AR test: Škoda Scala 1.0 95 KS Essence

„Jenki“ na Balkanu: Tri sedmice sa tri cilindra

Postoji nekoliko razloga zašto se svake godine veoma radujem godišnjem odmoru na Balkanu. Pre svega, vraćam se kući, često sa razmišljanjem, „kakav bi život bio da nisam došao u Ameriku pre evo skoro 27 godina“. Možda bi neke stvari bile bolje, neke lošije, ali bi svakako bile drugačije. Zatim, uvek je lepo odmoriti mozak na tri do četiri sedmice, gde ne moram da razmišljam o svakodnevnim problemima.

A s automobilske strane gledanja, osim što imam prilike da vidim modele sa kojima se ne susrećem svakodnevno, obožavam da po krivudavim seoskim putevima u Dalmaciji vozim „spore“ automobile sa manuelnim menjačem. Ovo je test jednog takvog modela iz ugla gastarbajtera iz Sjedinjenih Američkih Država.

„Preko bare“ sam otišao u martu 1999. godine kada sam imao petnaestak godina, tako da je celo moje vozačko iskustvo povezano isključivo za ovu državu. I zaista, dosta godina sam se „palio“ baš na modele iz Detroita, sa mnogo „konja“ i ne baš stabilnim voznim karakteristikama.

Čak sam i posedovao neke takve četvorotočkaše, kao što je recimo klasični Chevrolet El Camino iz 1971. godine sa kamionskim 7,7-litarskim motorom, a na listu grdosija bi mogao da dodam i Ford F-150, nekoliko Mustanga i još sličnih modela. Ali kako sam postao stariji, tako mi takve stvari više i nisu nešto zanimale. Najviše kilometara, to jest milja, sam prešao sa Toyotom Yarisom, koji još uvek posedujem i svakodnevno vozim, dok veći, moćniji i luksuzniji Chrysler 300 izvozim iz garaže tek kada moram da putujem na duže relacije.

Još jedna stvar se promenila u mom životu kako sam postao stariji, a to je spomenuti godišnji odmor na Balkanu. Dok sam bio mlađi, gledao sam da radim što je više moguće i jurio za dolarima, a kući bi išao tek svake treće do četvrte godine. Sada je situacija suprotna, pa praktično živim za mesec dana na Balkanu, i svake godine sam tamo. Posebno od kada je Air Serbia krenula da leti za Čikago pa sam praktično od jedne do druge lokacije za samo desetak sati (kad sve ide po planu, što se retko kada desi).

Planovi za godišnji odmor su uglavnom isti. Prvo letim do Beograda, gde prespavam, a odmah sutradam krećem put Dalmacije, gde je moja porodica pre nekoliko godina renovirala staru kuću i tamo provedem većinu vremena. Možete da vidite priložene fotografije i zadržan je „klasični“ izgled izvana, dok je unutra kuća potpuno nova.

Malo selo je toliko „izolovano“ da zapravo ima tek pet stalnih stanovnika, ali tokom letnjih meseci u potpunosti oživi pošto svako ko ima neku imovinu tamo provodi leta. Većina nas to radi jer smo se tamo rodili i odrasli, ali i bliska distanca sa plažama u okolini Šibenika, Vodica i ostalih jadranskih gradova svakako igra veliku ulogu.

Koliko je udaljeno od civilizacije najbolje pokazuje informacija da je tek ranije ove godine postavljen asfalt na jedini put koji vodi, ali takav mir i tišina prijaju svima onima koji bi da pobegnu od ludnica velikih gradova. Doduše, sledeća najbliža lokacija sa prodavnicama je udaljena svega desetak minuta vožnje, tako da, iako sam u „vukojebini“, i dalje sam jako blizu civilizacije.

Jedno vreme sam takođe i posedovao automobil koji bi koristio baš tokom godišnjeg odmora, ali sam shvatio da je takav potez neisplativ. Kada se uračunaju troškovi registracije, održavanja, popravki i slično, pokazalo se da je bolje iznajmiti automobil pošto me košta manje-više isto.

Pritom, iznajmljeni automobil je novi(ji), sa manje kilometara na satu, potpuno osiguran i ne moram da brinem hoće li se nešto pokvariti. I već godinama iznajmljujem vozilo iz iste agencije, koja ima isključivo Škode u svojoj ponudi. Vozio sam ih praktično sve, od Fabije do Kodiaqa (zavisno koliko članova porodice ide na put) i ne volim previše da eksperimentišem sa nekim drugim izborima (kao kada me je dopao Renault Megane – ne ponovilo se). Ove godine me je čekala Scala i tako je počela avantura koja će trajati tri sedmice tokom koje sam prešao 3.439 kilometara.

Scala je deo ponude češkog proizvođača vozila od 2019. godine i popunjava takozvani C segment, a pozicionirana je između Fabije i Octavije. Iako je reč o jednoj od najpopularnijih kategorija, obim isporuka je relativno razočaravajuć, pa je tako protekle godine širom sveta prodato tek 56.300 jedinica. Za jedan „budžetski“ automobil, očekivao sam da bi popularnost trebalo da bude veća, posebno ako se pogledaju uspesi nekada rivalske Dacije na Starom kontinentu. Scala je inače zamenila Rapid, s kojim sam nekada davno imao prilike da se upoznam i tada sam bio baš razočaran.

Ruku na srce, Rapid je već bio u godinama, sa baznim paketom opreme, atmosferskim 1,2-litarskim benzincem i sa preko 160 hiljada kilometara na satu, a sećam se „trauma“ gde je bila potrebna večnost da stigne do 130 km/h i onda bi klima prestala da radi. Ovaj put mi je zapao koliko-toliko opremljen automobil, star tek godinu dana, sa pređenih manje od 20 hiljada kilometara.

Već na prvi pogled je uočljiv napredak u poređenju sa Rapidom. Scala prati dizajnersku školu koju možemo da vidimo na svim modelima brenda. Za razliku od prethodnika koji smo mogli da kupimo i kao limuzinu, model iz ove priče se nudi samo kao heč sa petoro vrata s relativno modernim i sportskim izgledom.

Iz određenih uglova me je podsećao na Subaru, iz drugih na Kiju (što kažem posebno na račun maske hladnjaka), ali na kraju dana, za klasu u kojoj pripada i s cenom koju donosi sa sobom, smatram da je Scala više nego dopadljiv automobil. Da li budi neke emocije i hoće li osvojiti nagrade na račun dizajna? Svakako da ne, ali takođe nije ni jedna od onih „faca koju samo majka može da voli“. Jasno je da je Škoda igrala na sigurnu kartu i dizajnirala automobil koji većina možda neće voleti, ali sigurno neće ni mrzeti.

Sličan zaključak možemo da donesemo i na račun enterijera. Dizajn je privlačan i pregledan, a komande su lake za korišćenje i „pri ruci“. Doduše, naći ćete jeftinije plastike na nekoliko mesta, do te mere da ni u jednom momentu nećete zaboraviti u kom automobilu se nalazite.

Istovremeno, završna izrada je relativno dobra, posebno ako se uporedi s onim što je češki gigant nudio pre samo desetak godina. Oba reda sedišta su komotna i za vožnju na duže relacije, pa tako neko kao ja, ko inače ima problema sa bolovima u leđima, bez problema je „izdržao“ vožnju od Beograda do Dalmacije uz samo jedno desetominutno stajanje. I prtljažnik je ogroman, barem za svoju kategoriju, i svakodnevno je do plaže prevozio tri velike sunčane stolice, mali frižider, torbu sa peškirima i slično, a i moj tečo se baš iznenadio kada je Scalin prtljažnik uporedio sa onim u svom BMW-u Serije 2 Active Touer.

Cenovnik nam kaže da na tržištu Srbije postoje samo dva paketa opreme, a to su Essence i Selection. Razlika između njih je minimalna i uglavnom ih deli tek oko hiljadu evra u vrednosti opreme. Dopalo mi se mnogo toga, od povećeg monitora, do silnih upozorenja tokom parkiranja i kada pređem liniju, pa do toga da su sve komande na dugme (prozori, centralna brava i slično).

Možda jedina mana je ona da kamera za zadnji deo vozila nije ni deo opcione opreme, a tako nešto je inače zakonom obavezno u Sjedinjenim Američkim Državama. Parkiranje u starim i uskim ulicama svakako bilo lakše sa kamerom, a moram da iznesem i kritiku o tome kako i tempomat dobijaju samo oni koji izaberu Essence. Smatram da bi tako nešto trebalo da bude deo standardne opreme u svim paketima, posebno ako se Škoda već odlučila da bez doplate ponudi LED osvetljenje, Bluetooth i slične detalje.

Scala deli platformu MQB A0 sa mnogim modelima unutar grupacije Volkswagen, a mehanička ponuda se zasniva na tri turbobenzinca s tri i četiri cilindra. Tu je par jednolitarskih turbobenzinaca u verzijama sa 95 i 115 konjskih snaga kao i moćniji 1,5-litarski turbobenzinac sa 150 „grla“.

Osnovni model je dostupan samo sa petostepenim manuelnim menjačem dok ostale konfiguracije možete da dobijete sa šestostepenim manuelnim menjačem ili sedmostepenim DSG-om. Spomenuću da je kupac ranije mogao da bira i 1,6-litarski turbodizel, ali je povučen pre dve godine uz objašnjenje da ne može da zadovolji sve strože zakone na račun izduvnih gasova.

Kao i svaki drugi primerak iz „rent-a-cara“, i meni je zapala ona bazna konfiguracija i iako sam očekivao blagu katastrofu – pošteno sam se iznenadio. Dok motor svakako hvata snagu tek posle tri hiljade obrtaja, deluje kao da je moćniji nego što zaista jeste.

Na autoputu bez problema „juri“ 140 km/h, ali posebno me je obradovalo sa kojom lakoćom savladava brdske predele Like i ostalih dalmatinskih brdovitih predela. Pri tom bi trebalo spomenuti da su u vozilu bile četiri osobe, sa pretrpanim prtljažnikom i upaljenom klimom. Fabričke informacije kažu da ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h traje 10,8 sekundi uz maksimalnu brzinu od 192 km/h.

Neko mi je jednom prilikom rekao da je bolje, brzo voziti spori automobil, nego kilaviti sa nekim sportistom koji puca od snage, a takvu logiku možemo da primenimo i na Scalu. U krivinama je poprilično dobra, kako na račun toga da se ne pomerite sa sedišta, tako i da izgubite kontrolu, posebno ako vozite uslim seoskim putevima. Scala može dobiti prelazne ocene i na račun buke unutar kabine, mada kada otvorite vrata, motor je bučniji nego što bi trebalo da bude. Štaviše, na momente me je podsećao na zvuk dizela, posebno kada je hladan.

Najviše bih voleo da sam imao prilike da vozim dizel i iako nemam iskustva sa njim u ovom konkretnom slučaju, jasno je da se performanse ne bi oštetile, a pritom bismo dobili značajno manju potrošnju. To kažem zato što je Scala poprilično veliki potrošač benzina za svoje dimenzije i sa svoj skromni motor.

Ukoliko vozite „normalno“, kompjuter će pokazivati prosečnu potrošnju od 5,9 litara na pređenih 100 kilometara. Međutim, sa dodatnom masom putnika i tereta, i s „upaljenom“ klimom, nije retkost da bude i dvostruko veća. Uvek mi je na pameti moj nekadašnji Volkswagen Golf četvrte generacije sa turbodizelom ispod haube, čija potrošnja ne bi prešla šest litara čak i u ekstremnim uslovima, pa smatram da je Evropa napravila veliki korak unazad u toj kategoriji.

Petostepeni manuelni menjač je precizan i lak za korišćenje, ali se oseti nedostatak još jedne brzine. Slično kao i već spomenuta priča na račun opreme, smatram da u 2025. godini, čak i bazni paket opreme treba da ima više stepeni prenosa od pet.

Cenovnik za tržište Srbije pokazuje da Scala u baznom paketu opreme, sa najmanjim motorom i spomenutim petostepenim manuelnim menjačem, košta 18.336 evra, a čak i verzija sa 1,5-litarskim turbobenzincem i automatskim menjačem ne prelazi 22.500 evra.

U današnja vremena, kada čak i oni narodni brendovi zahtevaju daleko veću sumu novca, Scaline brojke deluju veoma pristupačne. Ne mogu reći koliko je recimo Volkswagen Golf bolji (aktuelna osma generacija nije dostupna na američkom tržištu osim GTI i R), ali čak i bazni Golf je za oko pet hiljada evra skuplji od najskuplje Scale. Da li je bolji da opravda toliko višu cenu, to ću ostaviti nekim drugim osobama da donesu zaključak.

Na kraju dana, posle tri sedmice i pređenih 3.439 kilometara, mogu doneti samo pozitivne zaključke. Imao sam prilike da vozim gotovo sve automobile na američkom tržištu u ovoj kategoriji, i to one napravljene u SAD, Japanu, Koreji, pa i drugde, i smatram da Scala ne zaostaje ni za jednim od njih.

Istina, postoje određeni delovi enterijera koji bi mogli da koriste kvalitetniju plastiku i menjaču definitivno fali još jedna brzina, ali smatram da je Scala u svim drugim kategorijama jednako impresivna, pa čak i bolja (posebno na račun prostora).

Škoda ne posluje na američkom tržištu, ali kada bi ovaj automobil bio deo ponude, rado bih ga kupio za svakodnevnu vožnju. Ruku na srce, turbobenzinac sa tri cilindra sigurno ne bi bio pouzdan kao zastareli atmosferski benzinac u mom Yarisu, ali bih bio spreman da pređem i preko toga.

Protekle godine sam na desetak dana vozio Fabiju (dok nije stigao ostatak porodice, onda sam preuzeo Volkswagen Transporter) na istim relacijama i uslovima i tada sam zaključio da je mnogo bolji automobil nego što sam očekivao. Tada mi je nekoliko ljudi reklo da je precenjen jer „ne bi smeo da košta više od osam hiljada evra koliko je ranije koštao“, a za Scalu mogu da zaključim „koliko para – toliko i muzike“.

I tako, Beograde i Dalmacijo, vidimo se opet narednog leta…

Zoran Tomasović

Škoda Scala 1.0 95 KS Essence

Karoserija, dimenzije, masa:

Tip: Hečbek

Vrata/Sedišta: 5/5

Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: 4.362 mm x 1.793 mm x 1.471 mm

Međuosovinsko rastojanje: 2.649 mm

Zapremina prtljažnika: 467 litara

Masa praznog vozila: 1.192 kg

Motor:

Broj cilindara/tip motora: R3/benzin

Zapremina: 993 cm³

Snaga: 95 KS pri 5.00 o/min

Maks. obrtni moment: 175 Nm pri 2.000 o/min

Pogon:

Tip: Na prednje točkove

Menjač: Ručni, 5 prenosa

Šasija i kočnice:

Ogibljenje napred/nazad: Mekfrson/torziona osovina

Kočnice napred/nazad: Ventilirajući diskovi/doboši

Pneumatici napred/nazad: 195/65 R15

Performanse:

Ubrzanje 0-100 km/h: 10,8 s

Maks. brzina: 192 km/h

Potrošnja i emisija:

Gorivo: Benzin 95

Zapremina rezervoara: 50 l

Prosečna potrošnja – proizvođač/test: 5,6 – 8,9 l/100 km

Emisija CO2: 117 g/km

Cena testiranog modela u Sbiji od 18.336 evra

Dobre strane:

Moderan dizajn, dosta prostora, odličan motor (za svoju zapreminu), pregledan enterijer, pristupačna cena.

Loše strane:

Nedostatak šestostepenog menjača u baznoj konfiguraciji, povišena potrošnja goriva, jeftini detalji u enterijeru, visoka buka u određenim situacijama.

Pod lupom:

Dizajn

Eksterijer: 8,5

Enterijer: 8,5

Ukupno 8,5

Kvalitet izrade

Karoserija: 8,5

Kabina: 7,5

Ukupno 8,0

Praktičnost

Karoserija: 8

Kabina: 9

Ukupno 8,5

Komfor

Napred: 8

Pozadi: 7,5

Ukupno 7,75

Vozne osobine

Upravljivost: 7

Performanse: 7

Ukupno 7

Šasija

Ogibljenje: 7,5

Kočnice: 8

Ukupno 7,75

Motor

Performanse: 7

Potrošnja: 7

Ukupno 7

Menjač

Preciznost: 8

Efikasnost: 7

Ukupno 7,5

Cena

Prihvatljivost: 8,5

Ocena: 7,83

(177)