Zanimljivost dana: Ford Mustang u karavanskom izdanju

Prva generacija Forda Mustanga je tema o kojoj je toliko napisano tokom godina da se čini da nema ništa više da se kaže. Čedo brilijantnog specijaliste za marketing po imenu Li Ajakoka je stiglo na tržište 1964. godine sa relativno skromnim očekivanjima, ali kada je prodato više od milion jedinica posle samo osamnaest meseci, postalo je jasno da je Mustang krerirao potpuno novu kategoriju i zatekao konkurenciju na spavanju.

Fordov velikan je u početku nuđen u dve konfiguraciju i to kao kupe i kabriolet, da bi takozvani „festbek“ sa produženim krovom stigao oko šest meseci kasnije. Američki proizvođač vozila je imao planove da pruži još nekoliko verzija. Na društvenim mrežama možete da pronađete i prototip limuzine sa četvoro vrata, kao i dvoseda i egzotičnog modela sa centralno postavljenim motorom, a u današnjem izdanju zanimljivosti, na kratko ćemo analizirati i prototip karavana s dvoje vrata.

Kategorija takozvanih „shooting brakes“ (sportski karavan s dvoje vrata) nikada nije bila popularna u Sjedinjenim Američkim Državama, kao što je recimo bila u Velikoj Britaniji, ali je jedan od retkih izuzetaka bio Chevroletov model Nomad. Debitovao je 1955. godine i pružao je kombinaciju sportskog i luksuznog kupea Bel Aira, kao i upotrebljiv prtljažnik Chevroletovih karavana. Zahvaljujući tome, brzo je stekao kultni status.

Tri osobe koje su bile veliki ljubitelji Nomada su Barni Klark, Robert Kamberford i Džim Likata. Klark je radio za kompaniju J. Walter Thompson, koja se bavila reklamiranjem svih Fordovih modela u spomenuto vreme, Kamberford je bio novinar i amateriski stilista, dok je Likata bio njihov prijatelj i zaljubljenik u Namada. Među njima se rodila ideja da od Mustanga naprave i karavansko izdanje, a vozilo bi zatim bilo isporučeno Fordu sa planom za serijsku proizvodnju.

A ako ste želeli kvalitetan prototip u navedeno vreme, onda ste se morali uputiti u Italiju gde je postojao veliki broj samostalnih dizajnerskih kuća. Trojica prijatelja su izabrala Construzione Automobili Intermeccanica iz Torina i isporučen im je Mustang kupe iz 1965. godine sa zahtevom da od njega bude izveden karavan.

Iako ova firma tada nije imala ime i ugled kao recimo Vignale, Zagato, Bertone ili Paninfarina, ipak se mogla pohvaliti dugogodišnjom istorijom proizvodnje tjuning delova za amaterski i profesionalni auto-moto sport, a spomenuti Kamberford je takođe i ranije negovao saradnju s njima.

Italijanima će biti potrebno oko godinu dana da kompletiraju vozilo. Osim prekrivenog zadnjeg dela, i dalje je u svakom pogledu to bio autentični Mustang, uključujući prednji deo krova, zadnja bočna krila i kompletan zadnji deo. Delovao je toliko uverljivo da su mnogi pomislili da je reč o serijskom automobilu, odnosno onom koji je na ulice dospeo direktno iz fabrike. Takođe je ofarban u zelenu boju po uzoru na britansku industriju gde je stil „shooting brake“ bio najpopularniji.

Mehanika je ostala identična automobilu na kojem je zasnovan. Znamo da se ispod haube krio V8 radne zapremine 289 kubnih inča (4,7 litara), a Ford je u spomenuto vreme nudio konfiguracije sa 200, 220 i 270 „konja“. Oni koji su imali prilike da ga testiraju su izjavili da se karavan bolje ponašao u krivinama od kupea i fastbeka pošto je Mustang imao problema sa kilogramima na prednjoj osovini, a karavan je dodao potrebnu masu na zadnje točkove, što je donelo bolju trakciju.

Automobil je zatim vraćen u Ameriku, a zvaničnu premijeru je imao u oktobru 1966. godine kada se pojavio na naslovnoj stranici magazina „Car & Driver“. Reakcije publike su bile uglavnom pozitivne i mnogi su kontaktirali kompaniju Ford sa željom da ga naruče.

I čelnici drugog najvećeg američkog proizvođača su ga testirali i iako su bili zadovoljni urađenim poslom, odbili su serijsku proizvodnju iz nekoliko razloga. Ključni je bio onaj da je Ford već prodavao svaki primerak Mustanga koji je napravljen, pa shodno tome i nije imao prostora za još jednu konfiguraciju koja bi zahtevala velike promene u fabrikama.

Ako to nije bio dovoljan razlog, spomenućemo da je Ford u spomenuto vreme bio najveći proizvođač karavana „preko bare“ i postojao je strah da bi takav Mustang krao prodaju od profitabilnijih modela kao što su Fairlane i Galaxie.

Klark, Kamberford i Likata se nisu predavali i napravili su plan po kojem bi kupovali Mustang u vidu kupea, i to direktno od Forda, a onda bi karavansku preradu uradila firma Holman-Moody (inače Fordov zvanični trkački tim u raznim šampionatima). I taj plan je pao u vodu kada je postalo jasno da bi prerada koštala više nego što bi cena karavana bila.

Nije nam poznato šta se nakon toga desilo s ovim automobilom. Na internetu možemo da vidimo fotografije koje pokazuju da je jedno vreme svakodnevno korišćen, ali mu se trag izgubio krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Nije znano da li je automobil završio na otpadu i da li je eventulano uništen, ili je pak parkiran u nečijoj garaži prekriven s par centimetara prašine.

Ford je kroz istoriju imao još nekoliko pokušaja da proizvede karavnaski Mustang, a kao što nam je poznato, niti jedan od njih nije ušao u serijsku proizvodnju.

Onaj koji je skockan od strane Intermeccanice je svakako najzanimljiviji od njih i ako jednog dana bude pronađen, nema sumnje da će promeniti vlasnika za astronomsku sumu. Da li ostaje žal što nije ušao u serijsku proizvodnju, to zaključite sami.

Zoran Tomasović

(498)