Zanimljivost dana: Ulazak Opela u kategoriju hot heča

Istorijske knjige sadrže tvrdnje gde pisci vole da kažu da je kategoriju hot heča osnovao Volkswagen 1976. godine kada je predstavio Golfovo izdanje GTI. Za tako nešto postoje i opravdani razlozi, pošto je GTI pružao 1,6-litarski benzinac sa 110 konjskih snaga i maksimalnu brzinu od 183 km/h, što je za kategoriju malih gradskih četvorotočkaša bio više nego impresivan rezultat.

GTI jeste bio najpoznatiji originalni hot heč, ali svakako nije bio pionir. Ta čast pripada modelu Simca 1100Ti o kom smo ranije i pisali, a današnje izdanje zanimljivost dana posvećujemo još jednom velikanu C segmenta. Reč je o četvrtoj generaciji modela Opel Kadett i to konkretno verziji visokih performansi nazvanoj GT/E.

Kadett i njegov naslednik Astra su uveliko legende automobilske industrije. Ovaj mališa je originalno predstavljen 1936. godine, ali će pravu slavu doživeti tek u posleratnom periodu, i to konkretno 1962. godine kada je predstavljen Kadett A. Razvijen je sa specifičnim planom da bude anti-Volkswagen Buba, i da nadmaši nemačkog rivala u sopstvenoj igri. Kadett nikada nije uspeo u toj nameri, ali se prodavao izuzetno dobro i ako bismo uračunali i Astru, do sada je isporučeno približno 30 miliona primeraka.

Kadett je zamišljen kao jeftino prevozno sredstvo, ali je uvek bilo jasno da postoji potencijal i za nešto više. Generacija B je donela „veće“ motore za svoju kategoriju, a vrhunac se odigrao 1967. godine kada je predstavljen 1,9-litarski benzinac.

Razvijao je 89 konjskih snaga i omogućavao maksimalnu brzinu od 155 km/h, a kupac je za dodatno uplaćeni novac mogao da dobije i specijalnu verziju nazvanu Rallye Sprint. Tjuning nije radio sam Opel već firme u saradnji sa kompanijom, i ova verzija nikada nije bila javno reklamirana. Međutim, ukoliko ste imali dobre veze, tjuneri bi vam podigli snagu na 105 „grla“ što je na masu od tek 745 kilograma bilo zaista fantastično.

Kadett B je nasledio Kadett C 1973. godine na novoj platformi General Motorsa pod kodnom oznakom T-Car. Bila je osnova za razne modele ove korporacije pod značkama Chevroleta, Pontiaca, Opela, Vauxhalla, Holdena, Isuzua, Vauxhalla i mnogih drugih brendova. Sa dužinom od 4,1 metra i masom od 790 kilograma, C je bio nešto veći od prethodnika, a nudio se u dosta konfiguracija gde je privlačio kupce svih godina. Pokazaće se velikim komercijalnim uspehom pošto je fabriku u Bohumu napustilo više od 1,7 miliona vozila, tokom samo šest godina proizvodnje.

Većina kupaca se odlučivala na one manje motore radne zapremine 1,0 i 1,2 litra, posebno tokom naftne krize sredinom sedamdesetih godina. Ali kako je vreme prolazilo, tako je publika počela da zahteva i veće agregate, od čega se vrhunac desio 1977. godine kada je u ponudu uvršćen 2,0-litarski benzinac sa 105 „grla“.

Međutim, ovaj motor nije bio najpoželjniji u ponudi Kadetta, već je to bio onaj koji je ugrađen u izdanje nazvano GT/E. Opel je krenuo sa radom onog momenta kada je C predstavljen, ali je spomenuta naftna kriza nekoliko puta odlagala premijeru. Svetlost dana će ugledati u avgustu 1975. godine, što je bilo za oko godinu pre nego što nam je Volkswagen podario Golf GTI.

GT/E je nastao s ciljem, ne samo da privuče pažnju na celokupnu ponudu Kadetta, već i da homologuje ovaj automobil za takmičenje u profesionalnom auto-moto sportu. Zahvaljujući tehnologiji kao što je elektronsko ubrizgavanje goriva, snaga 2,0-litarskog motora je skočila na 113 „konja“, a to je bio tek počeak modifikacija.

Petostepeni manuelni menjač je nudio kraće odmerene stepene prenosa, a GT/E se mogao pohvaliti i većim kočnicama (to jest diskovima) i sportskim ogibljenjem. Da bi privukao pažnju samom svojom pojavom, ofarban je u dve nijanse pa je tako gornji deo bio žute boje, a donji crni. Takođe je imao i posebne felne i branike i maglenke, a enterijer je dobio nova sedišta, kvalitetniji volan i generalno više opreme. Sa masom od 920 kilograma, GT/E je bio u stanju da ubrza od nule do 100 km/h za 8,5 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 190 km/h.

Međutim, takođe je imao i dve nazovi „mane“. Prva od njih se odnosila na pogon na zadnje točkove. Iako je takva konfiguracija poželjna za sve one mušterije sa sportskim duhom, Golfov pogon na prednjoj osovini i relativno neizmenjen stil je davao drugačiju impresiju.

U suštini, GTI su kupovali oni porodični kupci koji su hteli bolje performanse, bez da izgube praktičnost dok je GT/E bio namenjen onima kojima „benzin teče kroz vene“. Druga mana se odnosila na cenu pošto je ovo specijalno izdanje koštalo 12.950 nemačkih maraka ili za oko 30% više nego bazni Kadett.

Kao što smo spomenuli, GT/E je imao i dugu trkačku karijeru. Takmičio se na trkama izdržljivosti kao što su Daytona, Sebring i Nubrugring, a najveći trag je ostavio u reliju. Štaviše, legende sporta kao što su Valter Rorl i Hanu Mikola su upravljali ovim automobilom, a iako nikada nije slavio, nekoliko puta je završavao na podijumu.

Istorijat GT/E-a se može opisati s tri glavne osobenosti. Prva od njih je spomenuta kombinacija crne i žute boje gde je napravljeno 8.660 jedinica od 1975. do 1977. godine. Zatim je predstavljen GT/E 2 sa žutom i belom bojom, a fabriku će napustiti 2.254 jedinice od 1977. do 1979. godine. Takođe je postojao i Rallye 2.0E tokom zadnje dve godine proizvodnje, a za njega se odlučilo 8.549 mušterija.

Kraj za GT/E je stigao kada i za Kadett C, a to je 1979. godine. Naslednik je doneo pogon na prednje točkove i analiziraćemo ga nekom drugom prilikom. GT/E će kasnije doživeti drugu mladost u takozvanoj „drift“ kulturi gde se kolekcionarima dopao baš zbog skromne mase i pogona na zadnje točkove, a posebnu pažnju privlače verzije sa trkačkom istorijom. Možda nema kultni status kao GTI, ali na kraju dana, sumnjamo da neko previše očajava zbog toga…

Zoran Tomasović

(768)