AR pijaca klasika: Aždaja na kvadrat
Svaka generacija Mercedesove S Klase je bila posebna na svoj način i na pitanje koja je najbolja ćete sigurno dobiti dosta različitih odgovora. Meni lično se dizajnerski najviše dopadala ona pod kodnom oznakom W108/W109 iz šezdesetih godina prošlog veka, ali ako bih gledao celokupni paket, onda bi verovatno izabrao čuveni W140.
Mnogi će reći da ta čast pripada W126 i to sa opravdanim razlozima. Proizvodio se od 1979. do 1991. godine, što ga je učinilo S Klasom sa najdužom karijerom od svih generacija. Takođe je isporučeno 892.123 primerka, što znači da je W126 imao najveći komercijalni uspeh u 70 godina dugoj istoriji ovog automobila.
Karakteristike koje su ga proslavile su veoma privlačan stil, jako luksuzan enterijer i naravno visoka tehnologija, od čega je većina po prvi put viđena kod nekog četvorotočkaša u serijskoj proizvodnji. Pričamo o korišćenju laganih, ali čvrhih materijala za izgradnju školjke, zatim ABS kočnicama, bezbednosnim pojasevima, vazdušnim jastucima i generalno načinom na koji je školjka upijala energiju u momentu sudara pre nego što stigne do vozača i putnika.
Mercedes je nudio dosta motora u izboru, sa jednom veoma zanimljivom strategijom. Naime, evropski kupci su mogli da biraju samo između benzinaca, dok su dizeli bili rezervisani samo za tržišta Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Japana. Tamo su se pokazali velikim komercijalnim uspehom tokom naftne krize iz ranih osamdesetih godina.
Ali ako ste želeli da budete glavi baja u selu i W126 560 SE/SEL/SEC nije bio dovoljno moćan po vašem ukusu, pomoć je stigla u vidu tjunera AMG. Ova čuvena kuća je danas deo Mercedesa, ali u to vreme je još uvek poslovala samostalno i nudila usluge svakome ko je bio spreman da plati.
U slučaju W126 su nudili povećanje snage Mercedesovih 5,0 i 5,5-litarskih motora, a ukoliko ste baš bili spremni da otvorite novčanik, onda bi vam AMG isporučio poseban 6,0-litarski motor koji nije bio deo ponude W126-ice. Takav benzinac je bio zasnovan na Mercedesovom 5,5-litarskom motoru, a veća zapremina je povećala snagu na čak 380 „konja“ i maksimalnih 569 Nm obrtnog momenta. Jedini menjač u izboru je bio četvorostepeni automatski, a novi AMG je važio za jednu od nabržih serijskih limizina na sveta sa maksimalnom brzinom od preko 300 km/h.
Sama mehanička prerada je koštala čak 43.500 dolara (oko 106.890 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), a kada se dodaju i modifikacije na račun ogibljenja, kočnica i enterijera, puna cena vozila je iznosila oko 190 hiljada najmanjih zelenih novčanica (današnjih 466.880 dolara).
Veruje se da je AMG spremio tek oko stotinu ovakvih prerada, a današnji primerak iz 1990. godine se nalazi u gradu Vest Holivud unutar američke savezne države Kalifornije. Do sada je prešao 138 hiljada kilometara i originalno je spremljen za imućnu mušteriju u Japanu. U Sjedinjene Američke Države je uvezen 2008. godine i prethodno je bio registrovan u kanadskoj provinciji Ontario pre nego što je završio u američkoj saveznoj državi Montani. Vlasnik kaže da je sa njim prešao tek 1.600 kilometara i da sve funkcioniše besprekorno.
Aukcija je donela čak 78 ponuda, a najviša je iznosila 188 hiljada dolara.
Zoran Tomasovíć
(949)
Ovo je bio pravi Mercedes – veliki, mocan, tehnicki perfektan. Dizajn – kao da ga nema, elegancija je sadrzana u proporcijama a svaki detalj na karoseriji ima svoju funkciju, ukrasa nema. Ako bih birao auto za sebe, onda bi to bio kupe iz iste generacije, 560 SEC.
Apsolutno se slažem…dodao bih i BMW 635CSI kao jedan od naj elegatntnijih automobile tog vremena
I ja isto! 🙂
👍👍
👍👍
U potpunosti se slažem. AMG šminka je realno upropastila orginalnu elegancije prve S klase.Pojačanje motora je u redu. Proširene felne i crna boja koja skriva hrom je sasvim nepotrebna.Ovaj četvorokraki volan bi trebao biti sportski.? Za to postoji Momo trokraki iz tog perioda.Bruno Sako je imao dobar osjećaj za lijepo.