Dacia za imućne
Novi Duster Hybrid daleko je od narodskog vozila kakav je bio po pojavljivanju 2010. godine. S cenom u Srbiji od bezmalo 30.000 evra, što je za 12.000 evra više od početne za verziju 1.0 Eco-G/100, teško da će preplaviti sela i gradove na Balkanu…
Verovali ili ne prve dve generacije Dustera prodale su se u nekih 2,4 miliona primeraka, podatak na kojem mogu da mu pozavide mnogi daleko prestižniji krosoveri. Reči da je ovoliki uspeh postigao pre svega zahvaljujući pristupačnoj ceni, nije pogrešno, mada je činjenica da je ovo robusno vozilo posedovalo izvesne kvalitete, upravo kao i mane.
No kako to više nije slučaj, opravdano se možemo zapitati vredi li potrošiti kamaru para za ovog Rumuna, bez obzira što se radi o sofisticiranoj hibridnoj tehnologiji, poznatoj nam iz brojnih modela Renaulta? Isreno rečeno ne znam, ali znam da je ovaj Duter Hybrid 140 trenutno najtraženiji i najprodavaniji na francuskom tržištu, i to u višim završnim nivoima, možda i zato što je osetno jeftiniji nego li u Srbiji (početna cena za 1.6 Hybrid 140 Expression ovde iznosi 26.600 evra).
U vezi izbora ovog Dustera za test vožnju navešću „želju“ mog redakcijskog kolege Aleksandra, koji mi reče kako bi bilo najbolje uzeti spomenutu verziju na plin, procena je da će ta biti najtraženija na domaćem tržištu, s čime se apsolutno slažem, ali je ne beše u željenom terminu.
Bilo kako bilo pokušaću da vam što vernije prenesem zapažanja s jednosedmične test vožnje hibrida, pa vi procenite sami da li se ovaj isplati… Dakle u želji da smanji ukupni nivo štetnih izduvnih gasova, proizvođač se odrekao toliko rasprostranjenog dizel agregata 1.5 Blue dCi, zamenivši ga modelima pokretanim na tečni naftni gas (1.0 ECO-G), benzinskim lakim hibridom (1.2 TCe/130 48V), kao i ovde predstavljenim Hybridom 140.
Rekao bih šteta jer je Duster pored razvijenih tržišta veoma popularan i na onim drugim, gde se za nivo izduvnih gasova malo ko brine i gde dizeli i dalje imaju dobru prođu, posebno jer baš „pašu“ uz ovakav tip vozila. U tom kontekstu neko će se zapitati da li je Dacija morala baš toliko da evoluira, kako po pitanju dizajna tako i po pitanju upotrebljene tehnologije i cene?
Nije, u to sam siguran, jer kupci i dalje traže jednostavne modele, pristupačne cene i ne preterano komplikovane za održavanje, no to je jedna posve druga priča… Bilo kako bilo novi Duster je tu, sav ulickan i doteran, do te mere da je, barem izgledom, postao poželjan, te se kao takav može nadmetati s prestižnijim konkurentima!
No, iako mnogi kupci misle kao i ja, to jest da tolika (r)evolucija nije bila neophodna, u Briselu se kaže da jeste, Duster je morao značajno napredovati na svim poljima, kako bi od 4. jula 2024. godine ispunio brojne sigurnosne norme, a ne samo ekološke! S prošlošću je znači Duster 3 definitivno raskinuo, samim tim njegove ambicije su znatno porasle, što u Daciji ni ne kriju, naprotiv! A kako bi u tome uspela Dacija se pored savremene koncepije morala pozabaviti i izgledom svog pulena.
Zbogom zaobljene forme prethodnika, novi Duster prati modni tren koji nameće oštre crte karoserije. Ova generacija je u dizajnerskom smislu prilično odskočila, bez obzira što i dalje koristi dobro nam poznate stilske elemente drugih modela kuće. Bez ulaženja u detalje i opise (slike govore više od reči), treba reči da ga odlikuje viša i horizontalno postavljena hauba, kockasti prednji deo sa sada prepoznatljivom svetlosnom grupom i maskom, uz podosta detalja od crne brut plastike.
Ima je svugde, na obodima proreza za točkove, pragovima, krilima, branicima napred i pozadi, što daje vozilu robustan izgled, u stilu „pravog“ 4×4. Da se razumemo, Duster to i jeste, ali samo uz jedan agregat; 1.2 TCe 130! Naš Full Hybrid na njega nema pravo, iskreno rečeno ne znam zašto, da li zato što bi to tehnološki bilo komplikovano, ili zbog i onako visoke cene, integralni pogon se recimo naplaćuje 2 500 evra kod navedenog 1.2 TCe.
Komplikovana skalamerija
Nijedan proizvođač danas, ne može se odreći elektrifikacije modela. Čak ni Dacija koja je do nedavno odolevala ovim modnim trendovima. No zaokret je zapravo nametnut, bez hibrida, čak i ukoliko se osloni samo na male trocilindarske agregate, u skoroj budučnosti neće moći ispuniti zadate norme o količini izduvnih gasova.
Da, samo hibridna tehnologija košta, što je u suprotnosti s nikobudžetskom politikom Dacije, tako da je plan bio prisvojiti je nakon što ju je Renaut rentabilizovao i nakon što je dobila na pouzdanosti. Posve je dakle logično što ispod haube Dustera, nekih godinu dana nakon Joggera, pronalazimo 1.6 Hybrid 140, inaugurisan pre 3-4 godine kod Clija, a nakon toga i kod Captura i Arkane, kao i kod Nissana Jukea.
Znači ista tehnologija zasnovana na četvorocilindarskom agregatu SUS 1.6 od 94 KS i električnom snage 49 KS, uz bateriju kapaciteta 1.2 kWh, smeštenu u dnu prtljažnika. Dakle, ukoliko kupci Renaultovih, a od sada i Dacijin hibrida, računaju na pomoć električnih motora u cilju smanjenja potrošnje, nisu pogrešili.
Naprotiv, jesu ukoliko veruju da će ovi doprineti znatno superiornijim perfomansama u poređenju s malim, onim s indeksom 1.2 TCe 130 KS. Jer iako u svakodnevnoj vožnji ovaj hibrid obebeđuje sasvim korektne perfomanse, ipak se možemo zapitati gde su tih deklarisanih 143 „konja“?
Ruku na srce ubrzanja iz mesta su korektna (10,1 sec do 100 km/h), no maksimalna brzina je limitovana na 160 km/h (1.2 TCe pogura do 180 km/h). Velikoj većini vozača ni nije potrebno više, uostalom međuubrzanja su osetno bolja od samo benzinske verzije. Kod hibrida se sve odvija i znatno nežnije, bez grubosti, često u crkvenoj tišini, pod uslovom da se previše ne maltretira papučica gasa.
Pri nižim brzinama i u gradskoj vožnji ovaj Duster se kotrlja samo na baterije, lično uspeo sam da ga poguram do nekih 45-50 km/h isključivo na struju, pre nego li se diskretno javi stari Nissanov benzinac 1.6 (maksimalni obrtni moment iznosi samo 148 Nm), kao što rekosmo isti kao kod Clija, Captura i Arkane (hibridne verije). Pre nego li krenem dalje, samo napomena da Renault poseduje i PHEV tehnologiju koju za sada ne pronalazimo kod Dacije, no kako je krenulo, posve je moguće da će je i novi Duster, ili neki drugi model, ubrzo usvojiti…
Osim cene, dve hibridne verzije razlikuju se i po snazi, recimo Captur sa spoljašnjim punjenjem teži je za preko 200 kg, iz prostog razloga jer je „ukrcao“ znatno veću bateriju. Kod Hibrida Plug-in, kapaciteta je 10,4 KWh, dok Full Hybrid poseduju malu od 1,2 KWh. Što se tiče termičkog agregata u oba slučaja radi se o navedenom atmosferskom četvorocilindarskom 1.6, što se pokazalo kao ne preterano „strećan“ izbor…
Dakle po ugledu na ostale modele Duster Hybrid 140 prepun je novih rešenja. Renault je zaštitio preko 150 patenata, kao što je eliminacija klasičnog kvačila, kako bi se uštedelo u proizvodnji i ujedno dobilo dovoljno prostora ispod haube za električne agregate. Zapravo i Duster 1.6 Hybrid poseduje dva električna motora, kao što rekosmo snažniji od 49 KS (205 Nm), dok je slabiji od 20 KS (50 Nm) pre svega u funkciji starter-generatora.
U paru s navedenim motorom SUS na kraju dolazimo do maksimalne snage od 143 KS. Kao što rekoh, dovoljno za „obične“ vozače jer Duster Hybrid nije preterano težak (oko 1.400 kilograma), jednim delom zahvaljujući spomenutom kvačilu. Ponovimo još jednom, Dacia, odnosno Renault, ovde je primenio rešenje iz Formule 1 i uveo takozvani „dog-clutch“ automatski mjenjač, sa samo četiri prenosna odnosa za benzinski blok, i još dva kada je u električnom režimu.
Ukratko, slabiji elektromotor, koji ne pokreće točkove, u principu je zadužen za sinhronizaciju prenosa. Tako su u poređenju s klasičnim kvačilom, barem teoretski, smanjeni gubici trenja i poboljšan odziv na gas, kao i bolje rekuperiranje energije prilikom oduzimanja gasa. Dakle klasičan hibrid kakve Toyota odavno upotrebljava, koji su se pokazali pouzdanim, ekonomičnim i prijatnim za upotrebu, posebno u gradskoj i prigradskoj vožnji.
Pažnja, ovde se ne radi o mild ili mikro Hybridu, koji pronalazimo kod pojedinih Renaultovih agregata, ovo je „ozbiljan“ hibrid i omogućuje da se na struju u proseku vozi barem 50 % vremena. U principu Duster E-Tech se „pali“ i pokreće iz mesta na struju (pod uslovom da u bateriji ima dovoljno energije), u svakom slučaju za tako nešto je apsolutno sposoban, mada ne više od par kilometara i do teoretske brzine od 70 km/h (kao što rekoh ja nisam uspeo brže od 40-45 km/h).
Potom se u priču ubacuje benzinac, manje-vise diskretno, osim kada se iznenada uključi dok vozilo stoji na mestu. U povišenom režimom rada, bez obrtomera (nije predviđen) rekao bih da se vrti na bezmalo 2.000 o/min, kako bi se na taj način dopunila baterija. Ne preterano prijatno, posebno jer smo se s godinama navikli da se zahvaljujući sistemu Stop&Start motor „uspava“ po zaustavljanju.
Sva sreća te se brzo utiša, to jest isključi, što je automatizovan proces koji se pokrene kada nivo baterije opadne ispod 50 %. U vožnji po neopisivim gužvama koje su nedelju dana pre otvaranja Olimpiskih igara u Parizu uvećane za najmanje 200 %, većinu vremena provedoh vozeći bez aktivnog angažovanja agregata s unutrašnjim sagorevanjem goriva, isti se uključivao tek da dopuni bateriju. Dakle 185 km najvažnijih puteva (gradski auto putevi koji vode do tri aeodroma, kružni tok oko Pariza, bulevari itd) su za potrebe Olimpijskih igara rezervisani za prevoz sportista, službena vozila, taksije i policiju (u principu jedna, tj najbrža traka), nas obične vozače kao po običaju niko nije ništa pitao, tako da smo prinuđeni ili da strpljivo čekamo u neopisivim gužvama, ili da odustanemo od upotrebe vozila.
Ko se usudi voziti tuda, rizikuje kaznu od 135 evra, u tu svrhu postavljeni su brojni fiksni radari i još brojniji mobilni, s „pandurima“ skrivenim na nadvožnjacima i u „civilnim“ vozilima bez oznaka. Sam Pariz je u opsadnom stanju, praktično sve oko reke Sene je zatvoreno za sobraćaj, kao i mostovi, što se ne odnosi samo na motorna vozila, već i na bicikliste i pešake.
Postavljeno je 48.000 komada ograda i barijera, tako da se često ne može preći s jedne strane ulice na drugu, ma kao ovce u toru! I to sve desetak dana pre zvaničnog početka, čak je uveden i takozvani QR kod, kao za vreme Covida, samo oni koji žive u kvartu i zaposleni mogu da prođu!
Bez ikakve želje za ekonomisanjem uverih se da u ovakvim okolnostima potrošnja ne prelazi 5 lit (običan benzinac trošio bi u sličnim okolnostima ubedljivo preko 10 lit), dok je na otvorenom putu tek neznatno viša. Podrazumeva se s umerenim stopalom na gasu ili uz program ECO, koji favorizuje električni rad, gde sam na deonici od stotinak kilometara uspeo održati prosek od 5-5,5 lit (brzina kretanja između 50 i 110 km/h).
Ukoliko ste se zapitali šta se dešava kada se baterija isprazni, odnosno kolika je onda potrošnja, odgovor je identična! Jer baterija se nikada ne isprazni, njen kapacitet uglavnom varira između 1/3 i 2/3 od maksimuma, što se može pratiti na instrument tabli. Puni se brzo, čim je nivo opao benzinski agregat se samostalno aktivira, ukoliko se nije dovoljno dopunila prilikom kočenjem, odnosno usporenja.
U tom cilju i ovde se srećemo s dva nivoa kočenja motorom, prvi se angažuje postavljanjem ručice menjača u program Drive, a drugi kada se ista još jednom povuče ka sebi. Nazvan „Brake“, ovaj sistem omogućuje još snažnije usporenje i ujedno veće rekuperiranje energije, ali se sila kočenje ne može meriti sa 100 % električnim vozilima.
Uslovno rečeno problem nastaje ukoliko se poželi voziti dinamičnije, posebno kada je vozilo opterećeno s više putnika i prtljagom, odnosno na autoputu. Tada glavnu reč vodi benzinski blok, kome se priključe i električni ukoliko se jače nagazi na papučicu gasa. Kako bi se uverio šta zna i ume u ovakvim okolnostima otisnuh se opet do jednog impresivnog srednjovekovnog zamka udaljenog stotinak kilometara (poznat pod imenom Pierrefonds), sam,
Gospođi Rajković se smučilo da se vozika sa mnom svake nedelje… Planirali smo opet do Atlantika, na more, ali nas vreme nije poslužilo, uz to čekala me čitava sedmica na putevima po Francuskoj s više službenih vozila, koje je trebalo prevesti s jednog kraja Francuske na drugi (bezmalo 3 000 km).
Duster, ili preciznije rečeno, njegov četvorostepeni menjač, u ovakvim okolnostima pokazuje izvesne slabosti koncepcije. Naime, ukoliko se pri višim brzinama (recimo od 80 km/h) nagazi na papučicu gasa „do daske“, malo se zbuni, okleva, da bi na kraju prebacio u niži prenos koji će predugo zadržati, uz previsoke obrtaje i nivo buke u kabini.
Podrazumeva se da mu u ovakvim okolnostima opet u pomoć priskaču elektromotori, zahvaljujući kojima su međubrzanja dobra, ali je potrošnje goriva povišena. Pri konstantnoj brzini na auto putu od 130-140 km/h vozač poželi još barem jedan prenosni odnos više, kako bi smanjio režim rada motora i potrošnju, koja se u ovakvim okolnostima kreće između 7-7,5 lit.
Na jednoj pustoj deonici poterah ga do maksimalnih 160 km/h, Bogami poželeo sam i nižu buku od kotrljanja točkova i strujanja vazduha, što je krivica slabe aerodinamike. Sve u svemu, nakon jednosedmične vožnje u svim uslovima, izračunah prosečnu potrošnju oko 5,5 lit (teško ju je izmeriti jer se putni računar svaki put resetuje po gašenju motora, mada je možda moguće podesiti ga i drugačije ali me je zaista mrzelo da „kopam“ po putnom računaru), veoma dobar rezultat, na nivou jednog dizela, što je i bio cilj odgovornih za razvoj.
Ujedno hibrid je dovoljno čist, te mu je tako dozvoljen ulazak i u sve brojnije „Zone a faibles emission“ (gradske zone rezervisane isključivo za vozila s niskim nivoom emisije štetnih izduvnih gasova), što nije slučaj ni s najmodernijim dizel agregatima (svi imaju vinjetu Br.2, dok su navedene zone dozvoljene za Br.0 i Br.1).
Novi Duster je dakle siguran i savremen automobil, postavljen na novoj platformi CMF-B (Clio, Captur, Arkana i Jogger). Neko će mi možda prebaciti da sam nerealan i pristrasan, jer je novi Duster osvojio samo 3 zvezdice u poslednjim kraš testovima, što zahteva izvesna razjašnjenja.
Naime, kao i predhodni i ovaj je osvojio isti broj zvezdica, iako je skupio mnogo više poena (pogledajte priloženu tabelu), što se objašnjava evolucijom kriterijuma. Dakle zaštita putnika u slučaju kolizije, kako odraslih tako i dece jeste znatno iznad prosečne (70 i 84 %), ali je zbog odsustva „aktivne haube“ Duster znatno lošije prošao, kada se ocenjuje zaštita pešaka (60 %), no i dalje je znatno bolja u poređenju s bivšim.
Ali kao što je to često slučaj, Dacia skupo plaća odsustvo pojedinih sistema za pomoć vozaču, kao i Sandero i Jogger, Duster se zadovoljava striktnim minimumom propisanim normama GSR 2. Nema znači dosta tih sistema koje ocenjuje Euro NCAP (odsustvo Isofix pričvršćivača za dečije sedište na suvozačevom mestu, automatsko kočenje prilikom vožnje unazad, sistem za mrtav ugao prilikom otvaranja vrata itd), što nikako ne znači da je Duster nesigurno vozilo, barem ne kada se radi o ponašanju na putu.
Ovoga puta mi se upravljanje učinilo preciznijim, naime pre par meseci kod 1.2 TCe 130 mi je zasmetala prejaka električna asistencija, što ovde nije slučaj (električni i agregat SUS su znatno teži kod hibrida). Čak mi se i ogibljenje učinilo nešto tvrđe, prilikom temperamentnije vožnje manje se naginje i ljulja, tako da za nijasu lošije upija sve nepravilnosti na putu i izvan njega.
Voženi je imao točkove od 18 cola (zapravo felne, jer točkovi su mnogo većeg prečnika), sva sreća te s visokim gazečim slojem (215/60), zgodno za vožnju po lošim zemljanim putevima i pentranje po visokim ivičnjacima. Iako voženi Duster nema pravo na integralni pogon to me nije sprečilo da se provozam kroz duboku travu i šumskim zemljanim putevima, pre svega zahvaljujući velikom klirensu od 21 cm. Na auto putu isprobah sistem za održavanje vozila u traci, funkcioniše ali interveniše brutalano, korekcije na upravljaču su nagle i neprijatne. Regulator brzine je naprotiv klasičan, nema ovde radara koji održava distancu s vozilom ispred.
Moderniji enterijer
Opet po ugledu na Sandero i Jogger i Duster treće generacije može se pohvaliti potpuno novom untrašnjošću. Prijatno iznenađenje za potencijalne kupce, bez obzira što kvalitetom upotrebljenih materija i dalje nije na nivou prestižnijih konkurenata. Za njegovim upravljačem možemo se uveriti u moderan i dopadljiv dizajn, kao i ergonomiju bez greške, ali ni kod Dustera ne očekujte mekanu plastiku na komandnoj tabli ili negde drugde, nema je ni za lek!
Naprotiv, sve ostalo je za pohvalu, iako ne donosi ništa revolucionarno komandna tabla je retko pregledna i dobro zamišljena. Kao što se moglo očekivati i Dacija je pristupila digitalizaciji, izuzmemo li osnovni završni nivo instrument tabla je u vidu ekrana od 7 inča, dok je centralni ekran za multimedija dimenzija 10,1 inča.
Blago je zaokrenut ka vozaču, dok su ispod njega fizičke komande i prekidači za klima uređaj. Sama grafika na instrument tabli i centralnom ekranu je jednostavna, laka za upotrebu. I ovde imamo specifičnu grafiku vezanu za hibridno funkcionisanje, kako bi se pratila distribucija energije.
Ekran za multimedija je u dve verzije; Media Display i Media Nav, kao što mu i samo ime kaže poslednji je s integrisanom satelitskom navigacijom, kao kod voženog. Ne znam da li je neophodno istaći da su Android Auto i Apple CarPlay aplikacije u serijskoj opremi, ali ću potvrditi, jesu!
Naprotiv, moram spomenuti sistem My Safety Perso, koji omogućava da se sačuvaju podešavanja u vezi elektronskih pomagala, kao što je GSR 2 (grupiše pomoć za održavanje vozila u svojoj traci, za automatsko urgentno kočenje, čitač saobraćajnih znakova), koji se aktivira/deaktivira preko ponovljenog pritiska na za to predviđenu komandu s leve strane upravljača.
Veoma upotrebljivo, posebno za vozače alergične na takve elektronske sisteme i zvučna upozorenja. Bez preterivanja sve mi na komandnoj tabli deluje lepo ukomponovano i utegnuto, ukratko veoma solidna fabrikacija. Sama pozicija za novim upravljačem s tri paoka (do sada neviđen kod ostalih modela) je besprekorna, bez obzira na gabarit vozača.
Podrazumeva se da se isti, kao i sedište, podešava po visini, baš kao i suvozačevo, barem kada se radi o najvišem završnom novou koji mi je ustupljen. I ona su isto tako nova (sedišta), za razliku od predhodnog Dustera sedalni deo je dovoljno dugačak, uz snažnije bočne oslonce i više sunđera.
Na svom radnom mestu vozač ima osećaj da je u znatno većem vozilu, tome verovatno doprinosi vertikalna hauba motora koja je u vidnom polju, kao i realan osećaj prostornosti. U prvom susretu s Dusterom 1.2 TCe/130 menjač je bio klasičan šestostepeni, kao što rekosmo sada je automatski, dok je nekakva minijaturna ručica tamo gde smo navikli da bude, dakle pri dnu centralne konsole.
Pored nje je jedno zgodno poveće dugme označeno sa P, kako bi se po zaustavljanju menjač stavilo u parking poziciju. I ručna kočnica je automatska, kod Dustera je pri dnu komandne tabli, s leve strane upravljača. Po otvaranju vrata automatski se aktivira, odnosno deaktivira po polasku.
Praktični aspekt enterijera je za svaku pohvalu, impresioniraju ogromne police na vratima i pregredak za rukavice ispred suvozača, dok pri dnu centralne konzole pronazimo platformu za bežično punjenje smartfona. Bez obzira što je imao integrisanu satelitsku navigaciju, u voženom Dusteru predviđen je i podesiv držač za mobilni telefon, u zavisnosti od završnog nivoa uz doplatu.
Dacia nudi razno razne „džidža-bidže“ za organizaciju unutrašnjeg prostora, čak i specifičan ležaj kako bi se transformisala u „spavaća kola“. Trebalo bi reći i da je zbog stila kod novalije površina pod staklima znatno manja, samim tim i vidljivost je lošija, što je kompenzovanao silnim kamerama napred i pozadi, kod voženog i senzorima.
Uz tamnu oblogu na plafonu i zatamljena zadnja stakla ambijent je pomalo sumoran, no raspoloživ prostor na klupi pozadi je dobar, posebno uzevši u obzir skromnu dužinu od 4,34 m. Kao i za putnike napred predviđena su još dva USB priključka, džepovi na poleđini prednjih sedišta, police u vratima i automatski električni podizači prozora (spuštaju se i podižu samostalno jednim pritiskom na prekidač).
Za pohvalu je i prtljažni prostor (517 lit), pod uslovom da se radi o verziji sa samo prednjom vučom (450 lit kod 4×4), ali kod voženog hibrida u dnu nema rezervnog točka, ili nekakvog udubljenja, pod je ravan. Modularnost je ograničena na preklopive zadnje naslone u odnosu 1/3-2/3, uz fiksni sedalni deo.
U vezi cene već prozborismo par reči, ostaje nam još da malo prodiskutujemo o opremi. U Srbiji su ponuđena tri završna nivoa; Essential, Expression i Extreme, u Francuskoj još jedan nazvan Journey. Najniži je rezervisan za najslabiji blok 1.0 ECO-G/100 KS, tako da je ulazna cena od 18.000 evra posve prihvatljiva, što se ne može reči i za Hybrid, posebno jer je u Srbiji ponuđen samo Extreme.
Opet, u Francuskoj može se dobiti i uz niži završni nivo Expression, tako da mu je početna cena osetno niža (26.600 evra), pitam se da li naš uvoznik veruje kako su kupci u Srbiji bogatiji od francuskih? Bilo kako bilo, razlika u ceni između Dustera 1.6 Hybrid 140 i 1.2 TCe 130 iznosi 7.000 evra, i zaista je preterana (isti završni nivo Extreme), čak i kada se radi o 1.2 TCe 130 4×4 (4.500 evra).
Bez obzira što je razlika u prosečnoj potrošnji od 2 litre značajna, teško je amortizovati toliku razliku, posebno ukoliko se često vozi po auto putevima, gde je praktično izjednačena s 1.2 TCe. Sve u svemu novi Duster je uspešno rođen, ali je za žaljenje što je Dacia izbacila iz ponude dva veoma dobra agregata, navedeni 1.5 Blue dCi i četvorocilidarski 1.3 TCe, koji osim što su ubedljiviji od aktuelnih, sigurno bi bili i jeftiniji.
No to je neka druga priča, sva sreća te za sada nema 100 % električnog Dustera… Što se tiče bogatsva opreme za određene završne nivoe, sve je u detalje objašnjeno na sajtu uvoznika. Voženi Extreme je na ono što jeftinije verzije poseduju dodao još automatski klima uređaj sa senzorima temperature, automatsko uključivanje kratkih/dugih svetla, električno preklopive spoljašnje retrovizore, vozačevo sedište s lumbalnom podrškom, modularne krovne držače, specifične aluminijmske naplatke od 17 cola, prednja svetla za maglu, dodatno zatamnjena zadnja stakla, gumene patosnice u kabini i prtljažniku…
Dakle, posve je izvesno da će novi Duster nastaviti putevima slave bivših, njegova evolucija je evidentna, nažalost poprećena značajnim rastom cene. Uprkos tome „napolju“ ostaje i dalje znatno niža od velike većine konkurenata, što nije slučaj i na domaćem tržištu.
Ovde postoje raznorazne specifičnosti i promotivne cene, o kojima mnogo više zna moj redakcijski kolega „moron“, i koji će nam, bez imalo sumnje, u komentarima izbaciti listu alternativnih konkurenta. Zahvaljujem mu se unapred.
Tekst i slike: Perica Rajković
Dacia Duster 1.6 Hybrid 140 Extreme |
||
Karoserija, dimenzije, masa |
||
Tip: | SUV | |
Vrata/Sedišta: | 5/5 | |
Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: | 4.340 x 1.810 x 1.660 mm | |
Međuosovinsko rastojanje: | 2.660 mm | |
Zapremina prtljažnika: | 517-– 1.698 lit | |
Masa praznog vozila: | 1.380 kg | |
Motor |
||
Broj cilindara/tip motora: | R4/benzin, plus 2 elektricna motora | |
Zapremina: | 1.598 cm³ | |
Snaga: | 143 KS (94+49+20) | |
Maks. obrtni moment: | 148 Nm pri 3.500 o/min + 205 Nm + 50 Nm | |
Pogon |
||
Tip: | Na prednje točkove | |
Menjač: | Automatski 4 + 2 | |
Šasija i kočnice |
||
Ogibljenje napred/nazad: | MacPherson/torziona osovina | |
Kočnice napred/nazad: | Ventilirajući diskovi/diskovi | |
Pneumatici napred/nazad: | 219/60 R18 | |
Performanse |
||
Ubrzanje 0-100 km/h: | 10,1 s | |
Maks. brzina: | 160 km/h | |
Potrošnja i emisija |
||
Gorivo: | Benzin 95 | |
Zapremina rezervoara: | 55 l | |
Prosečna potrošnja – proizvođač/test: | 5-5,5 l/100 km | |
Emisija CO2: | 114 g/km | |
Cena |
||
Testiranog modela u Sebiji 29.990 evra | ||
Dobre strane: |
|
Potrošnja po gradu i lakoća vožnje, moderan dizajn, dopadljiv stil enterijera, savremena platforma, kompromis vozna dinamika/opšta udobnost | |
Loše strane: |
|
Cena, spor automatski menjač s nedovoljno prenosa, nejak i ostareo benzinski 1.6, potrošnja na auto putu |
Pod lupom |
|
Dizajn |
|
Eksterijer: 8 | Ukupno 7,75 |
Enterijer: 7,5 | |
Kvalitet izrade |
|
Karoserija: 7,5 | Ukupno 7,25 |
Kabina: 7 | |
Praktičnost |
|
Karoserija: 8 | Ukupno 8 |
Kabina: 8 | |
Komfor |
|
Napred: 8 | Ukupno 7,75 |
Pozadi: 7,5 | |
Vozne osobine |
|
Upravljivost: 6,5 | Ukupno 7 |
Performanse: 7;5 | |
Šasija |
|
Ogibljenje: 7,5 | Ukupno 7,75 |
Kočnice: 8 | |
Motor |
|
Performanse: 7,5 | Ukupno 7,5 |
Potrošnja: 7,5 | |
Menjač |
|
Preciznost: 8 | Ukupno 7,75 |
Efikasnost: 7,5 | |
Cena |
|
Prihvatljivost: 8,5 | |
Ocena: 7,739 |
Tehničke karakteristike Dacije Duster
Eco-G 100 | TCe 130 4 x 2 (4 x 4) | Hybrid 140 | |
Dimenzije | |||
Dužina (m) | 4,34 | ||
Širina bez retrovizor (m) | 1,81 | ||
Visina (m) | 1,66 | ||
Međuosovinsko rastojanje (m) | 2,66 | ||
Klirens (cm) | 21 (22) | ||
Prtljažnik (l) | 517 (450) | ||
Kapacitet rezervoara (l) | 50 | 50 (55) | 55 |
Težina (kg) | 1276 | 1 304 (1390) | 1 380 |
Motori i performanse | |||
Motor | 3 cilindra. benzin | 3 cilindra, mild hybrid 48 V | 4 cilindra. benzin full hybrid |
Zapremina (cm3) | 999 | 1 199 | 1 598 |
Snaga (KS – Nm) | – | 130 | 94 – 148 |
Snaga elektromotora i obrtni moment (KS – Nm) | – | 16 – ncpoznata | 49 – 205 |
Kapacitet baterije (kWh) | – | 0,8 | 1,2 |
Ukupna snaga (KS) | 100 | 130 | 143 |
Obrtni moment (Nm) | 170 | 230 | ncpoznat |
Prenos | aux roues avant | ||
Menjač | ručni 6 prenosa | automatik | |
0 à 100 km/h (s) | 13,2 | 9,9 (11) | 10,1 |
Maksimalna brzina (km/h) | 168 | 180 | 160 |
Potrošnja i nivo CO2 | |||
Prosečna WLTP (l/100 km) | 6,5 (benzin) – 8,1 (gas) | 5,5 (6) | 5 |
Nivo CO2 (g/km) | 126 | 124 (137) | 114 |
Ocene Euro NCAP Dacia Duster
2017 | 2024 | |
Zastita odraslih osoba u vozilu | 27,1 poena / 70 % |
28,1 poena / 71 % |
Zastita dece u vozilu | 32,4 poena / 66 % |
41,6 poena / 84 % |
Zastita pesaka i biciklista | 23,6 poena / 56 % | 38,2 poena / 60 % |
Pomoc u voznji | 4,5 poena / 37 % |
10,3 poena / 57 % |
Ukupna ocena Euro NCAP | 3 zvezdice | 3 zvezdice |
Cene nove Dacije Duster u Francuskoj
Cena | Essential | Expression | Journey | Extreme |
Benzin – GPL | ||||
1.0 Eco-G 100 ch BVM6 | 19 690 | 21 600 | 23 100 | 23 100 |
Benzin micro-hybride | ||||
1.2 TCe 130 ch BVM6 | – | 23 400 | 24 900 | 24 900 |
1.2 TCe 130 ch BVM6 4×4 | – | 25 700 | 27 200 | 27 200 |
Benzin Hybride | ||||
1.6 Hybrid 140 ch BVA | – | 26 600 | 28 100 | 28 100 |
(3885)
Paket opreme je naslovljen u skladu s cijenom 🙂 Kaže baba nikad nije šteta pohvaliti ono što je dobro, čak štaviše u ovom slučaju je odlično, a to je tekst. Peki šteta što nemaš afiniteta da pišeš neke romane ili slično ležerno štivo, ovakav opušteno, tačan i nadasve informativan stil pisanja odlično bi se uklopio u neki krimi roman 🙂 Već zamišljam… Fransoa je stao ispred zgrade. Iznajmio je hibridnog Dustera da bude tih, nečujan, ali ne lezi vraže benzinski motor se upalio kad je najmanje očekivao. Zavjesa na prozoru se lagano pomjerila, a nakon toga je uslijedio pucanj. Fransoa… Pročitaj više »
A nakon pucnja, RIKOŠET se odbio od, kao kamen tvrdi plastiku, i prozujalo krpz desno uho Fransoa, kojibse prisjetio kako je Tramp izrazio određene skepse prema ečektričnim automobilima, to jes njihovom prisilnom forsiraju…
😜
Mogao bi i ti u beletristiku 😉
HAHAHAHAHAHA Fransoa. Čekam nastavk.
Može i kao Grof MOnte Kristo da izlazi svake subote u nastavcima.
Ha, ha, pa ti imas vise dara za pisanje, rekao bih…👍
Svaka čast !!! Čekamo nastavak 😊
Malo šale da razbijemo teške teme 🙂 i moje stalno šupljiranje.
Opet ponavljam Peki ima fantastičan stil pisanja i volio bih da se oproba u nekom krimiću.
Onako ponese laptop dok se vraća vozom s ovih poslovnih putovanja i otkuca nam neki automobilski triler 🙂
Peki odlično, sve pohvale. Da nam živi olimpijada.
Automonil, hm Kada vidim ovo otvorena hauba a motor ili skalamerija duboko dole sahranjena a iznada nje mesta za kofer nije mi dobro. Ali razumem, Automobili godinama imaju formu i isklesani su kao da su od kamena a ne od lima i plastike manje debljine od 1mm,
Šteta što nestaju jednostavni automobili jednostavni motori. Šteta jer zbog sigurnosti u evropi, nestaće automobila polovnih za izvoz, te su svi sada osuđeni na kineze ili još starije automobile.
No povratka nema. Idemo dalje
Ovo sa motorom nije iz hira proizvodjača već je sigurnosna mera u slučaju udara u pešaka i njegovog bacanja na haubu, kada ona ima dovoljno mesta da se ugiba nadole povrede pešaka su mnogo manje nego u slučaju ranijih situacija kada se odmah ispod haube nalazi motor. Mislim da je između ostalog i ovo doprinelo recimo poznatoj situaciji kada je pre neki mesec dete u Beogradu udareno velikim brzinom na pešačkom prelazu i ostalo je živo, što pre 10-15 godina nažalost nije bio slučaj (setimo se isto udarca džipom u dete na pešačkom prelazu kada je isto poginulo na licu… Pročitaj više »
Kada neko za novog Dustera 4×4 Extreme, sa opcijama, plati oko 27.400 (po kjoj ceni sam ga gledao izloženog u salonu), to mogu da razumem. Jer, malo je vozila 4×4 slične cene (osim kod Suzukija). Kada neko za Dustera sa 1,2 TCe 130 sa 2WD u istoj opremi plati 2.500 manje, i to možda mogu da razumem. Mislim, mogu „izmisliti“ razloge. Mogu, recimo, reći da mu je bio slab Jogger sa 1,0 TCE 110 ili da mu je bila nužna lumbalna podrška za ledja vozača (koju Jogger ne nudi) ili mu možda smeta onoliko veći gepek koji ima Jogger ili… Pročitaj više »
Sve razumem, novi Duster je sigurno bolji u odnosu na svoje prethodnike, ali cenom više nije tako pristupačan. Tržište će pokazati da li će viša cena biti prepreka za uspeh. 🤔
Ali nije više ni isti auto.
Nije sigurno, svakako je veliki pomak u dizajnu i opremi. Opasni konkurenti Dusteru su svakako MG, Chery i Geely.
Kakva skalamerija……
Od jednostavnog potentnog, jeftinog 4×4 DCI, koji je poželjan u svakoj građevinskoj firmi, poljo dobru, terenskim službama, napraviše skalameriju.
Kakvi idioti. Nije ceo svet Pariz, pa da šalta zone…. Da neko ima pameti, prvo bi ovakvim automobilima zabranio ulaz u grad.
Duster se usr****o. Za mene je završio gađanje.
To ti je kad od gotovog napraviš veresiju.
U jednom momentu na Duster 4×4 DCI se čekalo i 2 godine. Bruka od budala
Zgazilo te vreme… 🙂
Slušaj, kad kreneš poslom u najteže drlije, nedođije, blato, sneg, trasom puta za buldozerom ili bagerom, onda shvatiš koliku vrednost ima Ova Dajčola 4×4 DCI. Kakav hibrid, kakvi bakrači…. Gore gde ja idem još uvek je glavno vozilo Lada Niva, i to pola nema tablice. Kreneš od Devića, Dajića, Rudnog, Brusnika pa se popneš na Odvraćenicu….. Tamo gde predšednik okom ti skokom. Tamo gde ti Dajčola život znači. Dajčola sa 300 000 na sattu ili novija sa 115 ks….. Sve jedno obe još čupaju sve do kamena. Ima i luksuznijih vozila, ali posle gazde plaču, te ga izgrebalo šiblje, te… Pročitaj više »
Probaj neki hibrid 4×4 po terenu, pa ćeš da vidiš koliko je za zahtevnu terensku vožnju lakši i prohodniji od DCI Dačije 4×4.
Skupi i komplikovani automobili nisu za ta pola. A sumnjam da ima jeftin hibrid da može bar slično da se nosi sa Dusterom. Jedno je papir i proba po livadi a drugo je teren. Nije slučajno Niva prekostala ovolike godine. E Duster DCI je po meni i bolji. Ti si mislim Hi tech orjentisan. Ka pomodarstvu bez realnih činjenica. Probaj da odbaciš samovoz & CO, hibrid i sl, pa se stavi u moju poziciju. Mene hibrid apsolutno ne zanima, bez nužde. Nisam lud dok me Zakon ne natera na slično. Da radim o svoju štetu!? Drugo je pariz….. Video si… Pročitaj više »
Ja Ladu Nivu nikada kudio nisam. Niti bih. Imao sam je i znam šta je to vozilo sposobno, pa i „na terenu“. Mada je benzinac 😊 Ali, sa reduktorom 😊 Jeste trošila malo više, ali, „konj koji ne pije, taj i ne vuče“ 😊
A ti ovde kukaš samo zato što će novi Duster kao 4×4 da bude samo kao benzinac. I sa MHEV baterijom koja za zamenu kao nova košta skuplje nego zajedno turbina, plivajući zamajac i kvačilo kod dizela …
Evo za tebe jedan ‘ibrid, jeftiniji od ‘ibrdnog Dustera, identične je dužine, ali je zlo što je „pogrešan brend“ 😊
https://www.avto.net/Ads/media.asp?ID=17098796
Pitanje
Šta sada uzeti a da je jeftin 4×4 dizel.
Jednostavno nema.
Stvarno nema. Nema zamene za Duster 4×4 DCI.
Imaju škode nešto u programu sa TDI, skuplje veće, ali nema ovakvu prohodnost ni prići.
Amarok, Navara, Hiliux….. Luksuzno i mnogo skupo
Pa nema puno ni benzinaca…
Mesec dana Dacija, pa Dacija….jos se ovaj prepisivac „raspisao“ kao da je u pitanju novi golf, a sve za spricer i kavurmu. Hvalospevi. Sutra ocekujemo novi text za Rio Tinto euro 7
„Ovaj“ ima svoje ime, prezime pa cak i nadimak, odgovara na komentare, pozitivne i negativne, tako da mozes licno da mi se obratis, ali odakle ti ispade??? Iz predstave Radovan Treci, tj prici o coveku koji se nije snasao, koji je dosao iz zavicaja u veliki grad 😉. Znas kako kazu, nije bolest sve sto boli…
Zanimljivo kako ovo ide. Vrlo me interesuje kako više stvano nema jeftinih a sposobnih vozila 4×4. A ni skupljih a sposbnih 4×4 vozila. Ranije si imao LADU nivu jeftino, pouzdano onako NISSAN X-trail 1 i 2 generacija ( valjda dizel iz RENOA) Toyota RAV4 1 i 2 generacija (valjda centralni diferencijal umesto HALDEX i zadnji šper) NISSAN TERANO Suzuki JIMMY Daihatsu FEROZA Za terensku vožnj ostali su Pick_up Hylux, L200, Ranger, Navara a to je sve debelo preko 50k Da li je moguće da nema tržišta za mala 4×4 vozila, ne samo za civile nego i za privredu. Koliko će… Pročitaj više »
Jednostavno = pouzdano, lako popravljivo, a od toga prodavci i serviseri nemaju vajde. Zato, što veće, što komlikovanije, zarad 1% nekog kao boljitka,ali zato kada dođeš u servis…Dranje…
PA slažem se ali to ćemo mi na kraju da platimo. Recimo firma gde radim nam je nabavila DUSTER 4wd 1.5 dci N1 za potrebe gradilišta. I sada mi imamo te neke radove van asfaltnih puteva ali do tamo ima makadama, zemljanih puteva itd. vozilo je koštao 18k eur (14 bez PDV-a) Projektovali smo da ih imamo 5 godina 5 godna ili 60 meseci po 220radnih sati mesečno 13200 radnih sati. recimo da vozilo u mom radnom satu učestvuje sa 1,36€ Bruto (zbog jednostavnosti kalkulacije samo vozilo) E za 5 god za te stvari će biti recimo samo Hylux sposoban… Pročitaj više »
Koliko km ste projektovali da taj Duster predje za 13.200 radnih sati ? Odlazeći Duster sa 4WD je na kraju tržišne karijere bio jezivo skup. Bio je dostupan samo u top paketu i sa cenom od 25-26 hiljada ( sa PDV ). Stvarno ne razumem razmere „ekonomske tragedije“ što ćete kao sledeći možda uzeti Duster 1,2 MHEV 4WD ( ne znam koliko će biti N1, ali, „običan“ u srednjem paketu dostupan bez PDV-a za 19.992 € ili 23.990 € sa PDV ). Kolika je razlika nabavne cene? Pri čemu treba imati u vidu i neku inflaciju i promene paketiranja do… Pročitaj više »
Treba bojkotovati ovaj auto dok ne ubace dizel opet u ponudu. Kupis novi auto i on trosi 10-12 litara kao neki polovnjak 25 godina star.
Sa 30 000km godisnje na benzin ode 4800evra (prosek 10l na 100)
A sa 30 000km godisnje na dizel ode oko 2600evra (prosek 5l na 100)
Prodali nam pricu o ekologiji, a mi punimo dzepove naftasima skoro duplo bez dizelasa.