AR pijaca klasika: Kraj „ličnog luksuza“
Ne baš tako davno smo pisali o kategoriji automobila na američkom tržištu poznatih kao „personal luxury“ ili u prevodu „lični luksuz“. Reč je o glomaznim kupeima sportskog stila sa veoma luksuznim enterijerom, pa su u neku ruku bili kombinacija dva sveta.
Suštinski, više sportski nego tradicionalni premijum četvorotočkaši, ali opet više luksuzni nego sportisti, nije teško zaključiti zašto su dugo godina uživali u velikom uspehu.
Eksperti će se složiti da je trend započela druga generacija modela Ford Thunderbird kada je debitovala 1958. godine, a nije trebalo da prođe mnogo vremena pre nego što je svako imao svog predstavnika. Ali do sredine devedesetih godina, kategorija je gotovo izumrla kako se sve veći broj Jenkija odlučivao za novopopularne terence, a na tržištu opstaju samo dva nekada velika modela.
To su Lincoln Mark VIII, o kome smo nedavno i pisali, kao i „Poslednji Mohikanac“ pod imenom Cadillac Eldorado.
Sam Eldorado je izuzetno poznat i značajan model ne samo za Cadillac već i za celu američku automobilsku industriju. Takva značka je prvi put viđena 1953. godine kao paket opreme, da bi samostalni model postao četrnaest godina kasnije. Prateći strategiju nešto ranije predstavljenog brata Oldsmobilea Toronado, novi Eldorado je pružao pogon na prednjim točkovima i glomazan motor radne zapremine 500 kubnih inča (8,2 litra).
Poslednju, dvanaestu generaciju, o kojoj pišemo u današnjoj pijaci, viđali smo u izložbeno-prodajnim salonima od 1992. do 2002. godine. Već tada je bilo jasno da se bliži kraj zbog promena ukusa kupaca, ali to ne znači da Eldorado i dalje nije bio odlična kupovina za one staromodne mušterije.
Atraktivno dizajnirani kupe dugačak više od 5,1 metra je bio relativno popularan, posebno nakon 1993. godine kada je u ponudu učvršćen i novi 4,6-litarski motor „Northstar“. Razvijao je okruglo 300 „konja“, a snaga se prenosila na prednje točkove preko četvorostepenog automatskog menjača. Eldorado je bio u stanju da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 6,6 sekundi i dostigne maksimalnu brzinu od 248 km/h.
Koliko je ovaj kupe bio prestižan četvorotočkaš, možda najbolje potvrđuje njegova cena od 45.660 dolara (oko 78.600 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).
Primerak iz današnje priče je iz 2001. godine i trenutno se nalazi u gradu Jelov Haus unutar američke savezne države Pensilvenije. Do sada je prešao tek 35.200 kilometara. Pošto je Eldorado bio drugi najskuplji model Cadillaca u ponudi (odmah iza terenca Escaladea), samim tim je stizao napucan opremom direktno iz fabrike.
Doduše, sam kvalitet materijala i završna izrada nisu bili na najvećem nivou, posebno ako se uporedi sa konkurencijom iz Nemačke i Japana, ali od Cadillaca sa početka ovog veka se i nije moglo očekivati više.
Aukcija je donela 41 ponudu, a najviša je iznosila 12.500 dolara.
Zoran Tomasović
(178)
„sam kvalitet materijala i završna izrada nisu bili na najvećem nivou, posebno ako se uporedi sa konkurencijom iz Nemačke i Japana“
ne bih se složio s tim, nisam ga video uživo ali po fotografijama u unutrašnjosti mi deluje da je u nivou s klase W140 i lexus ls II,
ovo je vozilo koje je počelo sa proizvodnjom 1992, dakle, iste godine kao i s klasa i 2 god pre ls II
Tokom 2000. sam živeo u Dubai-u i imao prilike da se vozim u svim Američkim automobilima tog vremena…Plastika i završna obrada su na kriminalnom nivou u odnosu na novac koji su za njih tražili…Jednom prilikom smo uporedili Kadilak i lexus LS400…Entereijer Kadilaka je izgledao kao loš pokušaj reciklaže u odnosu na Lexus