Zanimljivost dana: Mnogo snage u malom pakovanju

Amerikanci su verovatno jedini narod na svetu koji automobil dugačak pet metara nazivaju „kompaktnim“, ali baš takvo pravilo je vladalo tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Ono što se smatra kompaktnim vozilom „preko bare“ se vodi kao C segment u Evropi, pa možete da zamislite razliku u filozofiji između dva kontinenta.

Postojala je još jedna velika razlika, a ona se odnosi na mehaniku. Evropljani su u spomenuto vreme bili navikli na relativno male zapremine motora dok su Amerikanci očekivali minimalno šest cilindara, a u čestim slučajevima i V8.

Znajući sve to, nije bila retkost da mehanika iz takozvanih mišićavih automobila završi ispod haube „prostog“ i pristupačnog kompakta koji je originalno zamišljen kao jeftino prevozno sredstvo. Ovo je priča o jednom o njih, a reč je izdanju GSS modela Dodge Dart Demon.

Korporacija Chrysler, čiji je Dodge bio član, je predstavila svoj prvi posleratni kompaktni automobil 1960. godine, kada je debitovao popularni Valiant. U početku se nije prodavao pod značkom nijednog konkretnog brenda, da bi kasnije stekao slavu kao model Plymoutha i Chryslera. I Dodge je imao svoju verziju Valianta pod imenom Lancer, ali je komercijalni uspeh izostao i 1963. godine ga je zamenio model Dart. Plymouth Valiant i Dodge Dart postaju blizanci sredinom šezdesetih godina i delili su većinu mehanike, a razlikovala ih je tek po koja dizajnerska linija.

Chevrolet je prvi primetio da kompaktni automobili sa velikom snagom imaju svoju publiku. To se uglavnom odnosi na kupce kojima je bila bitna samo sirova snaga po pristupačnoj ceni, a nije ih interesovala fensi oprema za koju su morali dodatno da plate. Iz tog razloga su debitovala specijalna izdanja modela Chevy II kao što su Nova i SS, a potražnja je bila izuzetno velika.

Trend je uskoro primetio i Plymouth, pa je predstavio novi Duster na bazi Valianta, sa veoma privlačnim fastbek stilom i moćnim motorom radne zapremine 340 kubnih inča (5,6 litara) sa 275 konjskih snaga. Nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što je i Dodge želeo svog blizanca, pa su predstavljeni Dart Swinger i GTS. Iako su imali identičnu mehaniku kao i spomenuti Plymouth, nikada se nisu prodavali u velikim brojevima, pa su čelnici Dodgea krenuli da traže rešenje.

Na sreću američkog proizvođača vozila, postojao je čovek kome se obraćao svako ko je želeo da učini svoj Dodge bržim nego što je to bio slučaj direktno iz fabrike. Njegovo ime je Norman Kraus, a uglavnom je bio poznat pod nadikom Mr Norm (gospodin Norm). Posedovao je veoma uspešan izložbeno-prodajni salon nazvan Grand-Spaulding Dodge u Čikagu, a kada su njegovi automobili počeli da dominiraju na stazama, imidž i reputacija su porasli u tolikoj meri, da nije bila retkost ni da se sami čelnici Dodgea obrate za pomoć.

Dok su neki drugi individualni tjuneri reklamirali svoje čedo sa dosta grafika sa ciljem da i vizuelno privuku pažnju javnosti, Mr Norm je voleo takozvani stil spavača (sleeper). Reč je o vozilima koja na prvi pogled deluju dosadno, ali se ispod haube krije nešto opako. Cilj je naravno bio da se zavara vozač pored vas i da vas ne shvati ozbiljno na trci, a onda da se pošteno iznenadi kada automobil krene. Dodge je već imao izdanje Demon spomenutog Darta, a Mr Norm je dodao ime GSS (Grand Spaulding Special).

Za bazu je uzet spomenuti motor radne zapremine 340 kubnih inča (5,6 litara), ali je snaga skočila sa 275 na 300 „grla“ zahvaljujući seriji modifikacija. Mr Norm je zatim iz enterijera izbacio sve što je dodavalo nepotrebnu masu, ugradio je i veće kočnice, ali ogibljenje nije dirao uz objašnjenje da vlasnici provode najviše vremena trkajući se na pravcu pa samim tim ponašanje u krivinama nije ni bitno.

Iz nama nekog nepoznatog razloga, tjuner nije reklamirao svoje delo, pa su za Demon GSS znali samo oni koji su bili bliski sa njim. Ipak pričamo o vremenskom periodu kada nisu postojale društvene mreže, pa ako niste živeli u Čikagu i čitali automobilske magazine, verovatno niste ni znali da ovaj model postoji.

Dodge je ponovo ponudio Demon 340 i 1972. godine, ali je snaga motora snižena na 240 „konja“ zbog niže kompresije. Mr Norm je i tu uvideo svoju priliku, a dodao je kompresor marke Paxton za čak 360 konjskih snaga. Kao i godinu dana ranije, mušterije su mogle da dobiju gotov proizvod ili da pak prerade svoj Demon u GSS.

Ovaj automobil je bio u stanju da pređe četvrtinu milje (402 metra) za oko trinaest sekundi, što je bilo u samom rangu sa najmoćnijim „muscle cars“ svog vremena. Spomenućemo da je GSS bio relativno pristupačan i koštao je tek 3.595 američkih dolara, ili nešto više od 27 hiljada „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Veruje se da je fabriku tokom 1971. i 1972. godine napustilo samo oko 200 jedinica, pa GSS danas relativno redak i kao što možemo očekivati – veoma skup u onim retkim situacijama kada se pojavi na aukcijama. Najskuplji od njih je bio primerak iz 1972. godine za koji je neko platio 165 hiljada američkih dolara pre dve godine.

Na kraju ćemo zaključiti da možda nije „zapalio“ ulice i stekao slavu koju je zaslužio, za šta velike kritike idu samom Mr Normu zbog nedostatka marketinga, ali je zato danas izuzetno poželjan i idealan primer da sve što je bolje, ne mora da bude veliko (nasuprot šta vam Amerikanci kažu)…

Zoran Tomasović

(168)