Zanimljivost dana: Kako je nastao omiljeni svetski hot heč

Nasuprot verovanju da ga kupuju samo na Balkanu, Volkswagen Golf je velika ikona svetske automobilske industrije. Uvek će se naći oni redovni kritičari koji će reći, „taj i taj rival pruža više, i to za manje novca“, ali na kraju dana, postoji razlog zašto kupci najviše kupuju Golfa umesto nekog od rivala (s izuzetkom Toyote Corolle). Mogle bi se napisati priče i priče o njegovoj istoriji, što smo ranije i uradili, a svih četrnaest izdanja možete da pročitate ovde.

Današnja tema u sekciji Zanimljivosti dana se fokusira na dan kada je Golf doneo veliku revoluciju u klasi hot hečeva. Pričamo naravno o verziji GTI i to konkretno o njegovoj prvoj generaciji. GTI nije bio prvi automobil u ovoj kategoriji i tu čast je imao model Simca 1100Ti.

Golf je nastao u vreme kada je Volkswagen prolazio kroz najbolji period u svojoj istoriji. Pričamo o kasnim šezdesetim godinama prošlog veka, kada je svaki drugi automobil na nemačkim putevima nosio značku baš Volkswagena, a veliki uspesi su ostvareni sa Bubom i u ostatku Evrope, kao i na svetskom, pa i američkom tržištu.

Ideja o Golfu se nije rodila preko noći, i nemački gigant je dugi niz godina eksperimentisao sa raznim konceptima, o čemu možete da pročitate ovde. Međutim, svima je postalo jasno da Buba pokazuje godine i da je samo pitanje dana kada će je rivali prestići. Konkrencija iz Forda i Opela je uveliko nudila savremenije modele, a neki drugi modeli, kao što je revolucionarni Fiat 128, se činio svetlosnim godinama ispred.

U istom periodu se desilo nekoliko bitnih promena za Volkswagen, od čega je najveća bila kupovina firme Auto Union, a sa njim je stigao i prestižni brend Audi. Nemački gigant je odjednom stekao znanje kako napraviti moderni heč sa pogonom na prednje točkove i s motorom koji pruža, takozvano vodeno hlađenje. Proizvodnja novog modela Golfa je krenula početkom marta 1974. godine i Volkswagenu će biti potrebno manje od dve godine da pronađe milion kupaca.

Golf je bio stilski privlačan (kako i ne bi kada ga je dizajnirao čuveni Đorđeto Đuđaro), pouzdan i ekonomičan, ali jedna karakteristika po kojoj se svakako nije izdvajao je snaga. Bazni motor je razvijao tek 50 „konja“ iz radne zapremine 1,1 litra, a čak i opcioni 1,5-litarski benzinac je bio za dvadeset „grla“ moćniji. Uparen sa ovim drugim agregatom, Golf je bio u stanju da ubrza od nule do 100 km/h za 15,5 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 165 km/h. Takve brojke nisu bile loše za klasu kojoj je pripadao, ali su ipak bile daleko od onih kojima se Volkswagen nadao.

Dve velike premijere su zakazane za 1976. godinu. Prva od njih je donela novi motor tipa dizel, koji će vremenom da čini većinu prodaje nemačkog proizvođača vozila. Dizel je privukao najviše pažnje iz razloga što je ciljao na širu grupu kupaca, ali je u centru pažnje bila verzija visokih performansi nazvana GTI.

Ideja o njemu se rodila nekoliko godina ranije kada je jedan od „glavonja“ u firmi Anton Konrad zatražio od inženjera Alfonsa Lovenberga da krene sa razvojom prototipa nazvanog „Sport Golf“. Tim još uvek nije imao planove za serijsku proizvodnju, a jako mali budžet je označio da se morali koristiti već postojeći delovi unutar korporacija.

Prototip zapravo i nije bio zasnovan na Golfu već na modelu Scirocco, a čelnici u početku i nisu bili zadovoljni urađenim poslom. Najviše su kritikovali veliku buku i slabu udobnost do te mere, da je projekat umalo bio otkazan. Spomenuti Konrad je ipak insistirao, posebno nakon što je Audi razvio novi 1,6-litarski benzinac sa elektronskim ubrzigavanjem goriva. Razvijao je 110 konjskih snaga, što je bila daleko veća brojka od standardnih modela.

Novi GTI je dobio ime po italijanskoj skraćenici Gran Turismo Iniezione i debitovao je na Salonu automobila u Frankfurtu 1975. godine kao koncept. Pored spomenutog motora, takođe se mogao pohvaliti i modifikovanim ogibljenjem, većim kočnicama i četvorostepenim manuelnim menjačem.

Dizajnerske promene su bile minimalne, pa se GTI tako razlikovao samo po nešto drugačijim felnama, crvenom lajsnom na rešetki hladnjaka i značkama. Doduše, promene su bile veće na račun enterijera, gde smo videli nova sedišta i dosta više standardne opreme. Originalno je bio dostupan samo u dve boje i to crvenoj i sivoj, po čemu je bio dovoljno poseban, ali opet nije privlačio posebnu (dizajnersku) pažnju na ulicama i lako bi bio pomešan sa svakim drugim Golfom.

GTI je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za svega devet sekundi i da nakon t0ga dostigne maksimalnu brzinu od 182 km/h, što ga je stavilo u sam rang sa Porscheom 924, za tek delić njegove cene. Spomenućemo da je masa iznosila tek 810 kilograma, a cena na domaćem tržištu je bila u ravni s deset hiljada maraka.

Posle odlične reakcije publike, GTI je odobren za serijsku proizvodnju za 1976. godinu sa veoma skromnim očekivanjima. Godišnja isporuka je originalno ograničena na samo pet hiljada jedinica, ali je brzo postalo jasno da je potražnja za najmanje deset puta jača. Ako su postojale brige da će GTI krasti prodaju od Scirocca (a zaista su postojale), kupci su pokazali da dva vozila mogu paralelno da postoje.

GTI su kupovali uglavnom malo stariji porodični ljudi koji još uvek nisu bili spremni da se odreknu komoditeta, dok je Scirocco bio namenjen mlađariji bez dece. Pored nemačkog tržišta, ovaj hot heč je bio popularan i u Francuskoj gde je činio 30% svih prodatih Golfova sa benzinskim motorima.

Volkswagen nije smatrao da će Amerikanci voleti GTI, pa je „preko bare“ debitovao pet godina nakon Evrope. Takođe je imao neke promene, od čega je najveća bila ona da se ispod haube krio 1,8-litarski benzinac sa 90 „grla“ zbog strožijih zakona na račun stope izduvnih gasova.

Međutim, američki mediji su ga primili značajno slabije, za šta je, ruku na srce, kriv sam Volkswagen. Čelnici nemačkog giganta su smatrali da Jenkiji neće voleti tvrdu vožnju, pa je „njihov“ GTI imao drugačije ogibljenje i sedišta. Amerikanci će ga dugo godina kritikovati kako nije dovoljno „dramatičan“ za vožnju kao evropski rođak.

Spomenućemo da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 9,7 sekundi uz maksimalnu brzinu od 180 km/h, a sa cenom od osam hiljada američkih dolara, što je kada se akteuelizuje, oko 27.077 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca, bilo dovoljno pristupačno da je svako mogao da ga priušti.

GTI je i dalje bio izuzetno popularan, iako je do ranih osamdesetih godina dobio nekoliko novih rivala kao što su Renault 5 Alpine/Gordini i Ford Escort XR3. Volkswagen je reagovao tako što je predstavio novi 1,8-litarski benzinac, doduše samo sa dve konjske snage (ukupno 112 „grla“) više od originala, ali s izdašnijim obrtnim momentom.

Takođe je debitovao i novi petostepeni manuelni menjač, pa je bio fleksibilniji za vožnju i istovremeno manji potrošač goriva. Dobio je i svoj prvi kompjuter, tehnologiju koju su u navedenom periodu imali samo značajno skuplji automobili, pa je vlasnik mogao da proveri prosečnu brzinu, potrošnju, temperaturu i distancu. Ipak, do sredine osamdesetih godina, GTI više ne uspeva da sakrije godine, a za kraj Volkswagen je spremio nekoliko specijalnih verzija. Najpopularnija od njih je bila Pirelli Special čija je ponuda od 10.500 primeraka rasprodata u roku od šest meseci.

U periodu od 1976. do 1983. godine je napravljeno preko 462 hiljade GTI-ija i kao što nam je poznato, u proizvodnji je do današnjeg dana. U međuvremenu su debitovale i neke druge još moćnije konfiguracije, kao što su R32 i Golf R, ali je GTI i dalje odlična kupovina za sve one koji bi da dobiju dopadljiv stil, solidne vozne karakteristike, relativno veliku snagu, i sve to bez da rizikujete da izgubite onu „civilizovanost“ koju sportski četvorotočkaši zahtevaju.

Iz tog razloga, GTI je svakako ikona industrije i iako možda nije osnovao klasu hot heč, svakako je popularizovao do kultnog statusa u kom uživa do današnjeg dana.

Zoran Tomasović

(569)