Zanimljivost dana: Revolucionarni AMC Pacer

Automobil AMC Pacer na prvi pogled izgleda kao nešto što bismo videli u crtanom filmu. Tako je dizajniran i zaista deluje kao neslana šala, ali je zapravo reč o veoma revolucionarnom modelu koji je mogao da promeni kategoriju malih gradskih četvorotočkaša na američkom tržištu. Nije uspeo u toj nameri, kako zbog finansija malog brenda poput AMC-a, što ga je onemogućilo da sve ideje sprovedu u delo, tako i zbog nekih drugih detalja koje nisu mogli da kontrolišu.

Na kraju dana je ipak stekao kultni status do te mere da ga danas sigurno svako prepozna i zbog toga mu posvećujemo pažnju u ovom izdanju zanimljivosti dana.

American Motor Corporation (AMC) je nastao sredinom pedesetih godina prošlog veka spajanjem dva posrnula giganta, Nasha i Hudsona. Kompanija nikada nije imala kapital, a ni prodaju kao tri najveća američka proizvođača (General Motors, Ford i Chrysler), pa je plan uvek podrazumevao da se razlikuje od konkurencije u dovoljnoj meri da privuče pažnju kupaca. Upravo je AMC bio prva američka kompanija koja je predstavila veoma uspešni kompakt, i to model Rambler, ali do kasnih šezdesetih godina je počeo da pokazuje godine, i da gubi prodaju od značajno modernije konkurencije.

AMC kreće sa radom na zadatku nazvanom „Project Amigo“ početkom 1971. godine, koji bi vremenom trebalo da zameni Ramblera. Takav automobil je trebalo da bude kompaktih dimenzija, ali i da i dalje može komotno da smesti četiri odrasle osobe i da se sa lakoćom probija kroz saobraćaj.

Rani prototip je pružao veoma aerodinamične linije, ali ono što ga je razlikovalo od konkurencije jeste bilo korišćenje stakla. U poređenju sa većinom kompakata na tržištu, Project Amigo je imao čak 50% više stakla za bolju vidljivost, dok je dužina vozila iznosila 4.356 milimetara. Iako je bio dugačak kao konkurencija, Project Amigo je bio širok koliko i luksuzni Cadillac i Lincoln iz navedenog perioda čime je najavljen kao svetski prvi „mali široki“ automobil. Da bi demonstrirao ovaj podatak, AMC je uspeo da ubaci konkurenta Chevrolet Vega unutar Project Amiga.

Dok je razvoj dizajna uglavnom tekao bez većih problema, razvoj mehanike je zadavao velike brige inženjerima AMC-a. Kompanija je želela pogon na prednje točkove da bi parirala evropskim rivalima, ali su inženjeri odbacili ovu ideju kada su istraživanja pokazala da američki kupci smatraju primenu ove tehnologije previše drastičnom promenom.

Razlog verovatno leži u tome da AMC nije imao finansijske moći za tako nešto, pošto je Project Amigo već tada kompaniju koštao dosta novca. AMC je sve karte bacao na novi revolucionarni rotacioni motor, za koji se činilo da predstavlja budućnost automobilske industrije. Rotacioni motor pretvara pritisak u rotaciono kretanje umesto korišćenja recipročnih klipova.

Na papiru je ova konstrukcija delovala pobednički. Takav motor je imao dosta manje delova od tradicionalnih agregata, što je, barem u teoriji, trebalo da donese uštedu troškova i manje popravki. Rotacioni motor je takođe bio i lakši i efikasniji, ali je imao i dosta mana. Pre svega, bio je težak za popravke, veliki potrošač i možda najbitnije od svega – imao je nizak nivo kvaliteta na duži period.

AMC nije imao novca da sam razvije takav motor, ali je General Motors kupio dozvolu od nemačkog proizvođača NSU-Wankela, početkom sedamdesetih godina, a koji je zadržavao patentna prava. Plan General Motorsa je bio da koristi takav agregat u sledećim generacijama Chevroleta Monze i Corvette, a AMC potpisuje ugovor sa domaćim rivalom da kupi licencu za dva miliona američkih dolara, čime bi mogao da samostalno proizvodi takav motor.

Međutim, General Motors je odustao od Wankelovog motora u poslednjem momentu, a AMC nije imao potreban novac da kupi dozvolu direktno od Nemaca, čime je ova ideja odbačena. Iz navedenog razloga, plan je podrazumevao da se koristi poznati zastareli motor sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji iz Ramblera, koji je vukao poreklo još iz 1964. godine i bio je za 230 kilograma teži u poređenju sa planiranim Wankelom.

Dok je dizajn Project Amiga bio gotov u januaru 1972. godine i prvi automobili su testirani sredinom 1973. godine, problemi s motorima su odložili premijeru na dodatne dve godine. U međuvremenu, AMC je izabrao i ime za serijski model – Pacer. Sa početnom cenom od 3.299 dolara (oko 18.648 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), AMC Pacer je predstavljen 28. februara 1975. godine.

Navedena cena je bila nešto viša od konkurencije, ali bi trebalo spomenuti da je Pacer i pružao više prostora i standardne i opcione opreme. Pored osnovnog modela s indeksom D/L, u ponudi se našao i sportski X, koji je dodavao kožna sedišta, novi volan i nešto drugačije branike, a sa kompletnom opremom Pacer bi kupca koštao čak 5.700 dolara (današnjih 32.220 najmanjih zelenih novčanica).

U ponudi su se u samom startu našla dva benzinca sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji. Onaj slabiji radne zapremine 232 kubna inča (3,8 litara) je razvijao 90 konjskih snaga dok je veći od 258 kubnih inča (4,2 litre) bio za pet „grla moćniji“. Ugledni Car & Driver magazin je prvi imao priliku da testira Pacer i rezultati nisu bili preterano dobri.

Iako je ovaj automobil značajno mogao da se pohvali ponudom prostora, njegove performanse su bile razočaravajuće. Naime, Paceru je bilo potrebno sedamnaest sekundi da ubrza iz mirovanja do 100 km/h uz maksimalnu brzinu od 135 km/h, dok je potrošnja u mešovitom ciklusu od četrnaest litara na pređenih stotinu kilometara bila među najlošijim u klasi. Razlog za tako nešto je ležao u velikoj masi, koja je iznosila 1.545 kilograma, ili za 227 kg više u poređenju sa AMC Gremlinom, koji je bio sličnih dimenzija.

Međutim, AMC je bio jedan veoma zanimljiv proizvod u dizajnerskom smislu, onaj koji se jako dopao kupcima. Naime, suvozačeva vrata su bila za 89 mm duža od vozačevih, čime se dobijao lakši ulaz na zadnja sedišta.

Do kraja godine je oko 72 hiljade Pacera pronašlo kupce, a u prvoj punoj godini ponude (1976), realizacija je iznosila 117 hiljada vozila. AMC tokom iste godine u ponudu dodaje moćniju verziju 4,2-litarskog motora sa 120 „konja“, čime je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo četrnaest sekundi, a sredinom godine je debitovao i četvorostepeni manuelni menjač. Godinu dana kasnije lansiran je i karavan, koji je bio za 89 mm duži od standardnog heča, a pošto nije bio značajno teži, performanse se nisu promenile u velikoj meri.

Karavan je imao dosta veći prtljažnik, pa je postao omiljeni izbor kupaca, a do 1978. godine, oko 65% svih prodatih Pacera su bili karavani. Međutim, do navedenog perioda se činilo da je popularnost Pacera naglo opala, a do 1977. godine prodaja je iznosilo manje od 60 hiljada vozila.

AMC unapređuje ovaj automobil prvim dizajnerskim promenama 1978. godine. Sportski model X je nestao iz ponude, a najveća vest je stigla u vidu novog motora V8 radne zapremine 304 kubna inča (5,0 litara) i 130 konjskih snaga. Ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je spalo na ispod deset sekundi, ali je veći motor dodao na masi i oštetio potrošnju u još većoj meri.

Kada se zna da je iste godine usledila naftna kriza, niko nije bio iznenađen što je tek 12% prodatih Pacera imalo taj V8 ispod haube. Do 1979. godine prodaja pada na ispod deset hiljada vozila, a sledeće godine, koja je ujedno bila poslednja u istoriji ovog automobila, tek 1.746 Pacera je pronašlo kupce. Tokom samo pet godina proizvodnje, AMC je prodao 280.858 jedinica na američkom tržištu, a nepoznato je koliki broj je završio na tržištu Meksika.

Postavlja se pitanje da li bi Pacer imao bolju karijeru da je originalni plan sa rotacionim Wankelovim motorima ispoštovan. Teško je zaključiti, ali kada znamo da su sedamdesete godine bile krizne za General Motors, možda je i dobra stvar što tehnologija te kompanije nije deljena. Wankelov motor bi svakako doneo manju masu, ali i sa njim Pacer bi i dalje bio za oko 360 kilograma teži nego Volkswagen Rabbit (Golf) ili Honda Accord.

I pored svih kritika, AMC Pacer je danas veoma popularan klasik. Pošto je brend otišao u stečaj posle 1987. godine, Pacer je čest gost na skupovina klasičnih Chryslera, koji je kupio akcije AMC-a zbog Jeepa, a posebnu popularnost je dobio u filmu „Wayne’s World“. Njegov dizajn i danas privlači pohvale i podsmehe, ali nema sumnje da ga svako može prepoznati u jednakoj meri kao i neki superautomobil iz istog perioda.

Zoran Tomasović

(302)