Zanimljivost dana: Henri Ford je tek iz trećeg pokušaja postavio uspešan brend
Biografija Henrija Forda zvuči toliko jednostavno na papiru, zar ne? Obično možemo da pročitamo nešto u stilu, „nekadašnji zemljoradnik je proizveo Model T i omogućio svakom građaninu da poseduje sopstveni automobil“ i ostatak je istorija. Međutim, daleko od toga da je priča tako crno-bela.
Karijeru Henrija Forda će pratiti brojni skandali, kao što su borbe sa sindikatima (njegovi ljudi su bili odgovorni i za smrtne slučajeve) i glorifikovanje Adolfa Hitlera i njegove nacističke partije, a i na poslovnom planu mu nije uvek išlo od ruke. Verovatno će vas iznenaditi i podatak da je odveo dve firme u stečaj, a i da počeci današnjeg giganta Forda nisu bili slavni. Ovo je priča o malo poznatim neuspesima velikog Henrija Forda.
Henri je rođen 1863. godine u gradu Springvels Taunšip unutar američke savezne države Mičigen kao sin zemljoradnika. Od njega se očekivalo da će jednog dana naslediti imanje i istim tempom nastaviti sa poslom, ali je mladi Henri imao neke druge planove. Kasnije će često pričati da su se desila dva bitna momenta kada je imao dvanaest godina koji će definisati njegovu karijeru.
Jedan od njih je bio poklonjeni sat, koji je Henri dosta puta rastavio i proučio pre nego što je počeo da zarađuje za hleb popravkom satova. Jednako veliki uticaj je imao i dana kada je video parnu mašinu na lokalnoj farmi kako obavlja posao ranije namenjen isključivo konjima. Henri će da radi nekoliko poslova nakon završene srednje škole, a postao je inženjer za čuvenog Tomasa Edisona 1891. godine.
Njih dvojica će kasnije da postanu bliski prijatelji i upravo će ga Edison ohrabriti da napravi sopstveni automobil. Henri će na njemu raditi nekoliko godina i biće kompletiran 1896. godine pod imenom Quadricycle. Dve godine kasnije će kompletirati i drugi automobil pre nego što je privukao pažnju uspešnog industrijalca Vilijama Marfija i dobio potrebnu investiciju od njega.
Henri je osnovao Detroit Automobile Company petog dana avgusta 1899. godine. Marfi je bio glavni investitor, ali ne i jedini pošto ih je bilo još jedanaest. Henri je bio glavni inženjer i vodio je dnevne rutine, a investiran je početni kapital u vrednost od petnaest hiljada dolara (oko pola miliona „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).
Automobili još uvek nisu bili preterano čest prizor na američkim putevima, a u Detroitu je takođe postojala i firma Oldsmobile koja će ponuditi prvi masovno proizvedeni četvorotočkaš na svetu (napravljeno ih je devetnaest hiljada tokom prvih šest godina proizvodnje).
Investitori su hteli rezultate od prvog dana i naravno profit na uloženi novac, kao što je slučaj bio kod Oldsmobilea, ali Henri nije žurio i odbijao je da plasira svoj model u prodaju pre nego što je bio spreman. Malo je reći da je to dovodilo do varnica između dve strane, a prvi model nove firme je bio spreman 1900. godine.
Reč je o komercijalnom „kombiju“, mada je zapravo bio samo kočija sa benzinskim motorom. Lokalni mediji su bili na promociji i uglavnom pokazali zadovoljstvo, ali je vozilo zapravo imalo dosta mana na temu brzine kretanja, načina korišćenja i kao većina ranih automobila – pouzdanosti. Investitori su zahtevali što veću proizvodnju radi profita, a kada je Henri to odbio, dve strane su odlučile da svako krene svojim putem. Detroit Automobile Company je otišao u stečaj 1901. godine posle svega dve godine postojanja i isporučenih tek dvadeset jedinica.
Henri se nije dao obeshrabriti i uz pomoć imućnog bankara Vilijama Marfija je osnovao Henry Ford Company 1901. godine. Istorijske knjige kažu da je Marfi posmatrao trku između Henrija i jednog od prvih profesionalnih vozača na svetu Aleksandra Vintona. Henri je vozio sopstveni model Ford 999 i iako nije mogao da parira Vintonovom automobilu na račun snage, takođe je bio značajno pouzdaniji i uspeo je da slavi.
Henrijevo ime se uskoro našlo na naslovnim stranicama svih medija širom Mičigena i nije bilo previše teško pronaći investitore. Nažalost za obe strane, ponovili su se problemi slični onima iz firme po imenu Detroit Automobile Company.
Naime, Vinton je želeo što veću proizvodnju skupljih modela dok su Henrijeva zanimacija bila ne temu onih vozila za šire narodne mase. Novonastala kompanija će postojati pod tim imenom svega osam meseci i nije napravljen nijedan automobil. To ne znači da nije imala svrhu, pošto je njenoj bazi napravljen današnji gigant Cadillac. Da, dobro ste pročitali – Cadillac je nastao na temelju neuspešne firme Henrija Forda.
Henri je osnovao Ford Motor Company 1903. godine sa investicijom od 28 hiljada američkih dolara (današnjih 912 hiljada najmanjih zelenih novčanica). Glavni investitor je bio industrijalac pod imenom Aleksandar Malkomson, a među ostalim investitorima je bilo još nekoliko zvučnih imena. Najpoznatiji od njih su braća Džon i Horas Dodž, a oni će kasnije da igraju veliku ulogu u razvoju Modela T i osnivanju sopstvenog brenda.
Ni ovde nisu preterano cvetale ruže tokom prvih godina poslovanja, do te mere da Henri zapravo nije bio predsednik svoje firme već čovek po imenu Džon Grej. Malkomson je insistirao na takvom potezu znajući Henrijevu istoriju sa prethodnim kompanijama.
Prvi model nove firme se zvao Model A i debitovao je 1903. godine. Kako Henri nije vodio glavnu reč, tako se ovaj put nije moralo čekati na razvoj noviteta već je fabrika radila punom parom od prvog dana. Zbog tog razloga, Model A zapravo i nije bio „čistokrvni“ Ford pošto je napravljen od delova kupljenih od dobavljača i nije imao svoju autentičnost.
Fabriku će prve godine napustiti 1.750 vozila, a pratiće ga Model B, Model C, Model F, Model K, Model N, Model R i Model S. Dve strane nisu mogle da pronađu zajednički jezik iz razloga što je Malkomson želeo skuplje i profitabilnije modele, a Henri one za šire narodne mase.
Međutim, kompanija je poslovala dovoljno dobro (par hiljada vozila na godišnjem nivou) da je Henri bio u stanju da otkupi udele od ranijih investitora i da na taj način postane jedini vlasnik firme. To mu je omogućilo da ispuni san i predstavi prvi veoma masovno proizvedeni automobil u vidu Modela T, mada će i u tu morati proći godine i godine pre nego što se to desi.
Model T je debitovao 1908. godine, ali je velika proizvodnja zabeležena tek šest do osam godina kasnije. Navedeno vreme je proveo usavršavajući pokretnu traku (nešto što se nepravilno pripisuje Fordu iako je pionir zapravo bio Oldsmobile) i borbi protiv advokata Džordža Seldena na račun patenta za automobile.
Selden je ranije iskoristio svoje veze kao advokat da zaštiti patent na vozila i svako ko je želeo da napravi automobil je morao da mu plati odštetu – sve dok Henri nije odbio da to uradi. Više o tome možete da pričitate ovde.
Većina medija ovde počinje priču o Fordu dok ćemo se mi tu zaustaviti, pošto smo želeli da opišemo rane „neuspehe“ kompanije. Stavljamo ovu reč u navodnike iz prostog razloga je Henri dosta puta pričao da ih zapravo ne vidi tako. Štaviše, njegova čuvena izjava kaže da je, „neuspeh samo šansa za novi početak, ovaj put sa više iskustva i znanja“…
Sami zaključite da li je tako!
Zoran Tomasović
(580)
Tako je! Neuspeh je novo saznanje! Upornost je sve: „Repetitio est mater studiorum!“