naručili i limuzinsku i kabrio verziju.
Danas Ferrari ima vrlo strog stav povodom ovakvih ili sličnih egzibicija. Često se desi da se neka slavna ličnost nađe na crnoj listi ovog brenda upravo zbog raznih poduhvata na automobilu za koje Italijani smatraju da kaljaju obraz brenda iz Maranela.
Tako ovaj 456 GT Venice ostaje podsetnik na dane kada je novac u Maranelu mogao kupiti gotovo sve – pa čak i karavanski Ferrari.
Đorđe Platiša
(62)
