Kakve su to čudotvorne baterije BMW-a?
Nemački proizvođač poželjnih automobila, kompanija BMW, uostalom kao i mnogi rivali, trenutno sa ortacima iz sveta tehnologije, radi na razvoju baterijskih ćelija budućnosti. Ideja i cilj podrazumevaju izradu baterija u čvrstom stanju, a koje će biti u stanju da dostignu domet s jednom dopunom i od po hiljadu kilometara.
Minhenska firma u aktuelnu generaciju modela BMW i5, i7, ix i i4 ugrađuje baterijske ćelije petog naraštaja. Kada s proizvodnih traka krenu da silaze vozila novog pokolenja, što je u planu da počne da se dešava od 2025. godine, ne samo da će dobiti platformu namenjenu isključivo električnim automobilima, već će nuditi i baterijska pakovanja šeste iteracije.
Te nove ćelije donose i novu formu, te tako više neće biti prizmatičnog, već zaobljenog oblika. Pride, biće u stanju da ponude za 30% veću autonomiju, a isto tako će se za 30% i dopunjavati brže od ovih koje su sada u opticaju. Dodatno, BMW obećava i za čak 60% manje štetnih emisija ugljen-dioksida.
“Na početku procesa smo zaista krenuli od praznog parčeta papira i bili smo otvoreni za sve oblike i veličine ćelija,” objašnjava Kurt Vandepute koji radi na čelu odeljenja razvoja baterijskih tehnologija unutar BMW-a, “ali imajući u vidu ambiciozne ciljeve u smislu performansi i bezbednosti, brzo smo došli do zaključka da bi zaobljene ćelije bile pravi oblik za narednu generaciju ovog proizvoda. One se takođe najbolje slažu s našim integrativnim pristupom za novu klasu.”
BMW se trenutno bavi postavkom uvodnog procesa razvoja linije s tehnološkim partnerom, kompanijom Solid Power, u baterijskom centru Parsdorfu, a koji je u blizini Minhena. “Uporedo s našim partnerom u Americi na ovolj liniji ćemo raditi na budućim koracima usmerenim ka tome da se ova napredna baterijska tehnologija uvede u serijsku proizvodnju vozila,” dodaje Kurt Vandepute, “Cilj nam je da ova proizvodna linija uđe u redovan ciklus tokom drugog tromesečja 2024. godine.”
Šesta generacija baterijskih ćelija će se naći u dolazećoj Seriji 3, kao i u krosoveru s oznakom iX3, a i u modelima takozvane nove klase (Neu Klasse). Svi oni će posedovati baterije u čvrstom stanju. “Biće nam potrebno neko vreme,” kaže Peter Lamp, kao osoba koja je bila odgovorna za baterijski sektor BMW-a tokom dugog niza godina. “Ako se trudimo da budemo realistični, shvatićemo da nam je potrebno još par godina dok tehnologija ne sazri i ne postane spremna za komercijalizaciju. To će desiti tek negde krajem ove decenije, ne ranije.”
Šta je moguće sa baterijom u čvrstom stanju je nedavno demonstrirao prototip BMV-a iX, koji je pokretao specijalno razvijeni paket baterija partnera One (Our Nekt Energi) iz Mičigena. Sa jednim punjenjem baterije, električni luksuzni SUV prešao je više od 978 kilometara zahvaljujući Gemini bateriji ugrađenoj u podvozju.
Šta sve može čvrsta baterija, to je nedavno demonstrirao prototip BMW-a iX-a, a koji je pokretan posebno razvijenim baterijskim pakovanjem nastalim iz saradnje s ortačkom firmom iz Mičigena, a koja se zove One (Our Next Energy). Električni i luksuzni SUV s jednom dopunom može da prevali više od 978 kilometara, a sve zahvaljujući Geminijevoj bateriji koja je montirana u podvozju.
Ova baterija marke Gemini uključuje dve različite tehnologije u jednom paketu. Prvi deo baterije se sastoji iz ćelije tipa litijum-gvožđe-fosfat (LFP), i ona je odgovorna za prvih 240 kilometara i stoga bi trebalo da bude dovoljna za namirenje dnevnih potreba. Za duža putovanje se u priču uključuje drugi deo baterijskog pakovanja, a on se oslanja na upotrebu ćelija bez anode, i s posebno izraženom energetskom gustinom. Kao u slučaju prototipa iX, one doprinose s novih 700 kilometara dometa.
„Preko 960 kilometara, koje je BMV iX postigao sa Geminijem je impresivno pokazivanje moći“, kaže Jirgen Hildinger, šef visokonaponskog skladišta u BMW grupi, „Srećni smo što radimo sa timom zvanim One i zadovoljni smo, radujem se sledećim zajedničkim koracima.” Dvodelna baterija poput one iz Our Next Energy je trenutno još uvek u fazi prototipa jer je životni vek trenutno znatno kraći od ćelija tipa LFP. Pored toga, ćelije ne mogu da isporuče toliko snage električnom motoru i ne mogu da je apsorbuju tako brzo – na primer tokom regenerativnog kočenja.
Geminijeva tehnologija za jedno pokretanje ne samo da nudi veći domet, već i smanjuje potrošnju litijuma do 20 %, potrošnju grafita za 60% i minimizira upotrebu nikla i kobalta. Aktuelna Geminijeva baterija iz BMW-a iX-a ima kapacitet veći od 185 kWh i teži impresivnih 710 kilograma sa zapreminom od 411 litara. Maksimalna snaga iznos 345 kW / 469 KS. Malo je verovatno da će tako i ostati nakon što se realizuju sledeći razvojni koraci.
AutoRepublika
(2062)
“Ako se trudimo da budemo realistični, shvatićemo da nam je potrebno još par godina dok tehnologija ne sazri i ne postane spremna za komercijalizaciju. To će desiti tek negde krajem ove decenije, ne ranije.”
Da li ovaj čelnik BMW-a zapravo kaže: „Ljudi, sačekajte, ne kupujte još par godina električna vozila, osim ako ste u stanju hitne potrebe za njima!“
Ja ne znam kako da to drugačije shvatim.
Ali, svakako pozdravljam svaki napredak po pitanju te tehnologije.
A i jedva čekam (pre svega toga) „baterije šeste generacije“.
Malo sam pogledao o čemu se radi, impresivno na prvu, ali se zanemaruju nedostaci a oni su za ande free ćeliju značajni. Mala snaga, sporo punjenje, kratak životni vijek i slaba sigurnost i to je razlog zašto se kombinira sa LFP baterijom koja je radni konj a dok je anode free modul samo range extender. Prije BMWa su istu tehnologiju testirali na Tesli S. za primjer LFP traje cca 3.000 ciklusa, NMC okvirno 1.500, dok ove anode free tek 200 ciklusa. Radije nek se BMW i ostali pozabave brzinom punjenja, baterija od preko 700 kila je preteška za normalno vozilo,… Pročitaj više »
Najveća prevara je brzina punjenja, vrijedi za sve EV – oglašena brzina punjenja primjer Megan 130 kw, no ne kažu da to vrijedi samo ako je baterija topla i samo u rasponu od 10 do 20%, na 50% napunjenosti pada na 75kW, na 80% napunjenosti je tek 50 kW a kasnije još manje. Snaga punjenja bi se trebala izražavati kao integral ili kao prosječna vrijednost u rasponu od 10 do 90 posto kako bi kupac razumio što dobiva. Tako ispada na punjač od 100 kW ili 150 kw u praksi se brzina punjenja svodi na primjerice 27 ili 29 minuta… Pročitaj više »
Ta (pre)brza punjenja su prevara iz nekoliko razloga. Ljudi ne razumiju problem vršne snage. To ti elektroprivreda i te kako naplaćuje. Samo da upališ neki potrošač od recimo 100kW na 15 minuta, tebi je mjesečno račun po osnovu vršne snage 400 do 900 EUR. kWh se posebno broje. I sad , recimo imaš punjač od 100kW i neko ti se prišteka jednom mjesečno, pa ti si gotov. A ako ima svaki dan po nekoliko njih da se puni taj trošak je prihvatljiv (jer se računa njaveća povučena snaga u mjesecu). Ovaj trošak je izraz infrastrukture koju elektroprivreda mora da ima… Pročitaj više »
Da, u 90% slučajeva auto se puni sporo po noći (i ja tako radim) – no ako si na autoputu i želiš brzo raditi velike udaljenosti – tvoja konačna brzina ne ovisi toliko o veličini baterije koliko o brzini punjenja. Punjača ima dostupnih od 150 kW (Ionity, Tesla – tako da tu isključujem utjecaj elektroprivrede), auto ti se oglašava kao da može primiti 130 kW, a u praksi puniš sa tek 70 kW, te umjesto da si na punjaču 15 minuta, ti provedeš preko 30. Dakle ili spori punjač kada si doma i možeš ga ostaviti cijelu noć (i onaj… Pročitaj više »
Apsolutno se slažem sa tobom. Bez mogućnosti brze dopune baterija na auto putu i magistralnim putevima pri nekim “dalekometnim putovanjima”, EV ostaje osudjen samo na urbanu upotrebu.
Ne kažem da je urbana upotreba za EV pogrešna (naprotiv), ali, “ekolozi” nastoje da ubede svet (kupaca) da je EV već danas sposoban i za veoma ugodna “dalekometna putovanjima”. A toga nema (i neće biti) bez brze dopune i dobre infrastrukture. Ako je takva vrsta upotrebe EV-a zaista razuman cilj.
Dakle, nije ni B.B. “u krivu”, ali, on to gleda nekako idealistički, jer prosto, “vladajuća ekološka misao” ne propagira samo urbanu upotrebu.
Dobra primjedba, no malo si pretjerao s oadom snage…😁 MG4 “drži” 135 kW do 40% SoC, onda padne na 125 kW do 60% SOC, pa zatim polako pada na 75 kW do 80%. Nakon toga postupno do 11kW u kontinuitetu.
Pa, puni li se ikada sa deklarisanih 140 kW ? To mu je maksimalna dekarisana snaga punjenja na DC punjaču ?
Kako izgleda zaobljeni oblik?
https://www.press.bmwgroup.com/global/article/detail/T0432898EN/local-for-local:-bmw-group-relies-on-regional-supply-chain-to-expand-e-mobility-in-north-america
Mene u vezi baterija dosta interesuje i šta je sa pričom da navodno već postoje (ali eto „samo“ nisu komercijalizovane) baterije koje su navodno dva puta veće energetske gustine u odnosu na postojeće, a koje bi kao omogućile i dva puta manju masu (za isti ciljani kapacitet). Ako sam ja to dobro zapamtio.
Obično vrijedi da što ako hoćeš veći kapacitet, moraš „nabrijati“ bateriju na veći napon, no visoki napon ili potencijal ju čini nestabilnom – čitaj kraće traje, lakše se zapali, zato i je preporuka za svaki dan puni na 80% upravo kako bi bila na nižem naponu i dulje trajala. Ako izuzmemmo LFP najčešće katode su Nikal Kobalt Mangan – što više udjela nikla baterija je „jača“, dok ju kobalt čini stabilnijom. Nekada je omjer bio 5:3:2 pa 6:2:2 pa 7:1:2 i nekako se ide prema 8:1:1 – dakle 3x manje kobalta nego prije nekih 5-6 godina. Dodatno, masu ne čini… Pročitaj više »
Imaju li praktičnog smisla priče o biorazgradivim baterijama ili je to namaštavanje?
Nisam upućen pa ne mogu odgovoriti. No gledajući koliko problema ima Tesla sa baterijama 4680 koje su najavili 2020, a sada 2023 ne mogu proizvesti niti 1% od planiranog u bližoj budućnosti (3-5 godina) ne očekujem nikakve revolucionarne tehnologije, već samo blago poboljšanje postojeće (možda 15%).
Zato je moj stav da je jedino LFP zrela tehnologija, koja bi se trebala omasoviti a sve ostalo još uvijek eksperimenti. Hvala ti što si razjasnio ovo sa kobaltom, izgleda da svjesno degradiraju bezbjednost u korist kapaciteta i brzine punjenja, a što se pokazuje u sve češćim novinskim člancima vezano za požare…
Nije tehnologija kriva, već njena iskrivljena upotreba
“ … LFP zrela tehnologija …“
Ako ne grešim, ta tehnologija baterija takodje ima neke manje poželjne osobine, zar ne ?
Da je teža, voluminoznija, manje kapaciteta, manji napon po ćeliji… DA
Sve ima svoje mane, upravo suprotno ono što „razmažen kupac“ traži. I malu djecu da pitaš, oni bi jeli samo slatkiše, igrali igrice, ne bi išli u školu, izbjegavali svoje obaveze… 😀
Ni ja ne mogu skočiti i zakucati koš, noti mogu skočitii 3 m u dalj, pa to nije razlog da sebe smatram disfunkionalnim 😜
Bitno je uklopiti REALNE potrebe i REALNE mogućnosti tamo gdje je MOGUĆE (za sve tehnologije), inače srljamo u katastrofu, a srljamo…
A brzina samopražnjenja kod te (bolje?) vrste baterije ?
Znaš, ako ja ne bih vozio moj hibrid tri meseca, zbog samopražnjenja Li ion baterija ja ne bih mogao da „ga upalim“. Osim, naravno, „na šibicu“ …
😊
Može li hibrid da se vozi kada mu je baterija pokvarena?
Mislim jesi li razmišljao ikada o tom scenariju?
Name, hibridi imaju tu „protočni bojler“ bateriju koja je realativno mala (i jeftinija) ako je poredimo s onima kod plug-in hibrida ili električnih vozila, ali je dovoljna da „onesposobi“ čitav automobil ukoliko se pokvari…
Dakle hibridu ode baterija on staje iako ima potpuno funkcionalnu drugu komponentu pogona na benzin ili rjeđe dizel (PSA nekad)…
Da li je to fer prema kupcu? Nekako mi nije…
Naravno da hibrid ne može ni da se „startuje“ ako mu je visokonaponska baterija „crkla“ ili „potpuno prazna“. Ili, ako je napolju -30, a u pitanju je Li-ion baterija 😊 To ti jasno piše u upustvu za svaki Toyotu hibrid, da uz to spoljnu temperatru treba da sačekaš – da otopoli 😊 Jer, kod svakog hibrida, SUS se ne startuje „na anlaser“ (i na 12 V), pošto ga i nema, već se startuje na EM koji ima funkciju starter-generatora, koji je povezan sa visokonaponskom baterijom (napona od oko 200V). Klasičan akumulator od 12V kod hibrida ima istu funkciju kao i… Pročitaj više »
Svaka čast na detaljnom pojašnjenju. Imaš li možda podatak koliko košta zamjena baterija u nekom danas aktuelnom hibridu?
S kolegama sam kalkulisao I polemisao na temu da je uvoz polovnog hibrida trenutno najrizičniji, jer zbog potencijalnog otkazivanja baterije automobil postaje skupa nekretnina…
Nismo samo odgonetnuli koliko bi zamjena te baterijice koštala novog vlasnika, ako bi htio da se osigura…
Zaista ne znam odgovor na to pitanje – u odnosu na neki sada tržišno aktuelan model klasičnog hibrida i cenu njegove baterije preko ovl. servisa. Van ovl. mreže cene „opravke“ ( zamene pojedinih modula ili celog baterijskog pakovanja) mi ne deluju suviše jezivo (za današnje vreme i lude cene), sve zavisno kako na kom oglasu: „Nudimo dve vrste usluga za hibrid baterije: Prodajemo hibrid baterije po principu staro za novo i dajemo garanciju od čak godinu dana, ili 100 000 predjenih kilometara po sledecim cenama: Toyota Prius: 800e Toyota Auris: 800e Toyota Yaris: 700e Toyota RAV4: 900e Toyota CHR: 900e… Pročitaj više »
Hvala na odgovoru. Toyota bi u ovom segmentu onako laički trebala biti ispred svih jer ima hibride od 1996. godine, pa je valjda do sada i uhodala sistem zamjene baterija i dovela ga na ekonomski prihvatljiv nivo…
Ako čovek kupuje kao polovn neki baš star hibrid ( Toyota ih pravi od 1996, a Honda od 1999 ), mislim da je pametnije izabrati Toyotu, jer mislim da za starije polovne Toyote na ovim prostorima se generalno lakše pronalaze delovi, a mislim da će i biti lakše naći neovlašćeni servis za baterije Toyote, pa i po nižoj ceni.
Za mlađe hibridne polovnjake mislim da nema neke razlike po tom pitanju.
A za one baš mlade, činjenica je da Toyota daje dužu garanciju na hibridnu bateriju.
A, od čega je „anoda“? Koji je njen hemijski sastav? Svaka baterija ima anodu i katodu. A samo se u označavanju potencira hemijski sastav katode.
I, ako je katoda ili LFP ili NCM, zašto te baterije zovu Li-ion baterijama (ta su porodica) ?
Anoda je najčešće grafit, ponekad sa malo silicija. Kako ćemo ih zvati je stvar marketinga 🙂 Jedno vrijeme je bio popularan i naziv Li Polimer za baterije u vrećicama (pouch primjerice LG od ID3, ZOE, Taycan). Osim vrećica koristi se cilindrični i prizmatični oblik (kvadar). U suštini je to sve slično pošto je u cilindru smotana li polimer baterija.
Hvala.
Bio sam ja u međuvremenu i sam pronašao odgovor na svoje pitanje u vesti na ovom linku:
https://smartlife.mondo.rs/e-zivot/mobilnost/a53414/Panasonic-baterije-za-elektricna-vozila.html?utm_source=kurir_biznis&utm_medium=smartlife_widget&utm_campaign=naslovna/infobiz
Ok,autonomija 1000km,odlično,ja sa benzincem imam 800 i kusur kilometara plafon.Još kada budete mogli omogućiti da na autoputu za 5 min naupunim bateriju do maksimuma kao što naspem benzin do vrha e to će onda biti posao.Tada odmah prelazim na elektriku ako si naravno to budem mogao priuštiti.Do tada držim se benzina i SUS-a ko pijan plota.
Mislim da će se korištenje automobila s motorima SUS na različite načine demoralizovati u budućnosti, posebno u razvijenim sistemima poput tog u kojem živiš, jer je trenutna politička agenda biti zeleniji od prirode…
E a svi zaboravljamo (ili možda ne) da u cijeni goriva preko 50% je porez kojim se financira država ali i izgradnja i održavanje putova. Kod struje iako je skupa na autoputu toga nema. Što mislite da će se dogoditi ako i kada se npr. 50 ili 70% vozila prebaci na elektriku – nema više dovoljno novaca za održavanje cesta pa slijedi naravno povećanje poreza / prireza / trošarine na struju. Na kraju za sve osim za one koji imaju svoj punjač (ili od firme) voziti će se skuplje nego na benzin. E to neće imati nikakvog razumnog smisla za… Pročitaj više »
👍
Bojim se da si u pravu.Kako svi tako i ja…kud svi tud i mali Mujo😁