AR pijaca klasika: Ford Crown Victoria koji bi svaki policajac/taksista poželeo
Ford Crown Victoria je jedan od onih kultnih automobila američke automobilske industrije. Zapravo nije reč o preterano dobrom četvorotočkašu, pa čak ni o prosečnom, ali je kultni status stečen zahvaljujući informaciji da je svaki policajac i taksista u Sjedinjenim Američkim Državama vozio Crown Victoriju sve do pre desetak godina.
Zašto tolika popularnost?
Najviše iz razloga što je vlasnik ovog automobila dobijao priliku da pređe više kilometara za manje novca nego sa bilo kojim drugim modelom. Ford je predstavio platformu Panther još krajem sedamdesetih godina prošlog veka i onda je koristio za Crown Victoriju (kao i blizance sa imenim Mercury Grand Marquis i Marauder i Lincoln Town Car) sve do 2012. godine.
Ovaj automobil bi prvo kupile policijske snage, vozile nekoliko godina dok ne pređu 160 hiljada kilometara, a onda prodavali taksistima koji bi vozili pa i do milion kilometara na satu. Mehanički problemi su bili minimalni, a čak i u onim retkim situacijama da se nešto pokvari, rezervnih delova je bilo ko mrava da je svaki lokalni majstor mogao da reši.
Međutim, ono što je bila najveća vrlina (zastarela mehanika koja se ne kvari i malo košta) je takođe bila i mana. Ford će da ponudi samo 4,6-litarski benzinac sa osam cilindara i četvorostepeni automatski menjač. Sa „samo“ 239 konjskih snaga ispod haube, Crown Victoria je bila u stanju da ubrza od nule do 100 sekundi za tek 8,6 sekundi i da onda dostigne maksimalnu brzinu kretanja od 218 km/h. Složićete se sigurno da su takve brojke previše slabe da jure negativce, zar ne?
Znajući sve to, verovatno će vas iznenaditi kada kažemo da je postojala serija od osamnaest primeraka koju je naručio čuveni Bob Bondurant za svoju školu vožnje. Možda njegovo ime nije poznato u Evropi, ali je sveto „preko bare“. Nedavno preminuli Bondurant je bio profesionalni vozač za timove Shelby American, Ford i Ferrari na trkama izdržljivosti tokom šezdesetih godina, a onda je vodio veoma uspešnu školu za profesionalne trkače u Kaliforniji. Njegovu akademiju je napustilo više vozača nego bilo koju drugu.
Škola je inače imala veliki broj automobila, a među njima je bio i – Crown Victoria. Ali ne bilo koji primerak već je Bondurant kupio osamnaest jedinica i onda ih poslao čuvenoj firmi za tjuning Roush Performance na detaljne modifikacije.
Najveća od njih je stigla na račun 4,6-litarskog benzinaca uz pomoć kompresora iz Mustanga Cobre, kao i njegov petostepeni manuelni menjač. Snaga je skočila na 320 „grla“, a automobil je dobio i modifikovano ogibljenje, veće disk kočnice, 17-inčne felne sa modela Mustang Cobra R, zaštitni kavez, drugačiji prednji branik sa većim hladnjakom i novo vozačevo sedište.
Primerak iz ove priče je jedno od tih osamnaest vozila. Nalazi se u gradu Jorba Linda unutar američke savezne države Kalifornije i do sada je prešao 33.600 kilometara. Kompletiran je 1999. godine i korišćen je u školi tokom narednih osam godina, kada je završio u rukama privatnog kupca. Prošao je kroz proces osvežavanja prethodne godine pošto svakako nije bio mažen i pažen u rukama profesionalnih vozača.
Aukcija je donela 40 ponuda, a najviša je iznosila 38 hiljada američkih dolara.
AutoRepublika
(288)
Kompliment! Auto je jeftin, robustan, pouzdan, komforan i snazan. Kao takav svuda i uvek je dobrodosao. Ni jedna od njegovih karakteristika nije na samom vrhu ali sve zajedno daje vrlo visok zbir! Da li je Ford zapamtio ovu lekciju i da li ce ovo iskustvo dalje da primenjuje? Ili ce po americkom biznis-obicaju da zaboravi sta je juce bilo? „Jutro ce promjeniti sve“, kazu nasi „Indexi“. U autoindustriji vazi drugo pravilo – kontinuirana evolucija. Bar kod onih koji to kapiraju.
Full-size automobili su uglavnom nestali sa trzista pocetkom 1990-ih kada su debitovali SUVs u vecoj meri. Chevrolet je ugasio Caprice jos 1996. godine cini mi se, Ford je nastavio da pravi Crown Victoriju samo zbog flotne prodajne za pandure i ostale vladine agencije. Prodato je jako malo civilnih Crown Victorija posle sredine 1990-ih godina, tek po koja za neko starijeg tradicionalnog kupca.
Ovo je poslednja generacija Victorije:
Dimenzije: ………………. 5385/5537 x 1989 x 1443–1496 mm
Razmak osovina:……… 2913/3068 mm
Tezina: ……………………..1840 kg
Motori:……………………… benzinci, V8, 4,6 lit., 165–176 kW, 225 – 240 KS.
Vidi se da je fullsize!
Da bi se dobile karakteristike koje sam gore nabrojao – „auto je jeftin, robustan, pouzdan, komforan i snazan“ – uopste nije potrebno da auto bude predimenzionisan! Ford je trebalo da prilagodi velicinu automobila novim zahtevima – to je sve. Menadzer mora da ima osecaj za trziste, mora da ga predvidi!
Ford je predvideo trziste i prilagodio modele trzistu… 😉
Da li je Ford tada izbacio iz programa sve svoje limuzine? Ako jeste – zasto jeste? Ako nije – zasto nije?
Nije izbacio ni jednu limuzinu tada. Imali su Escorta, onda Tempo (dok ga nije zamenio Contour sredinom 1990-ih godina koji je ustvario bio evropski Mondeo), Taurus i Crown Victoria. S tim sto je vecina prodaje Crown Victorije odlazila na flotnu prodaju (pricamo o sredini 1990-ih godina pa na dalje). Full-size automobili su bili omiljeni porodicni prevoz 1970-ih godina (za porodice sa vise clanova), ali je njihova potraznja naglo opala debitovanjem minivanova tokom 1980-ih godina. Onda kada su stigli i SUV tokom 1990-ih godina, full-size automobili kao sto je Crown Victoria su izgubili svoju svrhu – kupovali su ih samo vladine… Pročitaj više »
Zakljucak iz tvoje price bio bi da je Victoria mogla da nastavi svoj zivot u manjem formatu. Njene karakteristike bile su bitne a ne velicina – velicina je stvar mode, pouzdanost i ostalo sto sam nabrojao nisu, to je potreba.
Crown Victoria u manjem formatu bi ulazila u teritoriju Forda Taurusa, koji je sredinom 1990-ih godina bio najprodavaniji automobil u Americi.
Moram da dopunim svoj komentar sa jednim pitanjem: zasto niko u Evropi nije pokusao da napravi ovakav automobil? Naravno, ne ovako veliki, vec u evropskom formatu. Ulogu takvog vozila mogao je da preuzme, na primer, Wartburg. To bi bio moderan auto ali bez opterecenja bilo kakvih superlativa vec jednostavan, diskretan i civilizovan. Auto sa takvim konceptom mogli bi da razviju Rusi, za svoj narod koji zivi u nemogucim uslovima, sa veoma skromnom servisnom mrezom, itd.
Možda zato sto kome god da je pala takva ideja sproveo je istraživanje tržišta i zaključio je da niko ne bi kupovao nov Wartburg dug pet meteri lima I dvaes meteri dima za 10.000 Evra novog kad za toliko novca može da bira polovni auto kakav mu treba a koji će biti bezbedniji i ekonomičniji od novog Wartburga i imaće gde da ga servisira i održava?! Napisali ste pre par nedelja članak o hudoj sudbini Smarta a u pitanju je vrhunski inženjerski proizvod prodat širom sveta u sigurno preko milion i po primeraka tokom životnog veka, a ovo što sad… Pročitaj više »
Nismo se razumeli. 1. Wartburg od 5 metara, kao ni bilo koji drugi prosecan auto takve velicine, u Evropi nema sta da trazi. Evropa nema mesta za tako velike automobile, tacnije ne u tolikom broju kao sto je to slucaj u USA. 2. Wartburg sa dvotaktnim motorom nije imao buducnost. To nije poenta moje price, vec njegov karakter: robustan, jednostavan, prostran, koristan i jeftin. U okviru VWa, da ga je preuzeo, jedan moderni Wartburg bi trebalo da dobije ulogu Dacie kod Renaulta. Mislim da je ovo dovoljno jasno objasnjenje? 3. Smart nije vrhunski tehnicki proizvod vec vrhunska tehnicka glupost! Procitaj… Pročitaj više »