Zanimljivost dana: Fordova odbačena ideja je postala bestseler korporacije Chrysler

Nema sumnje da je korporacija Chrysler u potpunosti promenila način na koji su Amerika i ostatak sveta gledali na porodična vozila, onda kada je 1984. godine predstavila prve minivanove. Ova ideja nije bila potpuno nova, ali se pojavila u pravo vreme i popularizovala je klasu za koju se činilo da je davno izumrla.

Ideja maksimalnog iskorišćenja potrostora je postojala još od samog nastanka automobila, a komercijalna vozila i danas služe većini onih koji žele veliki prostor za prevoz robe i putnika.

Američki automobilski proizvođači su nudili kompaktne kombije u putničkim konfiguracijama još od šezdesetih godina. Modeli kao što su Ford Econoline, Chevrolet CorvairVan i Dodge A100 su bili reltivno popularni, ali i dalje ne preterano civilizovani, pošto su i dalje imali onu konfiguraciju „školjka na šasiji“, koju uglavnom viđamo na komercijalnim vozilima. Međutim, većih pokušaja da se modernizuje nije bilo dugi niz godina.

Nekadašnji predsednik Forda Li Ajakoka je stigao u koporaciju Chrysler 1978. godine i zatekao kompaniju u rasulu. Brzo se dao na posao i zatražio od političara velike zajmove, koje će da iskoristi za novu platformu nazvanu K-Cars.

Ona je trebalo da pruža savremeniji pogon na prednje točkove, a pritom je ova platforma bila dovoljno fleksibilna da se na njoj prave modeli različitih dimenzija. Prvi modeli utemeljeni na ovoj arhitekturi su bili Plymouth Reliant i Dodge Aries, i već u svom debiju 1981. godine su privukli preko 250 hiljada kupaca.

Nedugo posle Ajakoke, u Chrysler je stigao još jedan velikan iz Forda. Njegovo ime je Hal Sperlih i još početkom sedamdesetih godina je radio na prototipu poznatom kao Ford Carousel. Reč je o malom porodičnom kombiju urađenom na platformi automobila, ali je Ford uporno odbijao takav proizvod, uz tvrdnju da tržište još nije spremno za njega.

Dolaskom u Chrysler, Sperlih se ponovo dao na posao i predstavio je ovu ideju Ajakoki, koji je sa oduševljenjem odobrio i naredio izradu prototipa na spomenutoj platformi K-Cars. Rani prototip je bio poznat pod oznakom T-115, a serijski model je debitovao 1984. godine. Prvi Chryslerovi minivanovi su se prodavali kao Plymouth Voyager i Dodge Caravan, a delili su kompletnu platformu sa pogonom na prednje točkove i mehaniku sa K-Carsa.

Sa dizajnerske strane, Voyager i Caravan se nisu mogli pohvalititi nekim lepim linijama, ali su pružali tri reda sedišta i mogli bez problema sa uđu u bilo koju američku garažu. Zadnja vrata na šine su se nalazila sa suvozačeve strane, sa klupom u drugom i trećem redu sedišta, čime su tu mogle da se smeste do osam osoba.

Jedina dizajnerska razlika između dva modela je bila u vidu maske, a Dodgeova verzija je imala više opreme i višu cenu. Oba minivana su pružala standardan 2,2-litarski benzinac sa 101 konjskom snagom, a u ponudi je bio i Mitsubishijev 2,6-litarski motor sa tri „grla“ više.

Verovatno ni sam Chrysler nije očekivao da će Voyager Caravan postati veliki hit, a prve godine je prodato čak 209.895 primeraka, čime su ostvarene potrebne finansijske formalnosti, da se dug američkoj vladi vrati čak sedam godina pre vremena. Možda u još većem šoku je bio Ford, koji je uvideo propuštenu priliku i dao se na posao, s ciljem da predstavi svog konkurenta, ali je on ponovo bio na platformi kamioneta i nije ostvario veći komercijalni uspeh.

Caravan i Voyager su tokom narednih nekoliko godina nastavili da osvajaju kupce zahvaljujući svojim dimenzijama i udobnoj vožnji, a prva veća promena stiže 1987. godine. Naime, Chrysler predstavlja produžene verzije oba minivana pod oznakom Grand, i sa značajno većim prtljažnikom.

Iste godine debituje i Mitsubishijev 3,0-litarski benzinac sa 130 „konja“. Dve godine kasnije, korporacija ponovo postavlja standarde, sada sa turbo verzijom navedenog novog 2,5-litarskog motora sa 150 konjskih snaga. Za 1990. godinu se našla i treća konfiguracija i to Chrysler Town & Country, koji je tako postao prvi luksuzan minivan na američkom tržištu.

Town & Country je bio dostupan samo sa novim Chryslerovim 3,3-litarskim motorom sa 150 „grla“, a takođe je pružao i četvorostepeni automatski menjač. Chrysler je posle šest godina na tržištu znao da je vreme za promene i koliki je pritisak na drugoj generaciji, nakon što su minivanovi postali najbitniji modeli kompanije.

Druga generacija je debitovala 1991. godine, ponovo u dve verzije (sa skraćenom i produženom šasijom), i ponovo pod značkama Plymoutha, Dodgea i Chryslera. Iako je pogon na prednje točkove opet bio standardan, kupac je sada mogao da dobije Chryslerove minivanove i sa pogonom na sva četiri točka.

Po pitanju mehanike nije bilo većih promena, osim što je turbo motor izbačen iz ponude, dok su dizajn i enterijer inspirisani kritikama kupaca. U decembru 1993. godine, na desetogodišnjicu, četirimilioniti primerak je sišao sa proizvodne trake.

Treća generacija je debitovala 1996. godine i, zajedno sa modelom Ford Taurus, bila najznačajnija premijera na Salonu automobila u Detroitu. Nestale su kockaste linije, koje su zamenjene onim aerodinamičnim, a novi minivan je bio za čak 32% veći u poređenju sa prethodnikom.

Kupac je po prvi put dobijao dvoje zadnjih vrata na šine, po jedne sa svake strane, dok su Voyager, Caravan, i Town & Country takođe dobili i potpuno novu platformu. Standardan motor je sada bio 2,4-litarski sa 150 konjskih snaga, a tu su bila i tri motora tipa V6 – Mitsubishijev 3,0-litarski i Chryslerovi 3,3 i 3,8-litarski.

Izbor standardne i opcione opreme je bio pozavidan, dok je sam kvalitet enterijera značajno poboljšan. Town & Country se pokazao posebno popularnim među kupcima, iako je bio najskuplji minivan u ponudi, a 1996. godine je prodato rekordnih 105.536 primeraka. Nažalost, Voyager je ugašen posle 1999. godine zajedno sa celim brendom Plymouthom, dok su Caravan i Town & Country nastavili sa uspesima.

Chrysler je odgovorio na nove rivale od strane Toyote i Honde sa četvrtom generacijom 2001. godine, koji je bio veći, moderniji, tiši, udobniji i sa kvalitetnijim enterijerom. Iako su linije u velikoj meri ostale slične, one su sada bile modernije i Chrysler je ponovo poneo titulu najlepšeg minivana na tržištu.

Izbor mehanike je ostao identičan, a pažnja je posvećena na detalje unutar enterijera na koje su se kupci žalili u prošlosti. Peta generacija je stigla sedam godina kasnije sa opremom, kao što su druga dva reda sedišta da se spuštaju u pod i sa boljim audio i video sistemom.

Ova generacija će imati najduži životni vek, pošto će se Grand Caravan proizvoditi sve do 2020. godine, a nekadašnji Town & Country je zamenjen modernijim modelom Chrysler Pacifica. On je u proizvodnji do današnjeg dana, ali je ova kategorija na izlaznim vratima i novinarski članci nagoveštavaju da će otići u istoriji do 2025. godine.

Bez obzira na to što ih mnogi smatraju dosadnim, Chryslerovi minivanovi su ipak veoma bitni u istoriji automobilske industrije. Započeli su revoluciju i uglavnom bili zaslužni za nestanak karavana sa američkog tržišta. Preko šesnaest miliona Chryslerovih minivanova je napustilo fabrike od 1984. godine, čime ovaj segment definitivno zaslužuje svoje mesto u istoriji, a verujemo da takva brojka do današnjeg dana najviše pogađa Ford i podseća na propuštenu priliku.

Zoran Tomasović

(560)