Mercedes je u ozbiljnim problemima zbog promašene strategije elektrifikacije

Ola Kelenijus je nedavno imenovan za novog predstavnika evropskih proizvođača, zamenjujući Luku de Mea. Sada je on taj koji mora da se suoči s politikama Brisela, koje podrivaju temelje većine automobilskih marki zbog pritiska vezanog za električna vozila. Iako zauzima jednu od najvažnijih pozicija u automobilskoj industriji, Kelenijus bi mogao da ima ograničeno vreme na čelu ove nemačke luksuzne marke i završi kao njegove kolege Herbert Dis ili Karloš Tavareš. Evropa ne odustaje od odluke da od 2035. godine uvede obavezna električna vozila, što stavlja brendove u vrlo nezgodan položaj.

Mercedes se suočava s dvostrukim pritiskom: S jedne strane, smanjenjem cena električnih automobila, a s druge strane, nemogućnošću ispunjavanja strogih emisijskih standarda, što ih dovodi do finansijske iscrpljenosti. Mercedes teško priznaje da je greškom vezao svoju budućnost za električna vozila umesto da nastavi sa strategijom motora s unutrašnjim sagorevanjem i hibrida.

Prošlog leta saznali smo da je Mercedes po prvi put u istoriji smanjio obim proizvodnje modela S Klase. U stvarnosti, to smanjenje je pogodilo sve modele koji se proizvode u fabrici u Zindelfingenu. Umesto tri smene, prešli su na dve, a sada rade samo u jednoj smeni. Ovo znači da jedna od najvažnijih Mercedesovih fabrika u Nemačkoj radi daleko ispod svojih kapaciteta.

Kako navodi jedan od zaposlenih u fabrici koja zapošljava više od 21.000 ljudi u proizvodnim pogonima, već su počeli rezovi: Otkazani su ugovori sa firmama koje obezbeđuju privremene radnike, a kompanija planira da uštedi više od 5 milijardi evra do 2027. godine.

Situacija u Zindelfingenu je daleko od idealne, uz veliku neizvesnost u vezi sa budućnošću. Unutar fabrike već se priznaje da je strateška orijentacija prema električnim vozilima, uprkos tome što značajan deo populacije nije zainteresovan za njih, bila greška koja sada dolazi na naplatu.

Jedan od zaposlenih, čiji identitet nije otkriven, rekao je: „99 procenata ljudi ovde (u Zindelfingenu) sada misli da je oslanjanje na baterije bila greška i da nam se to obilo o glavu“. Takođe je dodao: „Ako stvari ne budu baš toliko loše, nešto mora drastično da se promeni sledeće godine“.

Problemi nisu ograničeni samo na Volkswagen – i Mercedes se suočava s ozbiljnim izazovima. Ove godine radnici su dobili tri nedelje božićnog odmora, što je nešto bolje od prošlogodišnjeg odmora koji je trajao mesec dana. Ovo pokazuje da ima nešto više narudžbina za proizvodnju, ali ni blizu dovoljnog broja.

Kelenijusova strategija luksuza i električnih automobila pokazala se kao potpuni promašaj. Podizanje cena kako bi se nadoknadila prodaja nepopularnih modela samo dodatno pogoršava situaciju, otkrivajući finansijski „krater“ koji će biti teško zatvoriti.

Zaposleni koji poznaje unutrašnju strukturu i funkcionisanje kompanije rekao je: „I dalje verujem u budućnost Mercedesa jer nismo samo izumitelji automobila, već i pioniri u inovacijama, bezbednosti i drugim oblastima. Ali ko zna šta nas čeka u budućnosti. Mercedes je skuplji od Volkswagena, a ako VW već prolazi loše… Molim se da kompaniji sledeće godine ide bolje, ali, nažalost, čuju se loše stvari…“

AutoRepublika

(1746)