Zanimljivost dana: Alfa Romeo 90

Alfa Romeo je jedna od najvoljenijih i najpoznatijih italijaskih marki automobila, sa tradicijom od preko jednog veka. Posebno je u svoje vreme bila sinonim za sportske automobile, i jedan od najopasnijih konkurenata BMW-u.

Zadnjih nekoliko decenija, Alfa Romeo je u konstantnoj krizi kojoj, čini se, neće skoro doći kraj. Brojni rukovodioci su pali na ispitu zvanom spašavanje Alfe, među njima spada i pokojni Serđo Markione. Ali, Alfa i dalje odoleva i još uvek se bori da za bivstvovanje pod suncem konglomerata Stellantis.

Bez obzira na probleme, Alfa Romeo je tvorac mnogih kultnih modela, koje mi u AutoRepublici s vremena na vreme pominjemo i pišemo o njima. Danas je tema Alfa Romeo 90, koja ove godine „puni“ 40 leta, takoreći ulazi u srednje godine… Zanimljivo je to da na Alfinom sajtu Heritage ima podataka o Alfi 6 i Alfetti koje 90 nasleđuje, a ima i detalja o 164, a nema ni slova o „devedesetici“.

I istina je da su čak i pre dolaska u prodajne salone stvari izgledale loše za 90. Na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete, Alfa je ponudila Alfettu, porodičnu limuzinu čija karijera, koja je započela 1972, nije bila nešto uspešna, a na vrhu asortimana, proizvođač nudi, od 1979. godine, Alfu 6 koja se zaista borila da pronađe svoju publiku.

Može se reći da su Milanezi morali da se nose sa prvim naftnim šokovima zbog kojih je cena goriva porasla. Kao rezultat toga, velike limuzine nisu imale prođu. I konačno, finansije Alfe Romea bile su daleko od procvata u to vreme (firma je bila u državnom vlasništvu).

Plan je bio da jedan model da zameni oba. A ambicije za novi proizvod Alfi ne manjka, jer je brend odlučio da ga nazove 90, jer bi trebalo da ostane u katalogu najmanje do 1990. godine. Optimistična, posebno zbog smanjenja troškova, Alfa odlučuje da se bavi „reciklažom“.

Dakle, za platformu koristi Tipo 116 koju već koristi Alfetta. Inženjeri su takođe koristili tipičnu arhitekturu Alfinog „transaxle“ menjača sa motorom napred i menjačem i mostom pozadi, iznad pogonskih točkova. Most i vešanje su takođe oni od Alfette. Ali cela stvar je i dalje pojačana, Alfa je predvidela da će novi proizvod biti teži i da će imati pravo na snažnije motore.

Bertone je bio odgovoran za dizajn. Italijani čine sve što može da unese dozu elegancije u ovu za to vreme veliku limuzinu dugačku 4,40 m. I iznad svega, morala je da se razlikuje od Alfette.

Za prednju stranu, 90 se opredeljuje za rebrastu haubu, pravougaone optičke jedinice i crni plastični branik. Treba imati na umu da 90, koji se ističe aerodinamikom, standardno dobija podesivi spojler koji se spušta kada se brzina povećava. Pruža veću podršku napred, ali takođe promoviše aerodinamiku, pa čak i hlađenje motora.

Profil je istaknut originalnim „olukom“ koji se proteže od prednjih farova do zadnjih svetala. Ovaj uređaj bi trebalo da malo razbije strane. Kao i na mnogim drugim prošlim ili budućim Alfama (posebno 33 ili 75), 90 ima podignut prtljažnik u odnosu na liniju karoserije. Konačno, dobija set pravougaonih svetala koja, grupisana na donjem delu, okružuju XXL pečat na mestu gde je smeštena registarska tablica. Celoj stvari ne nedostaje elegancije, ali za novi model, povezanost sa Alfettom ostaje previše očigledan. I iznad svega, za jednu Alfu Romeo, „devedesetica“ je veoma obična i bez ukrasa.

Da bi animirao svoju veliku limuzinu, proizvođač nije išao daleko. Koristi mnoge blokove koje su već koristili Alfetta i 6. Dakle, tokom svoje kratke karijere, 90 će imati pravo na različite motore. Na strani motora sa četiri cilindra, ponuda počinje sa 1,8-litarskim od 120 KS (rezervisano za Italiju). Tu je i 2.0 sa 128 KS i još jedan 2.0, ovaj sa elekttronskim ubrizgavanjem, sa 130 KS.

Alfu obavezuje da vrh asortimana koristi neki od plemenitijih V6 motora sa ubrizgavanjem. U 2.0 ima 132 KS. A u 2.5, Italijanka dostiže maksimalnu snagu od 156 KS. Konačno, Alfica dobija i četvorocilindrični turbo dizel 2.4 (VM) koji će tokom svoje kratke karijere ojačati sa 95 na 110 KS. Pored solidne uštede, prednost prenamene motora sa starijih modela jeste ta što je njihova pouzdanost već dokazana.

Kontrolna tabla je superpozicija pravougaonika. Glavni, postavljen visoko iznad volana (koji ostaje okrugao), ima različite brojače u zavisnosti od izabranog motora.

Ako četvorocilindraši imaju pravo na klasična brojila, V6 se usuđuju da imaju novu vrstu digitalnog displeja. U želji da bude moderan za to vreme, istakao se pre svega svojom više nego pouzdanošću, posebno zbog brojnih električnih problema.

Što se tiče neobičnosti, tu je ergonomija koja je, u najmanju ruku netipična. Dakle, Alfa je imala dobru ideju da postavi komande električnih prozora na plafon. Što se tiče onih koji omogućavaju električno podešavanje sedišta (samo delimično), nalaze se na dnu centralne konzole.

Pored toga, volan nije sasvim u skladu sa sedištem vozača. Takođe, ručna kočnica je u stilu gasa aviona koja okružuje centralni naslon za ruke, koji će svoje mesto naći i u 75.

Vrhunski model 90 nudi i uklonjivo kućište kao pretinac za rukavice. Što se tiče kvaliteta montaže, čak i ako je očigledan stvarni napredak u poređenju sa Alfettom, određeni materijali su očigledno jeftiniji. Što se tiče uklapanja i završetka, očigledno je bilo neke tolerancije u fabrici.

Predstavljena u novembru 1984. na Salonu automobila u Torinu i odmah plasirana na tržište, Alfa Romeo 90 je imala samo kratkotrajnu karijeru. Uprkos priznatoj mehaničkoj pouzdanosti, njeni brojni električni problemi i sklonost rđanju odmah po napuštanju montažne trake nisu joj išli u prilog. Pored toga, korišćenjem manje platforme Alfette, nije bila u mogućnosti da ponudi prostranost koja se očekuje od velike limuzine. Konačno, njen mali rezervoar (onaj od Alfette) primorao je kupce da svraćaju često na pumpu. U ovom periodu skoka cena crnog zlata, nije išlo u prilog modelu.

I kao da to nije bilo dovoljno, puštanjem u prodaju 75 1985. (samo godinu dana nakon dolaska 90), Alfa Romeo je samo pogoršala stvari. Seksi, sportskiji (imao je pravo na 3.0 V6) i jeftiniji, ovaj novajlija je očigledno ukrao kupce iz većem modelu. Godine 1986, kada je Fiat preuzeo Alfa Romeo, grob je iskopan još dublje. I lansiranje 164, mnogo modernijeg u svakom pogledu, označio je kraj.

Alfa Romeo 90 je stoga diskretno povučena 1987. godine, samo tri godine nakon što je stigla u prodajne salone. Proizvodnja od samo 56.328 jedinica čini ga danas pravim kolekcionarskim predmetom.

AutoRepublika

(1768)