Veliki problemi more nemačke proizvođače
Nakon razočaravajućih podataka Volkswagena i Mercedesa, sada je i BMW objavio svoje brojke za prvo polugodište. Ni kod Bavaraca situacija ne izgleda ružičasto, s padom prihoda od oko trećine, ali je ipak stabilnija nego kod domaćih konkurenata. No, kuda dalje za nekada uspešne kompanije, ko najviše trpi? I zašto se prihodi i rezultati prodaje kod mnogih koncerna trenutno toliko naglo pogoršavaju?
Kada je reč o razlozima za loše ekonomske rezultate, najčešće se navode tri faktora: slaba potražnja u Kini, trajni trgovinski sukobi sa SAD i skup prelazak na elektromobilnost. Sva tri razloga imaju značajan uticaj na osetne padove, ali ostaje nejasno zašto baš inače visoko profitabilni premijum brendovi kao što su Porsche, Audi i Mercedes doživljavaju tako snažan pad, dok je čak i BMW, poznat po uravnoteženoj finansijskoj politici, trenutno pod velikim pritiskom.
Međutim, automobilska industrija ne čine samo proizvođači. Kod mnogih dobavljača automobilske industrije situacija je još lošija, a čak ni giganti kao što su ZF, Bosch ili Continental ne uspevaju da izađu iz negativnih naslova.
Više od 15 godina, upravo je nemačka automobilska industrija u Kini ostvarivala ogromnu dobit. Na najvažnijem i ubedljivo najvećem tržištu automobila na svetu, danas međutim dominiraju domaći proizvođači. Geely, BYD, Saic, Nio, Li ili Great Wall, svi oni posluju tamo gde su nekada nemački uvoznici u saradnji sa kineskim partnerima zgrtali veliki novac. To je sada prošlost i verovatno se neće vratiti. Potrebno je reagovati na promene u potražnji, prilagoditi ponudu ili zatvarati pogone, kao što je VW već započeo.
Problemi sa Severnom Amerikom, posebno sa carinskom politikom predsednika Donalda Trampa, predstavljaju pre privremeni problem. Otvoreno ostaje pitanje koliko dugo Tramp ili njegov naslednik mogu da vode tako rigidnu politiku. Na duže staze, preterani protekcionizam teško da je održiv, a problemi ne dolaze samo iz Vašingtona. I EU sa sedištem u Briselu već godinama smanjuje carinske barijere za proizvode iz SAD.
Ono što dodatno otežava situaciju jeste to što prelazak na elektromobilnost košta milijarde, između 200 i 300 milijardi evra samo za nemačke koncerne, uz još veći pritisak na dobavljače koji su i ranije imali teškoća. Činjenica da prihodi od sve bolje prodavanih električnih automobila ostaju znatno niži od onih kod modela sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem jednako je veliki problem kao i slaba prihvaćenost električnih vozila, posebno u regionima poput južne Evrope, Južne Amerike ili SAD. Zbog toga proizvođači automobila moraju znatno duže nego što je ranije planirano da istovremeno razvijaju i proizvode različite modele pogonjene benzinom, dizelom, strujom i mešovitim pogonom (hibridi). Dodatno, trenutni kursni efekti značajno negativno utiču na poslovanje i dobavljača i proizvođača.
Najveći problemi nemačkih marki leže, međutim, u sopstvenim redovima. Previše proizvodnih pogona sa slabim kapacitetom, previše zaposlenih za koje nema dovoljno posla i koji posebno u Nemačkoj, ali i u drugim evropskim zemljama, zarađuju previše da bi kompanije mogle to da priušte. Ekonomski i industrijski stručnjaci godinama su uzalud upozoravali da broj proizvodnih pogona i radne snage mora biti znatno smanjen kako bi se pripremili za teška vremena. Upravo takva kriza sada je prisutna svuda.
BMW je uspeo da ograniči gubitke, između ostalog i zato što se nije oslanjao isključivo na električni pogon, a njegov najveći pogon se ne nalazi u Nemačkoj, već u Spartanburgu, SAD. „U našem najvećem pogonu u Spartanburgu, SAD, godišnje proizvodimo preko 400.000 vozila. Više od polovine je namenjeno lokalnom tržištu, dok se ostatak izvozi“, izjavio je Oliver Cipse, izvršni direktor BMW-a. „U SAD imamo obimnu proizvodnu mrežu i centar kompetencija za naše popularne „X“ modele, koji su traženi širom sveta“. BMW je već godinama najveći izvoznik automobila iz SAD.
I Mercedes već dugo ima dva velika pogona u Tuskalusi (SAD) i Pekingu (Kina), gde se automobili sa znakom trokrake zvezde profitabilno proizvode za lokalna tržišta. Da li su dugoročno potrebne još i proizvodnje u Bremenu i Raštatu, pored glavnog pogona u Zindelfingenu i Untertirkhajmu, ostaje pitanje.
Situacija u koncernu Volkswagen još je teža. Škoda je zadovoljna efikasnijom strukturom, fokusiranim portfoliom i jeftinijom proizvodnjom u inostranstvu, kao i Seat/Cupra. Volkswagen bi, međutim, morao da zatvori barem jedan od svojih većih pogona u Nemačkoj jer potražnja ni izbliza nije dovoljna. Ipak, čak su i manji pogoni u Osnabriku i Drezdenu i dalje otvoreni.
Porsche i Audi, uprkos velikoj zavisnosti od severnoameričkog tržišta, do sada nemaju proizvodnju u SAD, a VW-ova proizvodnja u Čatanugi radi u usporenom režimu. Ni Audijeva fabrika u San Hoze Ćijapi, gde se proizvodi Q5, ne može to da nadoknadi. Većina modela dolazi iz Nemačke, što Audi i Porsche verovatno više neće moći da priušte ako žele da budu uspešni u SAD kao protivteža slabom kineskom tržištu. „I dalje se suočavamo sa značajnim izazovima širom sveta. Ovo nije oluja koja će brzo proći. Svet se menja drastično i to drugačije nego što smo pre nekoliko godina očekivali. Pojedine strateške odluke iz tog perioda danas izgledaju sasvim drugačije“, kaže Oliver Blume, predsednik upravnog odbora Porschea.
Šta dakle može da učini nemačka industrija da bi se vratila staroj snazi, ili je sve već propušteno? Nema manjka inovacija niti napretka kada su u pitanju električni automobili ili visoko automatizovana vožnja. Nemački proizvođači, pre svega premijum brendovi, i dalje su u svetskom vrhu, iako zavisnost od kineskih baterijskih ćelija verovatno neće moći da se prevaziđe.
Ali procesi u nemačkim gigantima su previše komplikovani, odluke se donose presporo, a troškovi proizvodnje i razvoja, uprkos prvim merama štednje, i dalje su previsoki. Do sredine tridesetih godina moglo bi doći do ozbiljnih rezova. Ostaje pitanje da li će veliki koncerni uspeti da u narednim godinama reše svoje probleme, posebno kada je reč o troškovnim strukturama. Svetsko tržište neće čekati Audi, VW, Porsche ili BMW, već ide punom brzinom, bilo električno ili sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, u budućnost. Uskoro i autonomno.
AutoRepublika
(606)
Na listi problema nedostaje jos jedan faktor. O tome sam cesto govorio, recenicu-dve ne vise, ali dovoljno da signalizira jedan veliki interni problem nemackih proizvodjaca. Rec je o njihovom razvojnom sektoru – njihovi ljudi sporo misle, resenja su cesto prekomplikovana, razvoj platformi najcesce ide u pravcu razjedinjavanja razvoja umesto njegovog objedinjavanja. Reakcija rukovodstva nemackih proizvodjaca sada ide u pravcu premestanja razvoja u Kinu. Taj proces je zapocet sa idejom da se modeli za kinesko trziste razvijaju u Kini jer Kinezi bolje razumeju svoje trziste od samih Svaba. Ovaj proces se sada sve brze prosiruje na kompletan razvoj vozila – nije… Pročitaj više »
👍
Matija, prijatelju kad ga Švabo napravi, napravio ga je. Postojeće stanje i jeste nastalo da se nemačka industrija obori za klasu – uspori. Nisam ja za Švabe, ja sam samo tehnička škola, koja se većim delom zasniva na nemačkom inženjerstvu, tehničkim standardima… Kinezi s njima ne mogu da stoje u istoj rečenici. Kinezi umeju da rasklope postojeće i izvrše plagijat, sa određenim izmenama, koje pojeftinjuju i degradiraju proizvod. Koriste tehnologiju, infrastrukturu razvoja i pameti, prisutnih stranih kompanija na njihovom tlu. Uz jeftinu radnu snagu, gde spadaju i inžinjeri imaš ovo stanje. Što rekao jedan moj saradnik, kineski inženjer je poluinžinjer,… Pročitaj više »
To što ti objašnjavaš jeste bilo (do prije 15 godina), više nije (možda ubtragovima da se nađe), niti će više biti…
Pa nije Matija švabo ali je radio za švabe, i sav njegov rezultat je pripisivan švapskom inženjerstvu.
Sa ovim švabama sa kojima sam ja sarađivao, pa to je katastrofa.
„Kad ga Švabo napravi, napravio ga je.“ To je stara slava koja potice iz doba kada je razvoj proizvoda trajao dovoljno dugo da se eliminisu sve moguce greske. Isto tako vazan je i sastav razvojnih timova – nekada su to bili pravi profesionalci koji su ucili ono sto rade i izgradjeni su na dugotrajnom iskustvu. Danas se u razvoju vise forsira brzina nego kvalitet! Brzina zahteva veci broj ljudi, tako da u razvoju radi veliki procenat amatera – ljudi koji nisu ni ucili ono sto konstruisu, niti imaju upotrebljivo iskustvo. Nekada je vodja tima bio najiskusniji inzinjer, danas je to… Pročitaj više »
Jesi car Matija, alal ti vera.
„Prodavaci magle“, „mlacaci prazne slame“ koji su nekad unistili Crvenu Zastavu sad to isto rade sa VW-om, Mercedesom ,BMW-om.Demagozi i neradnici.
Previše filozofije u gornjem tekstu. Ali opet, moram da pohvalim zaključak i poslednju rečenicu. Napraviću poređenje: Jedan kuvar elitnog restorana mamio je mušterije svojim izvrsnim jelom. Međutim, dođe mu jedan mladić i ponudi recept za burek kao genijalno rešenje za još veću zaradu. Ali profi kuvar videvši da se burek sastoji od samo tri sastojka, posumnja u njegov ukus i odbi ga kategorično. Ujedno reče, ne mogu dopustiti da svi moji prijatelji koji me snabdevaju svim ovim namirnicama propadnu zajedno sa mojim specijalitetima u slučaju da je recept zaista uspešan. I mladić tužan ode, ali ga prihvati siromašni pekar lebova… Pročitaj više »
Činjenica je da je ozbiljna tehnologija razvijenog sveta dislocirana – delom prebačena u Kinu, pod okriljem velih multinacionalnih kompanija. Zarada je u dužem periodu bila enormna, i bio je primer najvećeg izrabljivanja radnika, pod plaštom komunizma. A posledice selidbe industrije u Kinu će biti bolne i teške. Tehlogija je delom odbegla, delom je kopirqaju Kinezi. Kako vreme bude prolazilo, cena rada u Kini će se pojačavati, a konkurencija na tamošnjem tržištu, biće sve veća. Jednog momenta, sazreće uslovi, da se iz Kiine povlače svetske kompanije, vraćajući proizvodnju tamo odakle je otišla, a time će se Kini uvoditi ogromne tkase i… Pročitaj više »
Veliki dio cijene kostanja nekog proizvoda cine plate radnika i sirovine.Azija obiluje jeftinom i mnogobrojnom radnom snagom, samo Kina i Indija imaju oko 3 milijarde ljudi.I to se u skorije vrijeme nece promijeniti.Jeftine sirovine su u Sibiru a jeftina radna snaga kod komsija juznije.Na ovu kombinaciju ,svjetsko trziste nema adekvatan odgovor.
Odgovor je jednostavan. Neka im proizvode kupuje te 3 milijarde bede i čemera i sirotnje. Dolar ne sedi u Kini. NI MMF ni Svetska banka, ni berze, ni razvijena tržišta, ni multinacionalne kompanije…… Kina to zna, vrlo dobro. Zato se ubrzano pokušava da zavuče u Evropu i USA. Pa taman i preko hebene Srbije, Grčke. Put i pojas, kako oni to nazivaju. Bar da „oškrbaju“ Evropu. A u Evropi ih gledaju ko pacove, to jest njihov prljavi kapital, koji se smatra gori i od Arapskog i Ruskog (mada je ruski storniran – blokiran – uništen). Kina nikad s Rusima nije… Pročitaj više »
Ne razumijem primjer sa Huawei… Šta su tu Kinezi pogriješili? To što su bili najveći u toj industriji pa im Tramp uveo sankcije?
Ili zo što su ljudi nakon toga napravili vlastiti čip i vlastiti iperativni sistem i opet među navjećim firmama u toj oblasti… Šta je tu negativno i sa kojom njemačkom firmom iz te oblasti treba da je poredimo?
Nisu Kinezi ništa pogrešili. Na protiv, to je bila naj naj kompanija iz Kine. Budućnost. Firma koja je globalno krenula na m,estoo br 1.
Ali vidi kako su ih USA skresali, ko trimer travu.
Možda su oni i sad uspešni, ali to je bleda senka one kompanije .U svim oblastima. To je bilo za nauk Kinezima, a i Svetu, da nauče šta je „demokratija i pravo“ i gde spavaju.
Zato navodim primer, Huawei, kao će Kina da završi. Huawei je samo blad i nežan primer šta će biti.
Pa vidi, od tada su napravili svoj čip i svoj operativni sistem i uopšte ne izgledaju skresano…
Primili su udar, i oporavili se od udara, i sad su otporni na bilo kakve udare
A Tramp morao da ukine carine na Iphone jer se većina pravi u Kini i Indiji a ne u SAD
Huawei nije otporan na udare. Naučio je gde mu je mesto, i kolko smeju.
Recimo od revolucionarne 5G top u Svetu, ostali su neupadljivi. U telefoniji su postalo čabar. Jednostavno, štoće tel koji nije kompatibilan.
Da bi nadoknadili telefoniju i drugu elektroniku, guraju Xiaomi, ali sad s merom da opet ne popiju nokaut.
Recimo, pa dalje primera kolko hoćeš…..
Propali načisto…
„Huawei reported revenue for 2024 of 862.1 billion Chinese yuan ($118.2 billion), a 22.4% year-on-year rise. It is the company’s second-highest revenue figure ever, according to CNBC calculations, just shy of the record 891.4 billion yuan reported for 2020.“
Ne znam liči li tebi persspektivnoo, da u jednoj komunističkoj zemlji cveta kapital? Logično, Kinu čeka „prestrojka“, čeka je sudbina bivše Juge, verovatno težak građanski rat ili sl….
Huawei, ovako ili onako je privremena koka nosilja. Taman onoliko koliko treba. Baš ako i mnoge druge koneske kompanije.
Kad sudija odsvira kraj, biće opšta „prestrojka“
Ja sam ovde pričao o pokušaju Huaweia, da globalno preuzme primat. I bio je skoro na vrhu. I šta bi?? Uhapsiše glavnu menadžerku u SAD, i sruši se kula od karata.
Ki i je bila namjenjena Perestrojka i sudbina Juge, kad su su studenti izašli na trg, pa ih vojska izgazila tenkovima k’o sitno grožđe… Kina je jedna zemlja sa dva sistema, privatni biznis je poželjan dok nije u suprotnosti sa interesima države, a kad se to desi, taj biznis nestaje preko noći. Rusiji i Jugi a i čitavoj istočnoj Evropi su uvalili „Šok terapiju“ govoreći da socijalizam i kapitalizam ne mogu zajedno… A Kina najjača privreda svijeta… Prešli igricu, pokazali da je upravo zo pravi put
Imaš li dokaz o gažnju tenkovima? Istina nikad nisam nešto puno obratio pažnju na taj događaj, ali nigde nisam našao slike ni snimke gaženja. Mada jesam o nastradalim kineskim vojnicima. Stradanja sa obe strane jesigurno bilo. Deluje mi da „gaženje tenkovima“ koriste Kineski neprijatelji u svrhu satanizacije kineskog režima.
Huawei je Jos uvek pioneer u mnogim tehnologijama, I ostace. Ne pricaj gluposti. Pre nego sto Amerika I UK vrate kinu u komunizmu, oni ce propasti, na Taj nacin sto amerikanci nece moci vise da stampaju dolara bez pokrice, Jel zemlje napustaju dollar u medjusobnim placanjima. UK je pocela da peopada iznutra, Tako da nisu to zemlje koje su vladali svetom 15-20 godina unazad
Huawei nikad nije bio pionir ni u čemu. Samo su imali jeftinu i dobru elektroniku, koja je dostupna u Kini. Kinez ništa nije smislio, samo koristi dostupno ili prave loše plagijate. Huawei, Xiaomi i sl, su nastali na periferiji svetskih kompanija koje proizvode u Kini. To jest, sve se proizvodi u Kini, od elektronike. Nešto na Tajavanu i drugim zemljama. Englezi su kao propali davno. 300 gdina su vodili rat sa Francuskom, dok se ovi nisu opametili. a onda kreće sa Švabe i Rusi su na tapetu više od 100 godina. I i II svetski rat, oktobarska revoolucija u Rusiji,… Pročitaj više »
Huawei je puno više od divizije mobilnih telefona. U tvojoj teoriji vezano za Kinu, prenebregnut je podatak da je Kina najveći vlasnik Američkog duga, čak više i od Japana, što samo po sebi predstavlja značajnu polugu u trgovinskom ratu Amerike i Kine. Bilo bi ti zanimljivo da vidiš ko je vlasnik skoro 25% deonica vlasnika Mercedesa. A što se tiče osnovne teme, uopšte mi nije žao uobraženih Nemaca sa stavom „mi pravimo najbolje automobile“. Navikli su da oni diktiraju stvar, pa ih je sada klepilo po glavi.
nadam se da budućnost donosi propast za nemačke proizvođače i da će oni postati samo senka svoje prošlosti, baš kao što je to i danas kadilak, zašto, pa zato što upravo njihovi kupci trebaju da finansijski trpe njihove greške, nađite samo nekog kineskog menadžera koji zarađuje približno evropskom, a kamo li nekog dizajnera ili inžinjera, a o tzv običnoj radnoj snazi ne treba ni govoriti, dalje, kineski proizvođači nisu opterećeni milijarderskim dugovima, znači mogu da se zadužuju kojiko hoće i država stoji iza njih i nisu opterećeni skupim sponzorskim sportskim ili muzičkim ugovorima kao ovi i njihov cilj je bio… Pročitaj više »
Vidim da se Kina cesto pominje u komentarima i to u negativnom kontekstu. Nisam siguran da je to bazirano na realnosti ili na ideoloskim principima. Globalizacija je trebalo da donese zapadu servisnu ulogu, finansijske i tech servise kao glavnu industrijsku granu, a ‘prljavu’ proizvodnju da preseli u Kinu i ostale siromasne azijske zemlje. To je bilo u periodu od poslednjih 15-30 godina. Sada strvari stoje veoma drugacije. Sta se u medjuvremenu dogodilo? Kineska auto industrija, vojna industrija, saobracaj, hi tech su u strahovtiom zamahu na inostranom (nezapadnom) i domacem trzistu. I dan danas zapad samo moze da posmatra i da… Pročitaj više »
„Dok u Kini planovi se kuju za 5-15-25 godina i bez pogovora izvrsavaju.“
Ovo je sustina kineske industrijske i politicke moci! Njihova politika donosi odluke na naucnoj osnovi i to planirane za duge buduce periode. EU se gusi u amaterskoj demokratiji!
Mislim da problem EU počinje sa naseljavanjem raznih izbeglica koje nije moguće asimilirati i koji su kurtuloroški totalno suprotni naspram domaćina. To dovodi do stvaranja novih problema koji odjednom zahtevaju puno pažnje, novca i guranja ispod tepiha mnogih problema kako bi se sačuvao mir. Kina tih problema nema, a probleme sa manjinama u korenu seku. Zato i mogu da planiraju 20g unapred. Inače nemam ništa protiv drugih naroda, ali kada odeš negde u goste ili planiraš promeniti životnu sredinu, ipak moraš poštovati pravila i zakone te nove sredine. Ako misliš da te ta pravila i zakoni diskriminišu onda ponovo menjaj… Pročitaj više »
„Mislim da problem EU počinje sa naseljavanjem raznih izbeglica“
Ovo je samo dodatni problem. Pravi problem su sami EU-domoroci, njihov opusteni mentalitet.
Ko je bio u Kini video je da je ta zemlja ispred Evrope i Amerike 20 godina. Mnogo su odskočili. U Kini se pravi sve. Od sirovina, poluproizvoda, jeftine radne snage do finalnog proizvoda, tamo je sve, ali baš sve. Uopšte se ostatku sveta ne isplati da pravi nešto negde drugde. A na primer, da se pravi sada I phone u Americi, je nemoguća misija. Ne samo zbog cene. Jednostavno nema tu logistiku sirovina i potrebnih delova. Sada, da li mi volimo braću Kineze i njihov sistem, možemo da polemišemo, ali stručni ljudi kažu, Američka flota bi izdržala 20 minuta… Pročitaj više »
Nešto si ti gadno pobrkao… SAD što se mornarice tiče je ubedljivo najjača i najveća na svetu, filozofiju su preuzeli od Engleza dok su dominirali svetom. U sukobu bi obe strane imale šteti i ako bi kako si ti napisao za 20 min bila zbrisana Američka flota, tako bi za isto vreme bila zbrisana i Kineska flota, ali onda bi SAD poslao 4,5 ili 6u flotu da popuni rupu, a kinezi… Pa misli o tome. Usput nije SAD sam, u slučaju rata tu je Japan, Tajvan, Filipini pa i Vijetnam… Svi oni gube sa porazom SADa u tom regionu, a… Pročitaj više »
Nisam ja ništa pobrkao. Tako sam pročitao. Ako ti vojni analitičari lažu, onda i ja lažem vas.
Pa analitičari lupetaju gluposti pa šta pogode pogode. Njihove izjave uvek uzimaš sa ogromnom dozom rezerve.
Svi mi lupetamo pa šta ubodemo… ali mi nismo analitičari.
Vidiš li šta huti učiniše američkoj mornarici? Sada u jednačinu stavi kineze pa vidi kakva bi to ishod bio.
Šta su učinili? Ameri ih taman lepo digoše medijski, njih i Irance kao sile zla i opravdaše svoje prisustvo i postojanje na Arapskom poluostrvu.