Zanimljivost dana: Neočekivani spasilac Jaguara

Iako često osporavan, uz navode da je uništio nekadašnji imidž Jaguara i da je doneo reputaciju izuzetno loše pouzdanosti, model XJS je izuzetno bitan za proizvođača. Sa karijerom koja je trajala skoro 21 godinu, XJS je vukao firmu kroz krizna vremena tokom sedamdesetih godina i održavao je u životu kada se činilo da se kraj bliži. Ovo je njegova istorija.

Pronaći zamenu modelu kao što je legendarni Jaguar E-Type svakako nije lagan posao. Kada je predstavljen 1961. godine, ovaj velikan je imao sve one karakteristike koje su ga učinile kultnim modelom. Ne samo što je bio prelep, već je pružao i izuzetnu završnu izradu, visoku dozu inženjerskog majstorstva i savremene motore. Jaguar je počeo da razmišlja o eventualnoj zameni pet godina kasnije s ciljem da u svakom pogledu unapredi E-Type.

Zamena pod kodnom oznakom XJ21 je trebalo da bude veća, udobnija, tiša i sa opremom luksuznih modela. XJ21 je trebalo i da donese i tri različite školjke, kao što su kupe sa dva sedišta, zatim kupe sa četiri sedišta (koji bi delili većinu linija osim krova) i na kraju kabriolet. Dok je E-Type još uvek koristio agregat sa šest cilindrala, za XJ21 su planirani motor sa osam i dvanaest cilindara. Takav projekat je svakako bio previše ambiciozan za relativno malu kompaniju kao što je Jaguar.

Iako su u ponudi imali modele Mark II (kasnije preimenovan u 240/340), S-Type (420) i Mark X (420G), kao i nekoliko Diamlerovih limuzina, Jaguarova prodaja je jedva prelazila cifru od 30 hiljada jedinica na godišnjem nivou. Tako mali obim prodaje je označio da su finansije bile skromne, i osnivač i predsednik Vilijam Lajons je 1966. godine potpisao ugovor po kojem bi se Jaguar udružio sa jednim većim proizvođačem, onim po imenu British Motor Company (BMC).

Takav potez nije doneo željene rezultate i već naredne godine BMC beleži rekordne gubitke, a političari odlučuju da ga spoje sa rivalom Leyland Motorsom. Kao rezultat je nastao British Leyland Motor Company (BLMC) predvođen od strane Donalda Stokesa koji je u momentu nastanka imao većinsku kontrolu nad britanskim tržištem.

Pozicija Jaguara, kao dela BLMC-a je uglavnom postala izuzetno teška. Novi model XJ, koji je trebalo da zameni gotovo sve limuzine kompanije, je odgođen tek za kraj 1968. godine dok je novi motor V12 bio nekoliko godina u zakašnjenu. U momentima nastanka nove firme, XJ21 je već bio u završnim fazama razvoja, ali je BLMC iznenada ugasio projekat i odlučio da se koncentriše na treću generaciju E-Typea.

On je dobio i novi agregat V12 i pojavio se u prodaji u martu 1971. godine. I pored toga je postalo jasno da su njegovi dani odbrojani zahvaljujući novim zakonima o izduvnim gasovima i bezbednosti koje većina modela razvijenih tokom pedesetih godina nikako nije uspevala da zadovolji.

Posle kraće potrage za naslednikom, činilo se da bi najlogičnije rešenje bilo ono da se iskoristi platforma limuzine XJ-a. Jaguar je planirao tradicionalni kupe po formuli 2+2 kao i kabriolet, ali je plan za ovaj drugi model odgođen kada se saznalo da će će američko tržište (tada najveće za Jaguar) uskoro zabraniti sve kabriolete iz bezbednosnih razloga.

Za stil se postarao dizajner Malkolm Sejer, a veliku ulogu je igrao i Vilijam Lions. Ranije planirana ideja za osnovni motor tipa V8 je takođe otkazana zbog nedostatka finansijskog potencijala, pa je novitet na svom debiju trebalo da pokreće ogromni 5,3-litarski benzinac sa dvanaest cilindara.

Na sreću Jaguara, nova limuzina XJ se pokazala kao apsolutni hit među kupcima i u prvih pet godina proizvodnje je prodato oko 94 hiljade jedinica. Međutim, odlaskom Lionsa situacija se naglo promenila i na njegovu poziciju je postavljen čovek pod imenom Freng Ingland. Iako izuzetno ugledan biznismen, Ingland nikako nije imao poštovanje kao Lions i uticaj Jaguara na BLMC je počeo da slabi.

U kompaniji koja je imala veliki broj divizija se nije znalo “ni ko pije, ni ko plaća“ pa su problemi brzo nastali kada su proizvođači počeli da konkurišu jedan drugom. Jaguar je poslovao relativno dobro i bio jedan od retkih BLMC-ovih proizvođača koji su ostvarili profit, godišnja isporuka je i dalje bila toliko mala da je prioritet uvek davan Austinu, Morrisu i ostalim firmama za masovnu proizvodnju. U takvim uslovima razvoj je tekao izuzetno sporo i serijski model, preimenovan u XJS, je debitovao tek sredinom 1975. godine.

Britanci su bili odušeljeni stilom, ali ostatak sveta se bunio što je sportski model, kao što je E-Type, zamenjen velikim i teškim kupeom iz klase gran turimo. XJS je bio za 186 milimetara duži od E-Typea, za 114 mm širi i za preko 205 kilograma teži, a sa ukupnom masom od 1.760 kg je takođe bio svega 100 kg lakši od limuzine zvane XJ.

Ali zahvaljujući fantastičnom agregatu V12 koji je razvijao 285 konjskih snaga, XJS je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za 6,8 sekundi uz maksimalnu brzinu od 246 km/h. Čak i verzije za američko tržište sa 244 “konja“, koje su bile teže i sa automatskim menjačem, su se mogle pohvaliti sa 225 km/h, čime je ovaj automobil bio među najbržima preko bare.

Mnogi novinari su otišli toliko daleko da zaključe da je XJS jednako udoban i tih kao Citroen SM, što je malo kome pošlo za rukom. Međutim, kao što se očekivalo od tako velikog i teškog automobila, ponašanje u krivinama je bilo prosečno, a i pored glomaznih dimenzija, prostor na zadnjim sedištima je bio mediokritetski.

On takođe nije imao ni klasu završne izrade koja se očekivala od vozila sa oznakom Jaguar, pa ni dizajn od kojeg zastaje dah, kao što je bio slučaj sa E-Typeom. Tu je bio i problem sa cenom. Britanski kupci su morali izdvojiti 9.500 funti (oko dvostruko više nego za E-Type), a Amerikanci čak 19 hiljada dolara (što je bilo za oko 20% više nego za XJ V12). XJS je i dalje bio jeftiniji nego Mercedes 450SL/SLC i Aston Martin V8, ali su rivali pružali i veći prestiž.

Jaguar se nadao godišnjoj prodaji od tri hiljade jedinica, ali naftna kriza je rezultirala time da prve godine samo 949 primeraka napusti fabriku. U istom periodu je i Jaguarova nepouzdanost počela da izlazi na površinu. Proizvođač se nikada nije mogao pohvaliti u ovoj kategoriji, ali čini se da je posebno došlo do izdražaja kada je BLMC pokušavao da smanji troškove i da sarađuje s nepouzdanim dobavljačima kao što je Lucas.

XJS se pokazao kao izuzetno komplikovan automobil za održavanje i nije dozvoljavao ni najmanje zapostavljanje, a u protivnom bi vlasniku izazvao skupe popravke. Da bi opravdao poverenje kupaca, kompanija odlučuje da se posveti marketingu, pa su su kontaktirani producenti popularne serije „The Saint“ (Svetac).

Ovaj serijal je nastao još tokom šezdesetih godina sa legendarnim Rodžerom Murom u glavnoj ulozi, a još tada su producenti zatražili od Jaguara da im isporuči novi E-Type. Ovaj je to odbio pa je Mur završio sa Volvoom s indeksom P1800, ali desetak godina kasnije situacija se naglo promenila. Ovaj put Jaguar je ponudio XJS sa nekim detaljima koji nisu u serijskoj ponudi (kao što je telefon), a iako je serija otkazana posle svega 24 epizode.

Sportski uspesi su povećali obim isporuka na 3.400 vozila 1978. godine, ali naftna kriza iz istog perioda je rezultirala u gubitku od 68 miliona dolara. Jaguarova globalna isporuka je do 1980. godine pala na samo četrnaest hiljada vozila. Džon Igan u martu iste godine postaje novi predsednik Jaguara i odlučuje da promeni neke stvari.

Za početak, modernija elektronika je povećala snagu na 300 „konja“ u Evropi, odnosno 262 „grla“ u Americi. Igan je poboljšao i pouzdanost i smanjio troškove proizvodnje, a takođe je odobrio i razvoj novog agregata od šest cilindara. On je stigao u oktobru 1983. godine, a razvijao je 225 konjskih snaga iz 3,6-litarske zapremine. Zahvaljujući nižoj masi za 115 kg, novi agregat je pružao ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 7,5 sekundi uz maksimalnu brzinu od 233 km/h.

Tokom 1984. godine ponuda je proširena i kabrioletom koji je nosio značku XJ-SC i u početku je bio dostupan samo sa agregatom od šest cilindara (ljubitelji V12 agregata su morali da čekaju godinu dana duže). Prodaja će uvek biti limitirana i do 1988. godine oko pet hiljada primeraka će pronaći kupce.

Do ranih osamdesetih godina Jaguar je bio jedna od retkih divizija BLMC koja je donosila profit i političari odlučuju da ga odvoje od ostalih „gubitnika“. Iganova politika je dovela do smanjenja broja radno angažovanih ljudi sa 10.500 na 7.000 duša, a do 1987. godine XJS-ova godišnja isporuka dostiže rekordnih 9.500 vozila. Godinu dana kasnije je stigao i novi 6,0-litarski V12 motor sa 318 „konja“, ali je on bio dostupan samo sa automatskom transmisiom.

Uz sve to, američka kriza iz istog perioda je smanjila potražnju sa skupocenim proizvodima, pa je Jaguar odlučio da pronađe partnera. Posle propalih pregovora sa General Motorsom, britanskog giganta kupuje Ford za 2,4 milijarde dolara uz obećanje da će investirati dodatnih milijarde dolara u novitete i fabrike. Američki proizvođač je u svom posedu već imao još jednog velikog britanskog proizvođača i to Aston Martin. Planirani Jaguarov sportista pozicioniran ispod XJS-a je zvanično poslužio kao baza za novi Aston Martin DB7 i pokretao ga je upravo Jaguarov agregat.

Kada je reč o XJS-u, Fordova ulaganja su po prvi put osvežila dizajn i donela novi 4,0-litarski motor sa 233 konjskih snaga. On je ujedno postao prvi XJS sa šest cilindara u Americi, a iako nije bio jeftin sa cenom od 57 hiljada dolara, i dalje je nadmašio konkurenciju iz Mercedesa i BMW-a.

Ipak, posle 1996. godine ovaj model više ne uspeva da sakrije godine i biva zamenjen novim s indeksom XK8. Agregat V12 je poslednje dve godine bio dostupan samo po specijalnoj narudžbi, ali je brzo pao u zaborav kada se moderniji XK8 pokazao daleko impresivnijim proizvodom.

XJS je opstao čak 21 godini i u tom periodu je pronašao preko 115 hiljada vlasnika, ali danas nema ni približan imidž ili reputaciju kao E-Type. Trebalo bi takođe spomenuti da sve one kritike na račun mase, dimenzija i lošeg ponašanja u krivinama nisu zaobišle ni BMW-ovu Seriju 6 iz generacije E24 i Porsche 928, a takođe je nadmašio E-Type po prodajnim rezultatima i to sa velikom razlikom.

Na kraju se mora priznati da je odluka Jaguara ipak bila ispravna pa samim tim XJS definitivno zaslužuje svoje mesto u istoriji…

Zoran Tomasović

(2209)