Japanski Kei automobili zabranjeni od strane još jedne savezne američke države

Kei automobili su antiteza velikog američkog SUV-a i pikapa. Tamo gde propisi EPA efikasno kažnjavaju proizvođače automobila za pravljenje manjih, efikasnijih automobila, japanski „Kei“ propisi za automobile ograničavaju veličinu, težinu i snagu.

Kei automobili nisu samo mali, već su i prilično jeftini, što ih je učinilo uspešnim u prodaji u Japanu i veoma poželjnim za izvoz, posebno od strane ljudi koji misle da su novi automobili postali preveliki, previše komplikovani, i preskupi.

Ali nisu svi ljubitelji malog uvoza Kei automobila. Što se vlade SAD tiče, sve dok je star više od 25 godina, uvezeni automobil ne mora da bude u skladu sa saveznim standardima bezbednosti motornih vozila ili standardima uštede goriva; samo se traži da se plate sve uvozne dažbine.

Vlada SAD ne izdaje dozvole za vozila na javnim putevima. Taj zadatak pripada saveznim državama, i sve više, Kei automobilima daju palac dole – ponekad čak i u slučajevima kada ti automobili ranije nisu predstavljali problem.

Neke države ograničavaju Kei automobile — često Kei kamionete, u ovom slučaju — da rade kao poljoprivredna vozila; u zavisnosti od savezne države, oni mogu putovati do 20 milja od farme. Neke države poput Alabame i Arkanzasa dozvoljavaju im uslove kao što su ograničenja brzine ili nekorišćenje autoputa.

A drugi ih direktno zabranjuju. Džordžija, Mejn i Njujork su to uradili, a sada je Masačusets poslednji koji se pridružio tom pokretu, čak je i objavio listu primera Kei automobila koji sada neće moći da se registruju.

Ne koriste sve države potpuno isto obrazloženje. U nekim slučajevima, Kei automobili su klasifikovani kao „terenska vozila“, za koje se smatralo da nisu pogodni za upotrebu na putevima. U drugim slučajevima, državni DMV su ukazali na nepoštivanje saveznih bezbednosnih standarda kao opravdanje za njihovu zabranu.

Stvar je u tome što to nije baš pogrešan argument. Kei automobili su zaista mali, čak i u poređenju sa automobilima za koje ljudi obično misle da su mali, kao što su Mini Cooper ili Fiat 500e.

Za neke je vožnja tako malih automobila okružena ogromnim SUV-ovima pune veličine i još većim kiperima i prikolicama klase 8 bila potpuno zastrašujuća. Mnogi vozači misle da ih bar polovina kamioneta ne bi ni primetila da pregazili Kei.

To je problem konteksta. U njihovom prirodnom okruženju – uskim i prepunim ulicama gustog, urbanog Japana, Kei automobil ima prilično dobar smisao. Ali Amerikanci su oduvek voleli svoje automobile sa druge strane stvari, preferirajući kopnene jahte kao što su Ford Galaxie, Buick Roadmaster i Cadillac Eldorado u odnosu na kompaktne hečbekove za svaki dan. I hajde da se ne pretvaramo da je veliki SUV novi fenomen na putevima Severne Amerike – preveliki Chevy Suburban svoje korene vuče još iz tridesetih…

Što donosi surovu stvarnost koja je zakon fizike. Kada veliki auto udari u mali auto, mali izvlači deblji kraj. Činjenica da su uvezeni Kei automobili stari najmanje 25 godina dodaje još jednu prepreku — pasivna i aktivna bezbednost je u to vreme prešla dug put, a sudari koji možda neće smetati Smartu mogu značiti teške povrede u Kei automobilu.

IIHS nije nedavno testirao nijedan Kei automobil, ali njihov stav od pre nekoliko godina kaže da manja, lakša vozila koja nisu u skladu sa FMVSS, koji uključuje Kei automobile kao i niskobrzinska vozila (koja su ograničena na površinske ulice i do 40 km/h) „ne bi trebalo da dele prometne javne puteve sa redovnim saobraćajem“.

Iako su Kei kamioni na koje IIHS spominje ograničena brzina na 40 km/h, većina Kei automobila uvezenih za upotrebu na putevima nije na sličan način ograničena, i praćenje toka saobraćaja ne bi trebalo da bude problem. Ali otpornost na sudare svakako bi trebalo uzeti u obzir.

AutoRepublika

(117)