Nemački proizvođač premijum automobila BMW predložio je u petak, 5. septembra, odlaganje zabrane prodaje novih automobila s motorima SUS u EU do 2050, umesto do 2035. godine.
„Proizvođači bi svi trebalo da ciljaju rok do 2050. godine“, umesto do 2035. kako je postavila Evropska komisija, rekao je za AFP Valter Mertel, finansijski direktor nemačkog premijum proizvođača, samo nekoliko dana pre otvaranja Međunarodnog sajma automobila u Minhenu.
On takođe traži da se u obračun ukupnog ugljeničnog otiska vozila uzmu u obzir i baterije, koje uglavnom dolaze iz Azije, kao i uvođenje fleksibilnijih prodajnih ciljeva za električne modele.
„Umesto toga, trebalo bi da idemo ka trajnom smanjenju emisija CO₂ i da razmatramo ukupnu potrošnju CO₂ povezanu s proizvodnjom automobila“, umesto da se „ograničavamo samo na tehnologiju električnih vozila“, dodao je.
Za stručnjaka za automobilsku industriju Štefana Bracela, BMW-ova želja da odloži ovaj cilj jeste razumljiva, ali i problematična. Pravilo o čisto električnoj prodaji „naišlo je na snažan otpor javnosti“, smatra on. Ali ukidanje postojećih propisa „poslalo bi pogrešan signal javnosti, sugerišući da električna mobilnost nije neophodna“.
Prelazak na potpuno električna vozila do 2035. godine, kao jedna od ključnih mera evropskog Zelenog dogovora, Evropska komisija je usvojila u martu 2023. uprkos nemačkom protivljenju.
Međutim, ovaj cilj već mesecima osporavaju pojedini proizvođači, suočeni sa stagnacijom prodaje električnih modela, rastućom konkurencijom iz Kine i padom globalnih profita.
Pod pritiskom industrije, Evropska komisija je već u martu ublažila srednjoročne ciljeve smanjenja emisije CO₂. Prošle nedelje, Ola Kelenijus, šef Mercedesa i predsednik Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA), nazvao je cilj za 2035. „nedostižnim“ u pismu koje je ovo udruženje uputilo Evropskoj komisiji.
AutoRepublika
(77)
