Volkswagen ID.7 ostvario autonomiju od 941 km i otkrio sav (trenutni) besmisao velikih elektromobila

Zabrinutost u pogledu dometa električnog automobila predstavlja jedan od glavnih argumenata koji obeshrabruje ljude u ideji da eventualno pazare baterijsko vozilo. Automobilske kompanije baš iz tog razloga često preduzimaju razne eksperimente koji imaju za cilj da pokažu, često zaista impresivne mogućnosti modernih električnih automobila. Vozač električne limuzine po imenu Volkswagen ID.7 Pro S je uspeo da s jednim punjenjem i bez modifikacija prevali 941 kilometar, ali impresivno dostignuće uveliko kvari činjenica da ostvarena prosečna brzina nije bila ni 30 km/h.

Volkswagen se u ovaj pokušaj upustio u decembru prošle godine, poslavši električnu limuzinu ID.7 Pro S na italijansko testni krug staze po imenu Nardo. Električni automobil, sa baterijom korisnog kapaciteta 86 kWh, i elektromotorom snage 210 kW (286 „konjića“) i deklarisanim dometom od 709 kilometara, uspeo je da uveliko nadmaši tu cifru. Konkretno, premašena je za 232 kilometra.

Izvršeno merenje se zasnivalo na programu testiranja poznatom kao WLTP, pa je zaista impresivno što je deklarisana autonomija za skoro 33% skromnija od postignuća na stazi. To je postignuto tako što je potrošnja, umesto deklarisanog proseka od 13,6 do 16,2 kWh/100 km, svedena na svega 9,2 kWh/100 km. Kada bi se navedena potrošnja prevela na dizel, proizašlo bi da ID.7 konzumirao oko jednog litar nafte na svakih sto prevaljenih kilometara.

Kako je nemački proizvođač automobila podsetio, ID.7 Pro S se može pohvaliti veoma sofisticiranom aerodinamikom sa koeficijentom otpora od 0,23, kao i sofisticiranim elektromotorom kodne oznake APP550, a koji pored male potrošnje nudi i mogućnost obavljanja tipskog sprinta od nule do 100 km/h za svega 6,6 sekundi.

Impresivnost čitavog eksperimenta umnogome kvari činjenica da se test odvijao u zoni staze koja je predviđena za sporo kretanje (Low Speed Ring). Dužina ovog dela staze iznosi 12,5 kilometara i kao takva se pokazala idealnom za simulaciju vožnje u saobraćaju. Prosečna brzina kretanja automobila tokom testa je dostigla 29 km/h, što, prema rečima proizvođača automobila a i prema našem iskustvu, odgovara proseku ostvarene brzine kretanja u velikim gradovima tokom saobraćajnog špica.

Dok bi slični testovi svakako imali smisla za kompaktnije električne automobile, model ID.7 se vidi kao električna alternativa Volkswagenu Passatu, koji je konstruisan za udobna putovanja na velike udaljenosti, umesto za skakutanje po gradskim kvartovima, što bi prema rezultatu ovog eksperimenta, moglo potrajati nedeljama, i to bez potrebe za ponovnom dopunom. Ali, za urbane uslove, ID.7 je predimenzionisan, kako po dimenzijama, tako i po masi, a i po snazi elektromotora. O ceni da i ne govorimo.

Da ne bude sve tako lišeno smisla, da kažemo da su mogućnosti ovog modela na dužim distancama testirana od strane tima Volkswagena iz Švajcarske. Oni su, krećući se uobičajenom javnom putnom infrastrukturom, uspeli da ostvare autonomiju od 794 kilometara. Rezultat je ostvaren modelom po imenu ID.7 Pro S, i to u vremenu trajanja od 15 sati i 42 minuta.

Nemamo podatak o prosečnoj brzini kretanja, a uprkos tome što je i ovo bolje od deklaracije po WLTP-u, ne možemo da ne primetimo kako je skoro 16 vožnje za manje od 800 kilometara, mimo zdravog razuma da bi bilo ostvareno u jednom danu, pa bi u procenu ekonomičnosti trebalo zaračunati i trošak smeštaja četiri putnika u nekom hotelu.

AutoRepublika

(12468)