Zanimljivost dana: Renault 5 Turbo
Sportski dizajn na malim gradskim automobilima danas uglavnom uzimamo zdravo za gotovo, i to s opravdanim razlozima. Praktičnost je postala sporedna karakteristika, a bitno je kako se vozilo ponaša u krivinama i koliko mu je zadnji deo nizak, da bi izgledalo „kul“.
Naravno, situacija nije uvek bila takva i nekada su kupci najviše cenili koliko lagano mogu da žive u svom ljubimcu tokom svakodnevne upotrebe.
Mali gradski modeli su uglavnom bili kockasti, bez imalo sportskog duha, i namenjeni kupcima u velikim gradovima, ili pak onima koji nisu mogli da priušte nešto bolje (čitaj: veće). Mnogi će reći da je Renault prekinuo takav trend kada je predstavio model 5 sada već davne 1972. godine.
Bio je to prvi predstavnik takozvanog B segmenta koji nije bio dosadan za vožnju i možemo reći da je osnovao novu kategoriju. Proizvodiće se kroz dve generacije sve do 1996. godine i u tom periodu će pronaći preko 5,5 miliona kupaca.
Naravno, nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što je neko odlučio da se oproba i s visokim performansama za taj period. U slučaju „petice“ to se desilo 1976. godine kada je svetlost dana ugledala konfiguracija nazvana Alpine.
Dodala je dosta sportskih dizajnerskih detalja kao i 1,4-litarski benzinac sa 92 konjske snage, što je bilo dovoljno za ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 9,7 sekundi i za maksimalnu brzinu kretanja od 169 km/h. Francuzima je bio cilj da se oprobaju i u profesionalnom auto-moto sportu, a jedna kategorija koja je rasla velikom brzinom tokom sedamdesetih godina je bio reli.
Renaultova divizija Alpine je osvojila titulu u Svetskog reli šampionatu (WRC) 1973. godine, ali je onda usledila trogodišnja dominacija Lancije. Italijani su imali fantastičan model Stratos HF sa centralno postavljenim motorom, pa se takva konfiguracija činila kao budućnost profesionalnog auto-moto sporta. Renault odlučuje da se suprostavi na isti način, a pomoć je pronašao u vidu italijanskog dizajnera Marcela Gandinija – ironično, istog onoga koji je „stvorio“ i spomenutu Lanciju.
Prva zaliha 5 Alpine je poslata u Italiju 1977. godine dok su se francuski inženjeri pozabavili mehanikom. Dodata je u to vreme moderna tehnologija kao što su direktno ubrizgavanje goriva i turbo punjač, sve s ciljem da trkačko izdanje razvija više od 200 konjskih snaga.
Razvoj je potrajao tri godine i premijera je zakazana za Salon automobila u Briselu 1980. godine. Gandinijev stil je svakako bio u centru pažnje, s agresivnijim branicima i širim krilima, a iako je možda podsećao na standardnu „peticu“, razlika između njih je bila drastična.
Najveća od njih je ležala u centralno postavljenom 1,4-litarskom turbobenzincu sa 158 „konja“, dok se snaga prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. Sa masom od svega 970 kilograma, 5 Turbo je postao prvi drumski „hot heč“ sa ovakvom konfiguracijom. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 6,8 sekundi dok je maksimalna brzina trajala 209 km/h.
Renault je originalno planirao da napravi samo 400 jedinica da zadovolji potrebe homologacije, ali su reakcije publike bile toliko impresivne da je odobrena i veća serija. 5 Turbo će na kraju godine biti deo ponude od 1980. do 1986. godine i u tom periodu će biti izrađeno 4.987 primeraka.
Prva serija je ograničena 1.820 jedinica dok su preostali bili takozvani „Turbo 2“. Pružali su manje agresivne dizajnerske izmene i enterijere bez mnogo opreme da bi se opravdala niža cena, a potez se očigledno isplatio pošto se 3.167 kupaca odlučilo za njega.
Nažalost za Renault, ovaj model nikada nije opravdao očekivanja u svetu auto-moto sporta. Debitovao je u sezoni voženoj 1981. godine, a iako je domaći vozač Žan Ragnoti uspeo na trijumfuje na otvaranju sezone na uglednom reliju Monte Karlo, francuski tim je završio tek na sedmoj poziciji među konstruktorima.
Uskoro je Audi uneo veliku revoluciju sa pogonom na sva četiri točka i u takvim uslovima „petica“ jednostavno nije mogla da se nosi. Renault će nastaviti da podiže snagu, prvo na 345 „konja“, a zatim i na 380 „grla“ u specijalnom izdanju nazvanom Maxi Turbo Superproduction. Francuski model će se takmičiti sve do kraja 1986. godine i trijumfovati na samo četiri relija.
Renault 5 Turbo se danas smatra jednim od prvih hot hečeva i uživa u kultnom statusu. Čak i ne tako dobro očuvani primerci menjaju vlasnike za sumu do 100 hiljada dolara, a oni sa malim kilometražama u originalnom stanju i za dvostruko više. Ovaj model će takođe da posluži kao duhovna inspiracija za čuveni Clio V6, pa je na kraju dana svakako legenda, čak i bez velikih rezultata na stazama.
Zoran Tomasović
(1648)
Brane Küzmić ga je vozio na reli stazama bivše nam domovine i bio vladar istih dugi niz godina.
Istina, ali je vozio i Renault 5 GT Turbo, onaj sa prednjim pogonom. Nisam siguran s kojim je više utrka odvozio.
Nisan ni ja baš brojao.
Garantovano uspesna formula: mala karoserija sa snaznim motorom! Ko god zeli sebi da napravi sportski auto za jeftine pare!