Zanimljivost dana: Pionir modernog Audija

Audi je danas treći najveći proizvođač premijum automobila na svetu, odmah iza rivala kao što su BMW i Mercedes. Čelnici nemačke firme verovatno nisu zadovoljni takvim rezultatima i žele da budu lideri, ali malo se zna koliko je falilo da Audi danas uopšte ne postoji. Štaviše, prvi moderni Audi (barem pod tim imenom) nije ni postojao sve do sredine šezdesetih godina, a na kratko ćemo ga analizirati u ovom izdanju zanimljivosti dana.

Tehnički gledano, firma je osnovana još krajem devetnaestog veka od strane čoveka po imenu Avgust Horh, ali ju je napustio posle neslaganja sa investitorima.

Nakon što je pokušao da krerira novu kompaniju pod svojim imenom (August Horch Automobilwerke GmbH), bio je tužen pošto je ime prethodnika bilo veoma slično (August Horch & Cie. Motorwagenwerke AG), pa je Horh osnovao novu korporaciju pod imenom Audiwerke. Ime će kasnije biti skraćeno u Audi, a korporacija će se udržiti sa još tri firme (Horch, DKW i Wanderer) i formirati čuveni Auto Union. Upravo je ova korporacija i dobila svoju čuvenu značku sa četiri prstena u ovo vreme, a ona je predstavljala kombinaciju sva četiri brenda.

Slično kao većina nemačkih automobilskih proizvođača, i Auto Union je bio veliki snabdevač vojne opreme u Drugom svetskom ratu, a ključna fabrika se posle rata nalazila u delu Nemačke u sovjetskim rukama.

Oni će nastaviti da prave neke modele DKW-a, dok će novonastali Auto Union biti osnovan u Zapadnoj Nemačkoj. Kako je kupovna moć u razrušenoj Evropi bila jako slaba, fokus je bio na pristupačnim modelima DKW-a, iako je i dalje nosio logo sa četiri prstena. Auto Union će imati jednu od najmodernijih fabrika u Nemačkoj, zahvaljujuću američkim investicijama preko takozvanog „Maršalovog plana“.

Jedan od novih modela DKW-a se zvao F102 i predstavljen je 1963. godine. Bio je to jedan od prvih pokušaja nemačke automobilske industrije da se udalji od Volkswagena Bube i sličnih jeftinih gradskih četvorotočkaša. F102 je solidno primljen od strane publike pošto je po većini karakteristika bio veoma privlačan automobil. Međutim, takođe je pružao dvotaktni motor koji je i u to vreme delovao zastarelo, pa je komercijalni uspeh značajno izostao. Tokom naredne tri godine će fabriku napustiti tek nešto više od 53 hiljade automobila.

Mercedes je kupio Auto Union krajem 1958. godine, ali se ovaj brend nikako nije uklapao u njegovu strategiju i uglavnom je iskorišćen zbog svojih fabrika. Iz tog razloga, Volkswagen kupuje 50% vlasništa Auto Uniona 1964. godine, a onda i ostatak firme osamnaest meseci kasnije. Ni Volkswagen zapravo nije imao neke velike planove i želeo je da iskoristi fabrike za proizvodnju Bube, pošto je u to vreme potražnja bila daleko veća nego što je firma mogla da napravi vozila.

Ali pošto je spomenuti F102 već bio u proizvodnji, odluka je pala da se osveži i produži se njegov život barem još neko vreme.

Pošto je glavna asocijacija na DKW bila dvotaktni motori, Volkswagen odlučuje da penzioniše taj brend i novitet zasnuje na imenu Audi. Firmi je u korist išlo i podatak da je Mercedes još ranije razvio seriju novih motora pod kodnom oznakom M118 baš za potrebe masovne proizvodnje Auto Uniona. Na kraju dana, M118 će se naći pod haubama raznih Audija i baš nijednog Mercedesa.

Novonastali Audi F103 je na kraju bio osveženi DKW F102, ali sa nekoliko bitnih izmena. U ponudi su bile konfiguracije limuzine sa dvoje i sa četvoro vrata, kao i karavana. Završna izrada i oprema su bile na dosta boljem nivou da bi se opravdala nešto viša cena, a F103 je imao i određene dizajnerske promene u vidu farova i maske hladnjaka. Najlakši način da se razlikuju dva automobila je bio po farovima, pa su u slučaju F103 bili kockasti dok je raniji F102 imao ovalne.

Naravno, najveća razlika između njih je ležala u oblasti mehanike. Tokom debija modela po imenu F103, kupac je mogao da dobije samo jedan motor i to 1,7-litarski Mercedesov benzinac sa 72 konjske snage. Mogao je da ubrza od nule do 100 km/h za 14,8 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 148 km/h.

Godinu dana kasnije su predstavljene i verzije sa 80 i 90 konjskih snaga, a ova poslednja je omogućavala maksimalnu brzinu od 163 km/h. Samo jedan menjač je bio u izboru i to četvorostepeni manuelni, a snaga se prenosila na prednje točkove. Spomenućemo da je F103 bio dugačak nešto manje od 4,3 metra uz masu od 960 kilograma.

Najveća promena je stigla 1968. godine kada je u ponudu dodat i novi 1,5-litarski benzinac sa 55 „konja“ na domaćem tržištu, odnosno deset „grla“ više na inostranim tržištima. Vremenom će postati najpopularniji motor u ponudi i činiće oko polovinu svih prodatih primeraka modela nazvanog F103. Ovaj automobil se takođe prodavao i na američkom tržištu, čime je postao prvi Audi kome je to pošlo za rukom, a tokom tri godine proizvodnje je isporučeno 10.910 jedinica.

F103 će se proizvoditi sve do 1972. godine, i tokom navedenog perioda će se promeniti jako malo. Pokazao se velikim komercijalnim uspehom pošto je pronašao 416.853 kupaca.

Od spomenute brojke, više od polovine je izabralo bazni 1,5-litarski benzinac. Spomenućemo da su dve verzije limuzine bile najpopularnije (386.361) dok se za karavan odlučilo 27.492 kupca. Zamenio ga je model 80, a F103 se smatra duševnim prethodnikom današnjeg modela A4. Spomenućemo da je takođe poslužio i kao baza da prvu generaciju modela po imenu Volkswagen Passat, koji je jedan od najuspešnijih nemačkih četvorotočkaša u istoriji.

Nedavno smo pisali da je prva generacija modela 100 bila možda i ona koja je donela najbitniji Audi u istoriji, pošto mu je omogućila budućnost u vreme kada Volkswagen nije imao planove za ovaj brend. Tu priču možete da pročitate ovde.

Možda je takva „titula“ pomalo neopravdana prema F103 koji je otvorio vrata ne samo Audiju, već i spomenutom Passatu. Ako ništa drugo, nemačka automobilska industrija bi trebalo da ga ceni zbog toga, čak i ako jeste bio samo „prepakovani DKW“…

Zoran Tomasović

(2258)