Zanimljivost dana: Žuta boja nikada nije bolje stajala na automobilu

Ok, možda je takav naslov preterivanje pošto je žuta boja zaštitni znak Lamborghinija već duži niz godina. I svakako mu fantastično stoji. Ali ne znači da je jedini automobil koji štrči po tom pitanju. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, Oldsmobile je odlučio da se oproba u klasi jeftinijih „mišićavih“ automobila, a kao rezultat je debitovalo izdanje Rallye modela 442.

Oldsmobile je kroz većinu svoje istorije bio najstariji aktivni američki automobilski proizvođač.

Firma je osnovana još 1897. godine od strane Rensoma Oldsa pod imenom Olds Motor Vehicle Company, a deo General Motorsa je postala jedanaest godina kasnije. Tokom narednih 96 godina postojanja, Oldsmobile je uglavnom ciljao onu „zlatnu sredinu“. Njegovi kupci su bili u četrdesetim godinama i spremni za nešto mirniji automobil, nakon dugo godina vožnje jeftinog Chevroleta i sportskog Pontiaca, ali još uvek nisu bili spremni da pređu na one premijum brendove kao što su Buick i Cadillac.

Štaviše, divizija je uglavnom bila konzervativna i nije mnogo eksperimentisala, iako je takođe ponudila nekoliko modela daleko ispred svog vremena. To se pre svega odnosi na kupe Toronado, inače prvi američki masovno proizvedeni automobil sa pogonom na prednje točkove, kao i F-85 Jetfire, pionir turbobenzinaca izašlih kao takvi, direktno iz fabrike.

Oldsmobile se takmičio i u kategoriji mišićavih automobila. Mnogi će reći da je bio začetnik kategorije još krajem četrdesetih godina kada je predstavio čuveni motor Rocket, ali je za našu priču najbitniji onaj sa imenom 442. Debitovao je 1964. godine kao opcija na modelu Cutlass, a broj „442“ se odnosio na četiri karburatora, četvorostepeni manuelni menjač i dvostruki završetak sistema za odvod izduvnih gasova.

Ovaj automobil nikada nije bio popularan kao braća Chevrolet Chevelle i Pontiac GTO, ali je imao svoju vernu grupu kupaca. Kao što smo spomenuli, takve mušterije su bile u ranim četrdesetim godinama i još uvek su želele da osete snagu američkih motora sa osam cilindara, ali im je jednako bitno bilo i završna izrada, oprema i sam prestiž. Iz tog razloga, 442 je često oslovljavan kao „mišićavi automobil džentlmena“.

Kao i konkurencija, i Oldsmobile je vremenom nudio veće i moćnije agregate. Vrhunac se odigrao 1970. godine kada je debitovao čuveni „osmak“ radne zapremine 455 kubnih inča (7,5 litara). Sa 370 konjskih snaga ispod haube, 442 je postao jedan od najbržih automobila u Sjedinjenim Američkim Državama i pokazao da nije zaboravio svoje korene.

Međutim, koliko god je 1970. godina bila vrhunac američke automobilske industrije na račun snage, takođe je označila da stižu neka crna vremena. Osiguravajuće kompanije, koje su znale da proizvođači lažiraju snagu u želji da kupcima uštede koji dolar, su bila spremne da konačno stanu prevari na put, a i političari su najavili drastičnije mere na račun potrošnje i nivoa izduvnih gasova. Mišićavi automobili su bili toliko hvaljeni i voljeni tokom prethodnih nekoliko godina, a sada su se odjednom našli na izlaznim vratima.

Odgovor Oldsmobilea je bio predstavljanje pristupačne verzije nazvane Rallye. Tehnički gledano, Rallye zapravo i nije bio 442, već paket opreme na onim slabije opremljenim konfiguracijama kao što su Cutlass S Holiday, Cutlass Sports Coupe i F-85 Sports Coupe. Za dodatnih 159 američkih dolara (današnjih 1.260 najmanjih zelenih novčanica), kupac je dobijao veliki broj unikantnih dizajnerskih detalja.

Najznačajniji opcional od njih se ticao implementacije žute boje i to na celokupnu školjku vozila. Čak i hromirani branici su bili prefarbani, a i 14-inčne felne. Dizajnerska lista promena je nastavljena preko otvora na haubi, grafika, crne maske hladnjaka, nekoliko značaka i posebnog volana.

Dok se 442 orijentisao na spomenuti motor radne zapremine 455 kubnih inča (7,5 litara), Rallye se mogao pohvaliti relativno malim (barem za američke uslove u to vreme) benzincem radne zapremine 350 kubnih inča (5,7 litara). Razvijao je 310 „konja“ i maksimalnih 529 Nm obrtnog momenta, a snaga se prenosila na prednje točkove preko trostepenog manuelnog menjača.

Nešto kasnije će kupci moći da biraju još dva menjača i to četvorostepeni manuelni i trostepeni automatski, a Rallye je dodao i modifikovano ogibljenje, kraće stepene prenosa i veće kočnice. Za svoja vremena je imao solidne performanse, pošto je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 7,7 sekundi.

Na kraju se ispostavilo da je njegov najunikantniji detalj bio onaj koji je odvraćao kupce, a to je – žuta boja. Kupci se žalili da je jednostavno previše, pa su određeni izložbeno-prodajni saloni zapravo skidali žute branike i felne i ugrađivali one hromirane. To nije pomoglo i tokom 1970. godine svega 3.547 kupaca će izabrati ovaj paket, a niko nije bio iznenađen kada je nestao iz ponude nakon te godine.

442 je danas izuzetno voljen i cenjen klasik, a Rallye je „ni na nebu ni na Zemlji“. Kao i u svoje vreme, potreban je baš poseban kupac koji će želeti njegovu izuzetnost, takvih nema mnogo. Cene se obično kreću od 20 do 35 hiljada američkih dolara za dobro očuvane originalne komade koji su i dalje u fabričkom stanju. A sve je počelo sa željom Oldsmobilea da ponudi nešto pristupačnije ljubiteljima mišićavih automobila koji bi i dalje želeli da voze ovaj prestižni brend…

Zoran Tomasović

(413)