AR (blic) test: Škoda Superb 1.5 TSI m-HEV Laurin & Klement

Čehinja s dugim nogama      

Škoda je jedan od retkih proizvođača generalista koja u svojoj ponudi i dalje ima veliku klasičnu limuzinu i karavan. Novi Superb nastavlja tako tradiciju predhodnih generacija, izduživši se na bezmalo pet metara, i što je majlepše, pored benzinca i hibrida PHEV-ova, i dalje poseduje dizel blok od dve litre.

„Peter, j’ai une nouvelle mission pour toi“ (Peter, kako me pojedini nazivaju u Francuskoj, imam novu misiju za tebe), reče moja „patronka“ Hedija Bibi prošle sedmice, asistent direkcije u firmi kojoj pružem usluge! Obožavam je, često mi tako pošalje poruku ili mejl, bez ikakvih detalja, te naknadno moram da je zovem i raspitujem se o čemu se radi.

Ispade na kraju da su poručili novu Škodu Superb za potrebe lokalnog direkora u gradu Dižonu (Dijon), no kako je u međuvremenu ovaj dao ostavku (ili je otpušten, vrag će ga znati, vremena su teška u dotičnoj firmi i celoj Francuskoj), odlučili su da je ustupe jednom drugom regionalnom direktoru u Nantu (Nantes), u Bretanji, udaljenom nekih 650 km. Naravno uvek je sve hitno i ostavlja mi se malo manevarskog prostora, moje obaveze i rezervacije test vozila ih ne interesuju, ispalo je da trebalo otići istog dana kada sam rezervisao novi Abarth 600e od 280 KS!

Naravno da mogu da odbijem „misiju“ (radni zadatak), jer u dotičnoj firmi nisam zaposlen, no ne prihvatiti znači odbiti novce, na stranu što se gubi teško stečeno poverenje. Malo kasnije reče mi „moja“ Bibi, pre nego li me je kontaktirala, dobila je predračun od jedne firme koja se profesionalno bavi isključivo transferom vozila, da su joj ovi tražili 1.350 evra, što je daleko skuplje nego što im ja fakturišem.

OK, šta je tu je, nekako nađosmo kompromisno rešenje (pomerio sam datum preuzimanja Abartha za sutradan), te jednog jutra sedoh u brzi voz TGV u Parizu u 7h56 min, i nađoh se u Dižonu tačno 1h22 min kasnije (oko 320 km), te taksijem do salona Škode, udaljenog desetak kilometara od železničke stanice. Kako nisam znao ni o kom se agregatu radi, još manje završnom nivou, prijatno se iznenadih kada na boku Superba, pored spoljašnjih retrovizora, ugledah natpis Laurin & Klement (osnivači kompanije), što označava vrhunski završni nivo.

Obično se za potrebe firme uzimaju niži, kod Superba postoje još dva, Selection et Sportline (u Srbiji još jedan). Verujem da se radilo o nekoj „jačoj“ faci u firmi, jer na francuskom tržištu ovde predstavljen Superb košta 54.520 evra! Za uzvrat, nema šta nema od opreme, pojedinu ću spomenuti onako usput, no za detalje najbolje je otići na sajt uvoznika za Srbiju.

Dade mi odgovorni u salonu neophodne papire i tri kontakt ključa, te ode svojim poslom, a ja se „na brzaka“ upoznah s vozilom, pre nego li sam krenuo na put. Jer poslednja Škoda koju sam vozio beše jedna Fabia 1.0 TSI s ručnim menjačem (iznajmio sam je prošle godine na letovanju u Španiji), pres centar VW u Francuskoj ne želi da ustupi test vozila inostranim dopisnicima (kažu obratite se sedištu firme u Namačkoj), dakle ni dole potpisanom.

Navodim ovo jer mala Fabia nema nikakve veze s ovim Superbom, koji između ostalog poseduje automatski menjač. Sva sreća te sam nedavno imao nekoliko modela Forda (Explorer i Capri), koji su preuzeli tehničku bazu i mnoge druge elemente od Volkwagena, između ostalog i ručicu menjača, smeštenu s desne strane upravljača.

Po potrebi potrebno je zaokrenuti udesno, kako bi se postavila u program D, odnosno ulevo za vožnju unazad (pozicija R). Nakon malo navikavanja nalazim da je lokacija odlična, no za razliku od Renaulta, kod VW-a i Forda su odlučili da komandu pokazivača pravca prebace na levu stranu. Što da ne, no u jednom trenutku na putu poče da lije kiša, a ja onako u panici ne pronađoh ni jednu drugu ručicu kako bih aktivirao brisače!

Zapravo postoji još jedna omanja, opet s leve strane upravljača, za regulator i limiter brzine, dok je funkcija brisača smeštena na istoj gde su i pokazivači pravca, ali se na nju treba pritisnu (dugmence pri vrhu), odnosno izabrati automatski režim, kako bi se sami aktivirali. Tako je to kad u žurbi ne proučih dovoljno vozilo s kojim se po prvi put srećem, posebno ukoliko se radi o visokosofisticiranom modelu, gde se ponekad mora poslužiti tehničkim uputstvom kako bi se pronašle „skrivene“ funkcije.

U vožnji otkrih i funkcije tri poveća dugmeta na komandnoj tabli, ispod velikog centralnog ekrana od 12,9 inča, koje logično služe za podešavanje klima uređaja. Jeste, no svako dugme poseduje omanji ekran u središtu, pored temperature s levim i desnim se podešava grejanje i ventilacija prednjih sedišta, što jako dobro dođe u vrele letnje dane.

Ono u sredini služi za izbor programa vožnje, kojih je ni manje ni više do pet, mada se isto to može regulisati i na ekranu za multimedijalni sadržaj. Stadoh zato prvom prilikom na jedan od brojnih velikh parkinga kako bi detaljno razgledao spoljašnjost i pre svega unutrašnjost vozila.

Jer spolja gledano nema većih iznenađenja, kod četvrte generacije Superba (nisam računao predratni Superb koji se pravio između 1934. i 1949. godine) mnogi stilski detalji podsećaju na ostale modele kuće. Mislim pre svega na rešetku hladnjaka, Superb je, kao i pre, jedna velika i elegantna limuzina s praktičnim petim vratima, odnosno karavan. Prva generacija pojavila se na tržištu 2001. godine (nju sam vozio jer mi ju je VW France tada ustupio), a poslednja krajem 2023. godine, u početku samo u Combi izdanju (karavan).

Kao i pre, i četvrta generacija deli praktično sve s Passatom, počevsi od platforme pa do ogibljenja i agregata, samo su skuti drugačiji. Po meni Superb ima više karaktera, elegantniji je i ima bolju aerodinamiku, njegov Cx iznosi odličnih 0,24 (0,25 kod karavana). Što se tiče enterijera gotovo ista priča, nema tu „egzibicija“ i egzotike kao kod pojedinih proizvođača, manje više čista klasika.

Dizajn je „strog“ bez nepotrebnih kitnjastih detalja, izuzmemo li rezbarenu plastiku u stilu prednje maske, koja se nalazi na komandoj tabli ispred suvozača. Ostavljam vam da procenite da li je ovaj detalj privlačan ili ne, naprotiv mogu se zakleti da će se ovde skupljati silna prašina, koja će se teško očistiti…

Sve ostalo je nemačka škola dizajna, čak i ekran instrument table imitira klasične instrumente. Za razliku od centralnog deluje mi jeftino (10,25 inča), grafika je jednostavna i ne preterano bogata, vozilo ovog ranga moglo bi imati nešto prestižnije. Naprotiv, upotrebljeni materijali su za primer, obilje mekane plastike, detalji od aluminijuma i kvalitetna koža na sedištima, zaslužuju samo pohvale.

Nakon par sati vožnje napipah jedno dugme na sedalnom delu sedišta, s leve strane, te nenamerno uključih masažu, vauuu, to se zove masaža, ide od donjeg dela leđa pa sve do vrata vozača. Podrazumeva se da su uz ovaj završni nivo sedišta s električnim komadama, osim toga vozačevo poseduje tri memorije.

Pozicija za upravljačem je izvrsna, kao i ergonomija komandi, dok praktičnih ostava i boksova ima sasvim dovoljno. Dok sam na parkingu žvakao sendvič spremljen kod kuće (em je džaba, em je neuporedivo ukusniji od industrijskih koje koštaju 7-8 evra na benzinskim pumpama), sedoh na zadnju klupu, gde se dve osobe osećaju carski.

Moja malenkost je mogla kompletno ispružiti noge, toliko prostora ne sećam se da sam imao u nekom vozilu. Nije ni čudno, Superb se izdužio na 4,91 m, dok međuosovinsko rastojanje iznosi čitavih 2,84 m. Osim prostora, Škodini inženjeri mislili su i na mnoge druge detalje, nasloni za glave su recimo savršeni (imaju bočne oslonce kako bi pridržavali glavu ukoliko putnik zaspe), dok su na vratima integrisani zastori za prozore.

U policama na njima pronađoh i malu kantu za đubre s kesom, a na prednjim naslonima za glave držač za mobilni telefon. Nešto slično postoji i u naslonu za laktove, kroz koji je predviđen prorez za duže predmete, koji ne mogu stati u ogroman prtljažnik. Zapremina ovog iznosi 645 lit (690 kod Combija), kome je i to malo ručicama na bokovima obaraju se nasloni zadnje klupe, u odnosu 1/3-2/3.

Uprkos tome u dnu pronađoh rezervni točak „ćopavac“, a iznad samog prtljažnika nekakav klizeći mehanizam s „torbom“, koji omogućava da se u njega uredno složi recimo sako ili jakna (pogledajte fotografiju). U mom beše sigurnosna mreža kako bi se po obaranju zadnjih sedišta mogli transportovati razni predmeti ili domaći ljubimci. Svaka čast za opremu i detalje, ne bi trebalo zaboraviti ni famozni kišobran u vozačevim vratima, kako bi šofer u slučaju da pada kiša mogao zakloniti važnu „facu“ na zadnoj klupi…

Mali, ali dovoljan

Kao što navedoh u podnaslovu, Superb i Passat i dalje imaju u ponudi dizel agregate, čak i za zapadno tržište koje je na njih postalo alergično. Radi se o dobro poznatom 2.0 TDI-iju od 150 KS, istu snagu razvija i voženi 1.5 TSI Hybrid. Dobro i nije neki hibrid, već mikro hibrid, Škoda čak ni ne navodi snagu elektromotora i kapacitet baterije koja radi na naponu od 48V. Tu je tek da pomogne termičkom agregatu prilikom ubrzanja u nižim obrtajima, i pre svega kako bi se spustila potrošnja i nivo emitovanog CO2.

Agregat razvija maksimalno 250 Nm obrtnog momenta, što je i dalje znatno manje od dizela, koji se može pohvaliti s 360 Nm. Benzinac igra pre svega na obrtaje, lako i brzo se zavrti do najviših, u čemu mu pomaže dobar automatski menjač DSG, s dvostrukom spojnicom i sedam prenosnih odnosa (nije greška ima ih 7 a ne 6, kako stoji na sajtu uvoznika).

Čim isti oseti da nema dovoljno snage brzo pršaltuje u niži prenosni odnos, iako vozač može i sam to da uradi dvema omanjim ručicama pored upravljača. Elem, ja sam u vozilu bio sam, i nisam osetio deficit snage, no ukoliko se maksimalno optereti s pet putnika i gomilom stvari, sigurno je da se ovaj mali blok ne može nadmetati s dobrim „starim“ dizelom.

Za one još zahtevnije od nedavno je u ponudi PHEV, dakle hibrid sa spoljašnjim punjenjem, ukupne snage od 204 KS. Benzinac je isti kao kod voženog, no ovde mu pomaže elektromotor od 116 KS, koga napaja struja iz baterije kapaciteta 25,7 kWh. Škoda kaže da 100 % električna autonomija iznosi oko 120 km, a da je potrošnja goriva i nakon pražnjenja baterije veoma niska.

Upravo zato njegova zapremina rezervoara je smanjena na 45 lit, za razliku od voženog kod kog iznosi 66 lit, te nakon što ga napunih do vrha, putni računar pokazao je autonomiju od 1.150 km! Posve izvodljivo, iako je moja prosečna potrošnja bila nešto viša, sa 6,6 lit „jedva“ da se moglo prevaliti 1.000 km bez zaustavljanja. Jer na autoputu, pri brzinama između 130 i 150 km/h, trebalo bi računati na nekih 7-7,5 lit.

U ovakvim okolnostima Superb je zaista super, prosto klizi, dok se motor vrti na skromnih 2.400 o/min. Ne čuje se, dok su parazitski šumovi svedeni na minimum. Kako sam imao vremena (automobil nisam mogao predati istoga dana), siđoh s autoputa da razgledam region s čuvenim vinogradima Šabli (Chablis) i uradim par fotografija.

Evidentno Superb nije predviđen za obaranje brzinskih rekorda po krivudavim putevima, no i dalje je dovoljno agilan i pre svega siguran. Da bi se ostvarile željene performanse neophodno je jače pritisnuti na papučicu gasa (do 100 km/h iz mesta treba 9,2 sec, upravo koliko i dizelu 2.0 TDI), agregat postaje čujan tek u višim obrtajima, negde iznad 4.000 o/min.

Vozilo je srećom relativno lagano, oko 1.600 kg, kao što rekoh sam za upravljačem nisam imao osećaj deficita snage. No kad se malo jače potera potrošnja brzo poraste, dinamičnom vožnjom nakon par desetina kilometara vijugavih puteva, putni računar pokazao je dobrih 9 lit! Škoda čak i uz najslabiju verziju nudi dve vrste ogibljenja, klasično mehaničko ili elektronski kontrolisano kao u voženom, koliko sam mogao zaključiti u serijskoj je opremi za Laurint& Klement završni nivo (ispravite me ukoliko grešim).

U ovakvim okolnostima izabrah program Sport, oseti se nešto tvrđi trim i smanjena asistencija upravljača, no pre svega menjač duže zadrži angažovani prenos, odnosno kasnije prebaci u viši stepen. Pored sofisticiranog ogibljena uz ovaj završni nivo idu i LED Full Matrix farovi, naplaci od 18 cola s gumama dimenzija 235/45, električna asistencija petih vrata, kožna sedišta, hi-fi sistem Canton s 14 zvučnika, LED dekorativna svetla u unutrašnjosti…

Doplaćuje se i dalje za metaliziranu boju (750 evra u Francuskoj), električni panoramik krov (oko 1 200 evra), naplatke od 19 cola… Nakon što se provozah „nacionalima“, opet se vratih na autoput, brže je i sigurnije. Pejzaži se menjaju, kako se priližih Bretanji pored puta sve je više ogromnih električnih vetrenjača, ovde ima dosta vetrova i rentabilne su. Sve je više i vozila, godišnji odmori su u toku, mada se puna sezona očekuje za sedmicu-dve.

Stigoh manje-više umoran do moje minijaturne hotelske sobe nadomak Nanta, iako se radi o „rupi“ s nula zvezdica (cena iznosi 80 evra za dvokrevetnu sobu, što cenovno ulazi u kriterijume firme za koju radim), odgovara mi, jer je na par kilometara od firme gde je trebalo predati vozilo. U blizini je i veliki tržišni centar, zgodno za prošetati se i večerati. Jedna solidna pica i dve čase dobrog italijanskog vina, taman za dobar san!

Sutradan ujutro predah vozilo lokalnom direktoru, nakon što mu ispričah gotovo sve što sam ovde naveo. Čoveka automobili ne interesuju previše, ova Škoda mu je zamena za bivši Peugeot 3008 Hybrid 180, kome je lizing istekao nakon četiri godine. Ja uzeh taksi do lepe i pre svega sigurne železnicke stanice u Nantu, smeštenoj odmah pored reke Loare, načičkane brojnim splavovima.

Ubrzo stiže i moj TGV za Pariz, nekih 400 km ovaj prevali za 2h15 min, uz dva usputna zaustavljanja. Potom na metro pa kući, da bih privatnim kolima stigao na vreme u sedište grupacije Stellantis nadomak Pariza, kao što rekoh tamo me je čekao „ljuti“ Abart 600e, zapažanja slede sledeće subote!

U vezi Superba još par reči, nalazim da odgovorni u Škodi vode mudru „politiku“, ljubitelji velikih limuzina biće oduševljeni ovim Superbom, posebno jer ih je sve manje, i uz to zadržana je i dizel ponuda. 100 % električna verzija za ovakvo vozilo bila bi teška glupost, koga interesuju elektromobili, pa uz to i SUV-ovi, tu su recimo modeli Elroq i Enyaq.

Inače Superb u Srbiji startuje s cenom od 35.796 evra (ne znam gde nađoše tu cifru, ali tako stoji na sajtu uvoznika), dok za više puta spomenuti dizel 2.0 TDI, potrebno je najmanje 38.076 evra. I voženi L&K znatno je jeftiniji nego li u Francuskoj (43.788 evra), dok je Combi skuplji za oko 1.000 evra.

Lično za ovolikom limuzinom zaista nemam potrebe, uostalom ne znam ni gde bi je tako dugačku parkirao, no uprkos tome dopala mi se. Realno teško joj je pronaći veću manu, uz to cena mi deluje veoma korektno, iako Škode odavno nisu jeftine! Dole potpisani s njima je odrastao, osamdesetih godina po nekadašnjoj Čehoslovačkoj smo se momčili i vozali Škode 100 i 120 od tamošnjih prijatelja, sprdajući se koliko su ove u zaostatku za Zastavom 101.

Nekada bilo sada se pripoveda, od 1991. godine, kada je Škoda oficijalno postala ravnopravni član grupacije VW, transformacija brenda je za primer. Pametni Česi i Slovaci odvojiše se brzo i lako, bez rata, mržnje i rasturenih država, te se tako Superb fabrikuje u susednoj Bratislavi (Slovačka za neupućene), upravo kao i VW Passat. A mi, koliko smo mi svetlosnih godina udaljeni od njih i hoće li ikada Zastava dostići nivo jedne Škode, pitanje je za nesposobnu i korumpranu političku garnituru na vlasti?

Tekst i slike: Perica Rajković

(6399)