Istraživači dokazuju koliko su plug-in hibridi štetni i beskorisni kada se ne koriste pravilno
Evropska komisija je upravo objavila rezultate veoma velike studije, prve takve vrste. Ovo nam omogućava da sa sigurnošću zaključimo da su hibridni plug-in automobili štetni po životnu sredinu i zdravlje. Osim jednog detalja.
U julu 2022, NVO Transport & Environment je oglasila alarm. Prema njihovoj studiji, hibridni plug-in automobili (koji kombinuju termički motor i električni motor sa baterijom) zagađuju tri do pet puta više u odnosu na podatke koje daju proizvođači. U pitanju su navike vozača, često u kontekstu službenog automobila, koji su malo ili nimalo punili bateriju svog vozila.
Posledica je da automobil radi samo na benzin ili dizel kada je baterija prazna. A zbog težine baterije (nekoliko stotina kilograma), automobil troši više od svog termičkog ekvivalenta. Evropska komisija je upravo potvrdila ovu studiju, uz pouzdane i precizne brojke koje prenosi saopštenje za javnost.
Imajte na umu da je od 2021. svaki novi automobil koji se prodaje u Evropi opremljen nekom vrstom uređaja za praćenje. Ovo poslednje se koristi u Evropi za praćenje ključnih podataka kao što su potrošnja, a samim tim i emisije CO2 u atmosferu. Zatim ih uporedite sa podacima koje su proizvođači objavili na tehničkim listovima vozila. Dovoljno da se izbegne novi Dizelgejt…
Potrošnja 3,5 puta veća nego na papiru
I kao što možemo videti iz brojki uključenih u detaljan izveštaj Komisije, u stvarnosti, hibridni plug-in automobili troše u proseku 3,5 puta više u odnosu na tvrdnje fabričkih podataka spremljenih za homologaciju. Drugim rečima, PHEV-ovi ispuštaju 3,5 puta više CO2 u atmosferu nego što se očekuje kada se plasira na tržište.
U praksi, hibridi plug-in troše u proseku 5,94 litara benzina ili dizela da bi prešli 100 km. Što je u ogromnoj koliziji sa fabričkim podacima koji kažu da u proseku troše 1,69 l/100 km ako se osvrnemo samo na homologacione cifre.
Poređenja radi, za nove automobile prodate 2021. Evropska komisija najavljuje prosečnu stvarnu potrošnju od 7,44 l/100 km za čisto termičke motore (benzin ili dizel), dok su teorijski podaci naveli potrošnju od 6,13 l/100 km za ove iste automobile.
A pošto potrošnja benzina direktno utiče na količinu CO2 ispuštenog u atmosferu, ni hibridni plug-in automobili ne prolaze baš najbolje u ovoj oblasti. Komisija najavljuje 139,4 g CO2/km. Ovo je i dalje bolje od termičkih automobila koji imaju 180,3 g CO2/km. Možemo uporediti sa 9 g CO2/km električnog automobila koji troši 20 kWh/100km a koji se puni u Francuskoj gde je intenzitet ugljenika u energetskom miksu 45 g CO2/kWh za 2023. godinu.
Ali ne smemo zaboraviti da hibridi plug-in integrišu bateriju, čija je proizvodnja energetski intenzivna. Što znači potencijalno poništavanje efekata manje potrošnje goriva u poređenju sa termičkim modelima ako uzmemo u obzir ceo životni ciklus.
Plug-in hibridne automobile bi trebalo koristiti štedljivo
Ne treba donositi prenagljene zaključke. „PHEV“ automobili mogu se koristiti na mnogo zanimljivije načine. Ako se redovno pune i prave kratka putovanja, onda će se uglavnom koristiti baterija i elektromotor. I u ovom slučaju potrošnja benzina drastično opada i može se čak približiti nuli.
Neki pojedinci tako uspevaju da padnu ispod granice od 4 l/100 km. Nasuprot tome, za flote kompanije čije se baterije nikada ne pune, potrošnja može porasti i znatno premašiti 9 l/100 km.
Evropska komisija ima rešenje u vidu prestanka subvencionisanja i promovisanja PHEV-ova koji zagađuju znatno više od zvaničnih podataka. Upravo je ovo bila ideja: da se koriste stvarni podaci o korišćenju za modifikovanje ciklusa odobrenja WLTP-a. Cilj: da postupak ispitivanja potrošnje automobila bude što reprezentativniji za stvarnost.
Mora se reći da problem pogađa i termičke automobile, kao što smo videli gore, ali u manjoj meri. Pošto postoji samo jedan litar na 100 km razlike između teorijske i praktične potrošnje. Za hibride plug-in, to je u proseku oko 4 l/100 km više za većinu proizvođača, dok Jaguar-Land-Rover ima oko 6 l/100 km više od date cifre.
Evropsko rešenje za plug-in hibride
Za plug-in hibridne automobile, Evropska komisija već ima rešenje da ispravi ovu značajnu pristrasnost. Ovo uključuje modifikaciju izračunavanja faktora korisnosti. Ovo je, sveukupno, ukupno trajanje testa odobrenja koji je sproveden 100% električnom energijom. Što je ovaj faktor veći, to će biti manja potrošnja goriva. I obrnuto. Ideja je stoga da se faktor korisnosti što više približi realnosti na terenu, gde se automobil redovno kreće uz pomoć svog termičkog motora.
Evropska komisija planira da smanji ovaj faktor od 2025. godine, a zatim ponovo 2027. godine. Ovo bi trebalo da omogući bolje odraz stvarne potrošnje plug-in hibridnih automobila. I što bi onda trebalo da im oduzme pristup subvencijama iz različitih zemalja. Modifikacija koja će takođe omogućiti kupcima da shvate da „PHEV“ tehnologija uopšte nije panaceja (lek za sve).
Drugi način da se bolje odrazi stvarna potrošnja automobila u testu odobrenja WLTP je da se uzme u obzir više faktora. Trenutno su klima uređaj ili grejanje isključeni, na primer. A znamo da oni mogu imati značajan uticaj na potrošnju automobila, posebno električnog u kontekstu grejanja. Ali izgleda da Evropska komisija nije za integraciju ove varijable u testove odobrenja.
Ovo pitanje potrošnje PHEV-ova daleko je od završenog. Za sada, ovi podaci potiču od „samo“ milion automobila širom Evrope (uključujući 220.000 plug-in hibrida). Ili 10% novih putničkih automobila prodatih 2021. godine. Cilj je, u krajnjoj liniji, imati još više podataka i redovno ih proveravati kako bi se znalo da li je prikladno modifikovati faktor korisnosti.
AutoRepublika
(1866)
Bio je ovde na AR pre oko dve godine tekst na temu „ponderisanja“ kod PHEV-a ( na bazi nerazumne pretpostavke da će PHEV možda i oko 80% ukupnog putovanja da se koristi kao EV ). Da je deklaracija potrošnje PHEV-a na bazi takve pretpostavke čista bajka, znali su zakonodavci još u vreme kada su doneli takav propis o deklarisanju za PHEV. Pa su ga ipak doneli. I svaki idiot je još tada znao da će ta vozila u realnosti da troše i zagađuju znatno više. Ovo istraživanje stoga nije donelo bilo kakvu novu spoznaju oko PHEV-a u realnoj eksploataciji. Pa… Pročitaj više »
Svaka tehnika ima svoje prednosti i ograničenja, ali ovdje je više problem u glavama ljudi a to će teško tehničkim standardima da se ispravi
Ma kakvi Plug in hibridi… Oni su mala maca koliko troši i kalve odluke donosi Evropska Komisija…
A većina njih koji rade tamo upravo voze takva auta i tako se ponašajju, punjenje službenog goriva u službene automobile bez uštekavanja službenog kabla u skužbene punjače, da im se nokat ne zalomi slučajno (vjerovatno se i ne zna tamo ko je muško a ko žensko)
Dobro je samo što su ugradili automatske ručne kočnice inače bi potrošnja bola još veća 😂🤣😂🤣
Ma bjavo! 😂 Upravo su otkrili “toplu vodu”…🙄 PHEV jeste idealna kombinacija pogona, ali samo za korisnika koji ima pristup jeftinoj struji (doma ili na poslu). U Hr za skuplje aute čak i bez obzira na to, jer je ušteda na posebnom porezu 15 – 20 k EUR kod npr. Mercedes GLE – PHEV vs. dizel.
Čim se „istera“ na autoput, MHEV PHEV KEV REV hibridi se ne „koriste“ pravilno. I kad se voze uzbrdo, pa još pod teretom.
Zato je evropski zakonodavac došao na ideju da zabrani gradnju autoputeva.
Trenutno je u EU vreme, gde fali mozga. I nije šteta da ih Rusi vrate na fabrička podešavanja….
Pre izbora vrste pogona budućeg automobila, čovek bi trebalo (ako je to moguće), da na bordu svog postojećeg automobila pogleda i prosečnu brzinu prethodnih godinu dana. Da li je ona 30, 40, 50 ili 70 ili više km/h, pa bi tada i imao bolju predstavu u kakvim uslovima saobraćaja pretežno upotrebljava vozilo. Pričati o tome kako dizel troši veoma malo na auto putu (i to navoditi kao ključni argument), a na vozilu imati životni prosek brzine od 30-40 km/h je totalno (ekonomski) promašeno. Bar ako tu neko ekonomskim argumentima želi da ukaže šta je „isplativije“,
👍👍
Zato je Toyota dugo žarila i palila hibridnim svijetom prodajući električna vozila koja nemaju utikač, kako su oni to zvali… Znali su da je narod lijen da to kopča a opet marketing uradi svoje da se osjete da trebaju „going green“…
Prosečna brzina često ne pokazuje, ama baš ništa.
Ako vozim na autoputu max brzinom + 10%, po brdima i magitrali, „koliko može“, a u gradu stojim, šta ti kaže ta brzina?? Pa ništa. Ispada da sam „povoljno“ vozio. A nisam uopšte.
Za tvoje pojmove i način vožnje, možda nešto znači.
Kod mene ništa. I u vožnji koju sam gore naveo, dizel u proseku troši kod mene nešto ispod 5 L/100
Nemoj mene smatrati mrziteljem dizela. Tri sam imao. I sa njima veoma zadovoljan bio. Ne mislim da su dizeli danas bez smisla. Nisu. Ali, kada bi gledao samu potrošnju novca na ime energenata, pa svaki TNG će da ti na duge i kratke staze pobedi svakog dizela. Zar ne? A nekome ko ima EV i svoje (kućno) punjenje, taj se vozi maltene džaba u odnosu na sve ostale. A kada porediš dizela sa ostalim vrstama pogona i energeneta, razlike nikada manje bile nisu. Da li su značajne? Nekome jesu. Nekome nisu. Pa, ako ti kasko godišnje za nova kola (od… Pročitaj više »
Ja ovde pišem komentare sa stanovišta prevoza. Ako gledaš realnost, najjeftinije je sedeti u mestu. Druga stvar je isplativost, a treća dijapazon mobilnosti. E ta širina mobilnosti je meni prioritet, i uz ono što daje dizel je daleko najpovoljnija za mene. Elektromobil, je za sada na nivou grada i prigradske vožnje. Za drugo nije. Znači, meni ne čini posao. Obično pređem od 200 do 600 km dnevno. Obzirom da je veći ili da su veći automobili u pitanju, samo dizel dolazi u obzir. Ja sam ti u prethodnom komentaru objasnio pojam „prosečne brzine“, koji je kod mene potpuno necelishodan broj.… Pročitaj više »
„I ne računm te u mrzitelje dizela. Samo te smatram opčinjenim pomodarstvom i kičom.“
😊😊😊
Povlačim se … 😊
Mene je vreme pregazilo a ti se baviš kičerajem…. To ti je realnost. Revidovaće se vremenom ove gluposti što su sad u modi. Čekaj da Rusi vrate EU na fabrička podešavanja. Mada kod tebe je u modi kičeraj, poodavno. Panorama na krševima je prioritet i sl. Eto a meni čak ni na Audiju ne treba panorama, to jes ako je ima, ne kupujem. Što reče Zvezdan, zar zbog auta da se ljudi mrze. Ma jok, to je nemoguće. Samo se izgubi kontakt, raziđu se ljudi zbog drugačijih interesovanja. Eto, meni je drag jedan drift ko tebi ova beda od 3… Pročitaj više »
Stil vožnje jeste veliki činilac potrošnje, ali tu ima i drugih, od kojih je nama najveća boljka kvalitet goriva. Tvrdnja da će svaki LPG pobediti dizela nije baš tačna, odnosno važi za manja kola koja se uglavnom voze u gradskoj i prigradskoj zoni brzinama do 80 kmh i sa kvalitetnim gasom. Vozio sam LPG benzinca koji je na 80 kmh i sa dobrim gasom znao da troši i do 4l, ali na istoj relaciji sa lošijim gasom pri brzini do 100 kmh je potrošio u proseku 28l/100 km. Inače, ono što sam primetio da se priča o ekonomičnosti LPGa završava… Pročitaj više »
Jos neko ko je „otkrio Ameriku“! 🙂
Vozim auto na TNG, koji ima svoj kompjuter. Uvidom u kompjuter se vidi tacno koliko SATI je vozeno na BMB a koliko na TNG. Treba voznje na benzin zbog zdravlja tog dela sistema, a treba i na TNG zbog ekonomije. Koliko je tesko u svim tim hibridima, ocitati statistiku i predati vlasniku. Time ga upozoravas na nacin koriscenja hibrida. Posalji sa „tehnickog“ nekoj kompaniji izvestaj da je iskoriscenje hibrida minimalno, pa kad udare menadzeri po raji koliko se investiralo, a koliko se ustedelo. Papir je cudo, neko odgovara za to. I mora da sprovodi mere u cilju ekonomicnijeg koriscenja. Sistem… Pročitaj više »
Stvaran primer. Firma sa nekih 400 zaposlenih i nekih 60 službenih vozila radi praćenje poslovanja i primeti se da je tokom leta drastično skočila potrošnja goriva i to reda 3-4 puta više nego prethodne godine. Direktor se izhisteriše na sastanku i traži da se izvuče potrošnja po zaposlenom i po vozilu. Zaključak, 80% potrošnje goriva za ta tri meseca su napravila 3 člana izvršnog odbora između kojih i taj direktor koji je sam išao na letovanje i na 3 dodatna putovanja u EU kolima time prešavši 20,000 km za 3 meseca. Zaključak istrage, svim zaposlenima je skresan budžet za gorivo… Pročitaj više »
Tu je i ne manje pitanje „mrzovolje“, ne znam koliko to ulazi u kalkulaciju, ali većinu jednostavno mrzi da se bakću punjenjem, lakše mu je (mada ne i ekonomičnije) da ga jednom u par nedelje natanka do vrha, pa koliko troši da troši.
Da je autonomija veća, preko 100km u realnim uslovima, pa da ga i ne mrzi. Ovako, mnogi neće da se cimaju zbog 30-40km „džabe“ vožnje.