Zanimljivost dana: Volkswagenova Super Buba
Postoji ono verovanje da se Volkswagenova Buba nije mnogo izmenila u originalnom izdanju. Silazila je sa proizvodnih traka od 1938. do 2003. godine i u tom periodu je pronašla preko 21,5 miliona kupaca širom sveta, ali situacija zapravo nije toliko bila crno-bela. Štaviše, ako bismo se vratili kroz istoriju, videli bismo da je nemački gigant veoma često unapređivao svog velikana, iako se to možda u dosta slučajeva ne može videti golim okom.
U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na jednu takvu konfiguraciju pod imenom Super.
Period ranih sedamdesetih godina je označio velike promene u Volkswagenu. Kompanija je imala velike planove da masovno debituje s modernijom ponudom s pogonom na prednje točkove, što je trebalo da se desi nakon kupovine firme Auto Union, a od Golfa se očekivalo da preuzme ulogu nemačkog bestselera.
Međutim, to ne znači da je Volkswagen bio spreman da se reši Bube, posebno ne na američkom tržištu, gde je godišnje isporučivano preko 400 hiljada jedinica. Kompanija je istovremeno znala da će dobiti nešto što prethodno nije imala preko bare, a to je domaću konkurenciju.
Detroit je dugi niz godina ignorisao ovu kategoriju, sve dok nije postalo jasno da je đavo odneo šalu i da je naftna kriza iza čoška. Debitovali su modeli kao što su Ford Pinto, Chevrolet Vega i AMC Gremlin, a Volkswagen odlučuje da odgovori tako što će po prvi put ponuditi dve različite Bube. Prva od njih je bila ona standardna na koju su Amerikanci već navikli i masovno je kupovali, a druga nova verzija je nazvana Super.
Pa šta je onda Super Buba? Pa zapravo, golim okom je zaista teško prepoznati razliku i većina ljudi nije ni upoznata sa informacijom da je uopšte i postojala.
Cela ideja se rodila nakon što su Amerikanci počeli da iznose zamerke na račun ponude prostora, bezbednosti i udobnosti, pa je Volkswagen odlučio da nešto uradi povodom toga. Najveća izmena je bila na račun modernijeg MacPhersonovog ogibljenja, ali takve modifikacije su povećale dimenzije u velikoj meri.
Naime, Super je bio duži za 50 milimetara, a i širi za 35 mm, dok je pružao međuosovinsko rastojanje koje je bilo duže za 20 mm. Na taj način je dobijeno i više prostora na zadnjim sedištima i posebno pod haubom, gde je zapremina prostora povećana sa 140 na 260 litara. Novu ogibljenje je takođe omogućilo bolje ponašanje u krivinama i civilizovaniju vožnju. Kao što smo spomenuli, zaista je teško primetiti razliku iz većine uglova osim ako gledate haubu, branike i nakon 1972. godine, i zadnje staklo.
Kao i svaku drugu Bubu, i Super je pokretao 1,6-litarski benzinac sa 60 konjskih snaga. Ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je oduzimalo od života vozača i putnika oko šesnaest sekundi, uz maksimalnu brzinu kretanja od 131 km/h. Buba je koštala 1.845 američkih dolara (današnjih 13.819 „zelembaća“) dok je za Super bilo potrebno izdvojiti svega 55 najmanjih zelenih novčanica više (današnjih 412 dolara).
Super će da bude deo ponude od 1971. do 1979. godine i nažalost za Volkswagen, Jenkiji nisu baš najbolje primili ovaj model. Ruku na srce, moramo reći da razlog nije ležao u samom automobilu već u jakoj nemačkoj marki u poređenju sa dolarom, pa je cena Bube duplirana u roku od samo nekoliko godina.
Dok je nekada važila za jedan od najpristupačnijih automobila na američkom tlu, Buba je do sredine sedamdesetih godina prošlog veka koštala više nego većina daleko većih automobila iz SAD, Japana, pa i u Evrope. Poslednja godina za kupe će biti 1977, dok će kabriolet da opstane dodatne dve godine. U međuvremenu je debitovao Golf, ili kako je preko bare“bio poznat pod imenom Rabbit („Zec“) i kasnije će se čak i proizvoditi u Americi.
Mali brojevi proizvodnje Supera danas takođe znače da je poželjniji kod kolekcionara i uglavnom se prodaje za nekih 30% skuplje nego standardna Buba.
Možda nije uspeo u svojoj nameri da produži životni vek popularnog Volkswagena u SAD, ali moramo reći da plan nikada nije ni zahtevao njegovu dugogodišnju proizvodnju. Nemci su zapravo želeli da Super opstane tek nekoliko godina pre nego što stigne Golf, pa je zapravo impresivno to što je imao osam godina dugu karijeru.
Ako ništa drugo, reći ćemo da Golf/Rabbit nikada neće imati slične prodajne rezultate, pa Super definitivno zaslužuje svoje (svetlo) mesto u istoriji.
Zoran Tomasović
(1809)
I pored ovih unapredjenja vw 1600 buba je ostao relativno zastario automobil.I dalje je imao krutu sasiju i vazduhom hladjeni bokser motor.Bio je pouzdan, kvalitetno izradjen i neobicnog izgleda.To je ono sto su kupci trazili.
Nije „relativno“ zastareo vec je stvarno zastareo. 🙂
Buba i jos neki njeni savremenici, R4 i 2CV na primer, nisu imali sasiju vec „samonoseci pod“. To je bila konstrukcija od presovanog lima, sposobna da nosi kompletan auto. Gornji deo karoserije i ovaj pod bili su na kraju procesa formiranja karoserije spojeni u jednu celinu – samonosecu karoseriju. Kod klasicnih americkih limuzina karoserija je bila od presovanog lima ukljucujuci i pod. Sasija je bila od masivnih „U“ profila. Spoj karoserije i sasije bio je pomocu vijaka, sa gumenim podmetacima.
Bilo kakav pokusaj da se Buba „popravi“ nema nikakvog smisla. Zbog svojih oblina to je veciti 2+2 auto, sa malim prtljaznikom napred. Takva je – kakva je, uzmi ili ostavi! 🙂 Licno mislim da je Buba mogla da dobije nesto jaci motor da bi bila brza na dugim putovanjima. Danas postoje firme ko je friziraju Bubu do nivoa Porschea, sto znaci da koncept Bube i njena aerodinamika mogu da podnesu visoke performanse. Pogledajte ovaj sajt: https://www.feine-cabrios.de/ Ovaj tjuner restaurira i modifikuje Bubu. Performanse njegovih vozila su znatno iznad serijskih ali nisu vrhunske sportske. Teziste njegovog rada je oplemenjivanje kompletnog vozila,… Pročitaj više »
Ovako bi mogla da izgleda nova mala „Bubica“! 🙂
Dizajnstudija pod imenom „Concept 1“, prezentirana je 1994 godine na salonu u Detroitu.
Dimenzije ove studije bile su: 3820 x 1640 x 1500 mm. Baza za ovu studiju bio je tadasnji VW Polo, njegove dimenzije su bile: 3715 x 1655 x 1420 mm, razmak osovina 2400 mm. Ove dimenzije trebalo bi ponovo uzeti za novu, malu, elektricnu Bubicu! 🙂
https://autorepublika.com/2021/10/17/zanimljivost-dana-kako-je-volkswagen-oziveo-svoj-najpoznatiji-model/
Bas iz tog izvestaja uzeo sam sliku! Proveri link slike! 🙂
Kod ovog koncepta kao i kod prve bube sa prednjim pogonom, postavljene na platformu Golfa 4 prisutan je problem preniskog krova na zadnjim sjedistima zbog naglo opadajuce linije, sto znacajno smanjuje upotrebljivost vozila i svodi ga na formulu 2 odraslih +2 djece.Licno mislim da su trebali uzeti dimenzije VW Bore koja je nekih 30 cm duza pa ovaj nagib pozadi bi mogao biti blazi, sa nesto vise mjesta za glavu zadnjih putnika.
To vise ne bi bila Buba.
Jako zakrivljen krov, kao i cela karoserija, drasticno smanjuju unutrasnji prostor! Uvecavati Bubu da bi se dobio prostor nema nikakvog smisla – sa novim dimenzijama opet bi svaki drugi auto imao vise prostora. Moj predlog je bi smanjiti Bubu na velicinu od koje niko ne ocekuje prostor – mali gradski auto, 2+2, kao Mini i FIAT 500.
Moderna Buba je nastala najvise zbog americkog trzista. Volkswagen je proveo vise od 20 godina pokusavajuci da se udalji od Bube, ali i pored znacajno modernijih auta (Golf/Rabbit, Passat/Dasher, Jetta, itd), Amerikancima je i dalje prva pomisao na VW bila Buba. Zato sto su napravili modernu Bubu, najvise iz razloga da privuku paznju publike jer je VW prodaja u Americi krajem 1980-ih i pocetkom 1990-ih godina bila na nivou statisticke greske. Vise je bio auto da privuce medijsku paznju nego da se zaista super prodaje. Bilo je par problema zasto moderna Buba nije imala prodaju (opet, pricam o americkom trzistu).… Pročitaj više »
„imala je taj imidz „zenskog auta“ – ovdasnji marketing strucnjaci kazu da je bila najvise omiljena kod homoseksualaca. 🙂
Druga generacija Beetlea, sa spustenim krovom i jos nekim dizajnerskim promenama, dobila je sportski izgled, sto je prosirilo krug kupaca ali ne dovoljno.
Ne znam za Evropu, ali u Americi pederi najvise vole Subaru iz nekog razloga.