AR pijaca klasika: Motocikl na četiri točka
Honda je firma koja se može pohvaliti titulom najvećeg broja proizvedenih motora sa unutrašnjim sagorevanjem goriva na svetu. Japanski gigant svako godine napravi oko četrnaest miliona takvih jedinica i mnogi od njih pokreću automobile, avione i kosilice. Međutim, prava snaga Honde zapravo želi u motociklima. Kompanija je najveći proizvođač motocikala na svetu i godišnje napravi oko sedamnaest do osamnaest miliona takvih vozila.
Znajući sve to, nije iznenađenje što je brend originalno osnovan za razvoj motocikala, a onda prešao i na automobile tek 1963. godine. I još manje iznenađenje je ono što su prvi Hondini četvorotočkaši uglavnom smatrani motociklima na četiri točka.
Hondin prvi automobil je bio pikap kamionet pod imenom T360, a ako biamo gledali na putnička vozila, ta čast je pripala modelu S500 iste godine. Za našu priču je ipak najbitniji N360 i debitovao je 1967. godine u takozvanoj kategoriji „kei“. Reč je o veoma popularnoj klasi automobila na japanskom tržištu koje karakterišu male dimenzije i skromna snaga, a kupci u zameni dobijaju veoma pristupačne cene na račun registracije.
N360 je pokretao agregat iz motocikla sa dva cilindra radne zapremine 354 kubika. Razvijao je 31 konjsku snagu na veoma visokih 9.000 obrtaja, ali je sam automobil zapravo bio relativno moderan za svoja vremena. Primera radi, mogao se pohvaliti sa pogonom na prednje točkovima i prednjim disk kočnicama, što su karakteristike bile vredne pažnje u svoje vreme za automobile „kei“.
U želji da se prodaje i na evropskom i američkom tržištu, Honda je proširila ponudu i na model N600, što se zbilo sredinom 1968. godine. N600 se nije mnogo razlikovao od R360, ali ga je pokretao veći agregat radne zapremine 598 kubika. To je bilo dovoljno za ukupno 45 „konja“ i maksimalnu brzinu od 130 km/h.
Performanse svakako nisu bile ključne prodajna karakteristike već mala potrošnja koja je iznosila manje od sedam litara na pređenjih sto kilometara. N600 nije primljen preterano dobro u Evropi, posebno zato što je imao veliku konkurenciju u vidu popularnog modela BMC Mini, ali su Jenkiji kupili oko 40 hiljada primeraka u periodu od 1970. do 1972. godine.
Spomenućemo da je ovo zadovoljstvo koštalo tek 1.275 američkih dolara ili 11.245 „zelembaća“ u današnjoj brednosti novca, a N600 će da zameni popularni Civic.
Današnji N600 je iz 1970. godine i nalazi se u gradu Tausand Oks unutar američke savezne države Kalifornije. Pređao je više od 130 hiljada kilometara, što naravno za jednu Hondu nikako nije mnogo. U oglasu se spominje da je vlasnik kupio N600 i uglavnom se fokusirao na enterijer dok je mehanika besprekorna. Model se mogao kupiti i sa automatskim menjačem, ali N600 iz oglasa je opremljen četvorostepenom manuelnom transmisijom.
Rani Hondini automobili su imali veliku boljku na račun korozije, ali ovaj konkretan model je iz klimatskog pojasa koji odlikuje suvo vreme. Tačnije, ova Hondica dolazi iz Kalifornije. Doduše, nije isključena mogućnost da je farbana u prošlosti, pošto crna „trkačka“ linija nije bila deo ponude u svoje vreme.
Aukcija je donela osam ponuda od čega je najviša iznosila 9.100 američkih dolara, ali to nije bilo dovoljno da N600 promeni vlasnika.
Zoran Tomasović
(1375)
Po danasnjoj vrednosti novca, kostao je kao i Yugo.
Kao Mini i FIAT 500, ova mala Honda je veoma simpaticna i stilski na visokom nivou – s obzirom na dimenzije. Osnovna mana nekadasnjih mini-automobila jeste sto je proritet stavljen na dizajn a ne na komfor putnika. U svakom od njih sedi se nisko, sa zgrcenim nogama i pritesnjen izmedju stranice i saputnika. Moderan mini-auto mora da bude konstruisan u obrnutom smeru: prvo postaviti vozaca i putnike u komfornu poziciju za sedenje a tek zatim oko njih konstruisati karoseriju. Rezultat je vec poznat – mini-automobili su relativno visoki i sve cesce dobijaju SUV dizajn. Na maloj duzini jedino visoka pozicija… Pročitaj više »
Da, slazem se, sedenje „kao na klupi u parku“ omogućava maksimalni komfor u minimumu dužine.
Tacno! Tu poziciju cesto zovem „sedenje za trpezarijskim stolom“. Ista stvar. Dao sam ti plus! 🙂
Ovaj japanski fićo imao je više konja od našeg Fiće..
Naš fićo nije razvijao maksimalnu snagu na 9.000 obrtaja kao ovaj „motocikl“ 😊😊😊
Ima i toga😁…
Čak i sa 350 cm³, verovatno dvotaktnih.
U tu Hondicu sedosmo moj pokojni kum i ja na zadnju klupu daleke 1982, zajedno s velikim rancima na kolenima. Naime te godine smo intenzivno stopira po Grckoj, stadose nam dva Grka negde oko Atine i prebacise nas par stotina kilometara. Nismo mogli da poverujemo da moze da ide 130-140 km/h tako opterecen….
„Kada čeljad nije besna, ni kuća nije tesna“ 😊
Izgleda da je „kuća“ imala bijesan motor 🤣😂
U Nemacku sam dosao krajem 1989 godine. Odmah sam se bacio na „Auto, Motor und Sport“ i zahvaljujuci njemu naucio nemacki! 🙂 Moje interesovanje za automobilske teme bilo je nezadrzivo! Zasto ovo navodim – zbog jednog komentara koji sam pocetkom 90-tih godina nasao u AMS. Kaze Svaba za japanske automobile koji su sve vise uvodili cetvoroventilsku tehniku u svoje motore: „mi, bre, pravimo automobile ne motorcikle!“ Razlog je da su cetiri ventila uvedeni prvo u motore motorcikala. Nesto kasnije su i Svabe pocele da uvode cetiri ventila ali je to prikazano kao njihovo dostignuce. Polovinom 90-tih iz Japana je stigla… Pročitaj više »
Ja mislim da je to samo deo od onog sto su svabe sve maznule od drugih pa prikazali kao svoje…..jbg majstori su ……
Bili majstori…
Sad imaju najslabije ekonomske performanse od svih evropskih država…
Stavili lažne zelene na vlast i sve redom uništavaju.