Pogled automobilskog analitičara Matijasa Šmita na broj novih registracija od januara do kraja jula jasno pokazuje promenu na evropskom tržištu električnih automobila. Dominacija pojedinačnih modela slabi, dok se ponuda širi. Nijedan model u tom periodu nije dostigao veći tržišni udeo od 5,3 odsto, koliko je zauzeo Tesla Model Y. Prošle godine taj udeo iznosio je čak 10,3 odsto.
Pad bivšeg neprikosnovenog lidera jasno se vidi i u julu: sa nešto više od 5.100 registracija, Model Y je zauzeo samo 2,9 odsto tržišta, dok je godinu dana ranije imao preko 9.200 vozila i udeo od 6,9 odsto. To predstavlja pad od gotovo 45 odsto na mesečnom nivou i oko 35 odsto u zbiru za sedam meseci.
I drugi modeli američkog proizvođača gube korak. Tesla Model 3 je u dosadašnjem toku godine ostvario oko 40.500 registracija, što je pad od skoro 30 odsto u poređenju sa 2024. Samo u julu pad je iznosio nešto više od 31 odsto. Jasno je da Tesla više ne može da zadrži raniju tržišnu poziciju.
Istovremeno, nova vozila velikom brzinom ulaze na tržište. Škoda Elroq već ima skoro 39.000 registracija od početka godine. Samo u julu registrovano je više od 8.100 vozila, čime je ušla u sam vrh. Renault R5 u istom periodu beleži skoro 39.000 registracija, dok je u julu prodato preko 5.400 primeraka. I Kia EV3 je krenula snažno, sa više od 38.000 vozila u prvih sedam meseci. Ova tri modela su za vrlo kratko vreme dostigla nivo etabliranih konkurenata. Citroën se sa modelom ë-C3 kreće u istom pravcu, ali na nižem nivou – do sada je registrovano oko 28.000 vozila.
Volkswagen ima koristi od širokog portfolija. ID.3 je od početka godine povećao broj registracija na skoro 44.000, što je rast od gotovo 38 odsto. ID.4 i ID.5 zajedno su ostvarili skoro 54.000 jedinica, oko 37 odsto više nego lane. Posebno se ističe ID.7, koji je sa prošlogodišnjih 7.100 porastao na preko 42.600 registracija – skok od skoro 500 odsto. Samo u julu dostigao je preko 5.400 vozila, više nego duplo u odnosu na isti mesec prošle godine.
BMW sa modelom iX1 beleži 36.400 registracija, što je rast od više od 27 odsto. U julu je prodato gotovo 6.100 vozila. Model i4, međutim, blago pada i beleži nešto više od 25.300 vozila. Audi pokazuje mešovite rezultate: Q4 na godišnjem nivou beleži pad od oko 13 odsto, ali sa 34.400 registracija ostaje stabilan u sredini. Novi Q6 je već stigao do 30.000 vozila.
Drugi proizvođači teško prate tempo. Posebno je izražen pad kod Volvoa. Model EX30 je pao sa skoro 44.700 na 25.000 registracija, što je minus od 44 odsto. U julu je pad bio još oštriji – preko 60 odsto. Takođe, modeli EX40 i EC40 zajedno su izgubili 38 odsto i dostigli tek oko 21.800 vozila. Mercedes je sa modelom EQA ostvario blag rast i sa nešto više od 22.000 vozila tek neznatno nadmašio prošlogodišnji rezultat, sa plusom od oko 6 odsto. Mini je, pak, zabeležio snažan rast: sa skoro 23.000 registracija udvostručio je prošlogodišnji učinak. Toyota je povećala broj registracija modela bZ4X sa oko 14.500 na skoro 19.700.
Ovi trendovi pokazuju da uspeh na tržištu električnih automobila sve više zavisi od novih modela. Vozila poput Škode Elroqa, Renaulta R5 ili Kije EV3 mogu za samo nekoliko meseci da ozbiljno ugroze dosadašnje lidere. Istovremeno, pad Tesle i Volvoa jasno ilustruje koliko brzo potražnja može da se promeni kada ponuda ne prati isti tempo.
AutoRepublika
(247)
Kad stignu ID1, Twingo, EV1, Ioniq2 tek onda će tržište EV da procveta
Beše vest da VW ima problema sa softverom, i da će neki modeli kasniti zbog problema u razvoju softvera.
Šta sad lažiraju softverom? Ovdje ne bi trebalo biti nikakve emisije 😉
ID.7 ima lep karavan dizajn. Šteta što nema SUS pogonski sklop.
ID.7 duzina: 4,961 mm, sirina: 1,862 mm. Passat B9 koji danas postoji samo kao karavan: duzina: 4,917 mm, sirina: 1,852 mm. Bilo bi malo mnogo kada bi se recimo ID.7 nudio i sa SUS motorom a Passat nudio i u elektricnoj verziji. Ovako su dva modela, svaki na platformi koja je optimizovana za odredjeni pogonski sklop a ne kao kod nekih drugih proizvodjaca jedna platforma za sve. Osim toga, ne da im se enterijeri nesto posebno razlikuju.
Sutra da totalno demokratizuju cene EV, šta ja sa sedmog sprata da radim da bih ga svaki dan vozio, da džedžim negde po tržnim centrima vikendom i čekam red da bih ga napunio i molim sv petra da mi izdrži do sledećeg vikenda jer preko nedelje uglavnom nemam 5-6-7 sati vremena da ga izgubim, i to sve pod uslovom da se 99.9% „Vlaha ne doseti“, jer javni punjači nisu moja ekskluziva.. Ne vredi, dok god tehnologija ne bude omogućila bežično punjenje gde god da se nalaziš ili bar da pokrije ogroman deo saobraćajnica i stambenih kvartova, ovo će i dalje… Pročitaj više »
Preteruješ Hranislave, kola 90% vremena stoje parkirana. Ima tu puno mesta za punjenje, pa makar trajalo i 7 sati.
Potrebna je infrastruktura, ali … mi smo sigurni, Evropi će trebati cirka 10 god, a nama još 10 god…. tako da no sikiracija
To ja i kažem. Mogu da se pune dok stoje parkirana. Pod uslovom da se pune bežično..
Preteruješ zaista … Šta ti je teško da svaki put kada hoćeš da puniš da „pružiš“ produžni kabal od 50-100 metara sa 7. sprata do tla, pa onda dalje preko trave i dečijeg igrališta i preko ulice do parkinga sa druge strane gde ti je automobil … Ili, vikendom, umesto da ideš negde da sa detetom provodiš vreme, a ti otidji na par sati do nekog javnog punjača … Ili, radnim danom, posle posla, dok ručaš, pa negde oko 7-8 uveče, umesto da blejiš u TV ili se družiš sa porodicom i prijateljima, idi negde „na punjač“. Ogranizuj se malo… Pročitaj više »
Morone, a gromobran?! To bi isto bilo efikasno kad je oluja… valjda!😁
Jes pa da oživi Frankestein 😎….. It’s Alive …..
Pa, ne znam … Ne verujem da bi to bilo baš ono što @Hranisalv želi – bežično punjenje EV-a 😊
U gradu gdje trenutno zivim oko 50% novih vozila su EV, na ulici ima doslovno bezbroj ovih sporih punjaca i nitko od kolega koji zivi u zgradi se ne zali. Navecer dodju doma u svoju ulicu i prikljuce se na punjac i ne vidim da imaju problema sa pronalaskom punjaca. Na balkanu jos nije takva infrastruktura jednostavno jer jos nema takve potraznje,ako bude potraznje biti ce i ponude.
U gradu u kom ja živim, većina ljudi kada dođe kući mora da traži bilo kakav parking, pošto ni njih nema dovoljno, a sporih utičnica nema uopšte.
U nordijskim zemljama su još u prošlom veku postojale utičnice za grejače, za zimske uslove na javnim parking mestima, te nije bio veliki problem prilagoditi to sporom punjenju.
Ovde se to neće desiti skoro.
Iz toga razloga ja ne podnosim stambene zgrade, nemaš parkinga, gužva, komšija baca smeće, dolji lupa kad djeca igrajući se prave buku, ona komšinica preko puta ogovara…
Ne zbog električnih automobila… A natod koji dođe „iz provincije“ bukvalno leti u stan, ma straćara neka na kraj grada mi je draža od stana od 150m2…
Ili sam ja nakrivo nasađen? 🤔
Apsolutno je van pameti imati EV ili PHEV a nemati dvorište ili garažu sa makar običnim štekerom za početak.
Slazem se, ili barem u firmi.