Druga generacija MG ZS-a predstavljena Evropljanima
Zreliji, da ne kažemo svenuliji, će se verovatno setiti da je ime MG ZS pripadalo moćnim verzijama putničkog automobila zvanog Rover 45, ali to je bilo još u vreme dinosaurusa. Današnji MG ZS je već osam godina kompaktni krosover koji je razvio kineski koncern SAIC na sopstvenoj platformi.
I ovaj model se sa sigurnošću može nazvati globalnim jer se uspešno prodaje u Australiji (tamo je bestseler među malim SUV-ovima), Meksiku, Indiji (pod imenom MG Astor), Bliskom istoku, jugoistočnoj Aziji i Evropi. Samo prošle godine širom sveta je isporučeno više od 250 hiljada primeraka MG ZS-a! Nije iznenađujuće što se premijera novog krosovera druge generacije dogodila, ne u Kini, već u Evropi.
MG ZS gotovo da se i nije promenio u pogledu veličine, pa se tako prostire na 4,3 metra dužine, i zadržao je sveukupan konzervativan nastup. Osim velikog otvora rešetke hladnjaka, krosover ima prilično miran i prosečan dizajn bez ikakvih svetlih rešenja. Točkovi integrišu felne prečnika 17 ili 18 inča.
Unutrašnjost takođe nije nešto posebno upečatljiva, ako se može tako reći. Tu su virtuelni instrumenti (ekran s dijagonalom od sedam inča i dodatni digitalni sektori sa strane), displej multimedijalnog sistema sa širokim ekranom (12,3 inča), selektor izbora transmisije bez zaključavanja i analogna dugmad.
Poenta ovog automobila je drugačija. Novi MG ZS će postati najpristupačniji hibridni krosover na evropskom tržištu. Do sada je objavljena samo cena koja će biti na snazi za pazardžije u Velikoj Britaniji (od 22 hiljade funti sterlinga), i tamo je cena zaista niža nego za hibridne verzije s „lepšim imenima“, kao što su recimo: Nissan Juke, Renault Captur ili Hyundai Kona.
Štaviše, MG takođe nudi veoma dobar set serijski isporučene opreme, pa ističemo prisustvo šest vazdušnih jastuka, sistem za kontrolu klime, kameru za pogled unazad i adaptivni tempomat komercijalnog naziva MG Pilot.
U pogledu tehnologije, MG ZS je ujedinjen s hečbekom po imenu MG3, a koji je debitovao u Evropi pre nekih šest meseci. Elektrifikovani pogonski sklop Hybrid+ je konstruisan s akcentom na električni deo mašinerije. Četvorocilindarski atmosferski blok zapremine od 1,5 litra, a koji radi po ekonomičnom Atkinsonovom ciklusu i pruža termičku efikasnost od 41%, proizvodi samo 102 konjske snage i najviših 128 Nm obrtnog momenta. Trakcioni elektromotor, koji je ugrađen u trostepeni automatski menjač, razvija respektabilnijih 136 „konjića“ i 250 Nm.
Maksimalna snaga ovako skockanog pogonskog sistema je 196 „grla“, ali u normalnom toku korišćenja omogućavaju jasnu „podelu rada“: MG ZS ubrzava uglavnom na električni pogon, dok se motor s unutrašnjim sagorevanjem benzina koristi samo za održavanje brzine. Trakciona baterija kapaciteta samo 1,83 kWh je ugrađena ispod zadnjeg sedišta, i ne može se puniti iz utičnice.
Krosover sa masom praznog vozila od 1.410 kilograma, tako može da dostigne iz mirovanja do „stotke“ za 8,7 sekundi, a onda i da dohvati maksimalnu brzinu kretanja od dovoljnih 167 km/h.
Novi MG ZS će se pojaviti na tržištu Velike Britanije i EU u oktobru, a automobili će biti isporučeni iz Narodne Republike Kine. Asortiman će kasnije biti proširen električnom verzijom, ali će SAIC pripremati samo benzinske modifikacije za prodaju van tla Evrope, uostalom, kao što se već i desilo s hečbekom s indeksom MG3.
AutoRepublika
(3056)
„Maksimalna snaga ovako skockanog pogonskog sistema je 196 „grla“ …
… može da dostigne iz mirovanja do „stotke“ za 8,7 sekundi …
… i da dohvati maksimalnu brzinu kretanja od dovoljnih 167 km/h.“
Koliko najduže može da maksimalnu snagu drži na deklarisanih 196 ks? Minut, dva … ? Kraće? Posle koliko vremena sinergijska snaga pod punim gasom spadne na onih 102 ks iz SUS-a ? To mu verovatno i omogućava Vmax od 167 km/h.
Znači hybrid samo Toyota !
Svaki fan Toyote bi verovatno upravo tako rekao i pozvao se na to da Toyota proizvodi hibride od 1997. godine i napomenuo da Toyotini hibridi pete generacije pružaju „performanse bez premca i odličan domet vožnje“. Što je sve istina. Barem u istorijskom smislu.
Šalu na stranu, ja mislim da u svetu klasičnih hibrida teško da ima ekonomičnijih hibrida od onih koje pravi Toyota (ali i Ford).
Pa vidi, ovaj auto će imati solidan popis dodatne opreme (to im je modus operandi), dakle nemoj da se čudiš što 196 konjića ne može da izvuče bolju brzinu 😉 treba to povući 😀
Ali kod ovog auta je glavni odnos cijene i kvaliteta. Do sada je imao zamjerku da je malo spor i da puno troši, to će se ovim ispraviti (ubrzanje). E sad, da li će se cijena pokvariti, vjerovatno, ali vidjećemo
ako ništa drugo, prošli primjerak je bio prilično prostran, dakle ima on još aduta…
Dobro slazem se
Voleo bih da znam kako u tehničkom smislu gasi propis koji reguliše način merenja sinergijske snage kod svih vrsta hibrida (blagih, klasičnih i priključnih) i to tokom koliko vremena im se meri ta maksimalna snaga i kako se (u smislu deklarisanja) tretira to ako maksimalna snaga nije ista tokom prvog, drugog, trećeg minuta ili dalje. Tu oko deklarisanja te sinergijske maksimalne snage hibridnog sklopa ima dosta muljanja i marketinškog dovodjenja kupaca u zabludu o bitnim tehničkim osobinma . Prodaje im se i naplaćuje maksimalna sinergijska snaga koja traje koliko i svetlost zvezde padalice. Što ne bi bila prevara ako kupcu… Pročitaj više »
Koliko km može da pređe sa tim kapacitetom baterije/akumulatorom/
0 km.
Elektro motor se koristi samo kod ubrzanja i u kreni stani vožnji. Kada dostigne brzinu dalje preuzima sus.
Da je phev onda bi imalo smisla pričati o tome koliki mu je domet na struju.