Zanimljivost dana: Opel Rekord – legendarni model D segmenta

Iako često pravim šale na račun Opela zbog kolege Grozdana, moram da priznam da postoje određeni modeli ovog nemačkog brenda koji se dopadaju čak i zakletom Fordovcu kao što sam ja. Ascona mi je uvek bila omiljena, ali da sam živeo u nekim drugim vremenima, šanse su velike da bih vozio model Rekord.

Proizvodio se kroz osam generacija i pronašao preko deset miliona kupaca, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo na kratko opisati njegovu istoriju.

Opel je imao dugačku istoriju proizvodnje modela u D segmentu. Prvi od njih je debitovao 1927. godine i nosio je oznaku 8/40 PS, a iako je bio dugačak oko 4,3 metra i pružao benzinac sa šest cilindara ispod haube, opet je bio dovoljno pristupačan za šire narodne mase.

Zamenio ga je 1,8 Liter, pa 2,0 Liter i nakon toga nismo videli novi Opel u D segmentu sve do 1953. godine. Nemački gigant nam je predstavio model Olympia Rekord kao veće izdanje Opela Olympije, a zanimljiva je informacija da je u potpunosti razvijen i dizajniran u Detroitu.

Štaviše, mnogi će reći da je ličio na umanjeni Chevrolet, a čak je pratio i još jednu američku strategiju koja se odnosi na to da je svake godine osvežavan. Takav trend je bio na sceni „preko bare“ dugi niz godina, ali je važio za nepoznanicu na Starom kontinentu koji se još uvek oporavljao od posledica Drugog svetskog rata.

Nakon relativno solidnog komercijalnog uspeha (582.924 isporučena primerka od 1953. do 1957. godine), automobil je izgubio ono „Olympia“ u imenu i sada je bio poznat kao Rekord P1. I dalje je delovao kao umanjena verzija američkih automobila, a vremenom je dobijao na dimenzijama i inovacijama.

Primera radi, model iz 1959. godine je bio prvi Rekord sa opcionim automatskim menjačem, a pet godina kasnije i prvi benzinac sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji. Isti motor radne zapremine 2,6 litre je razvijao 100 konjskih snaga i takođe smo mogli da ga vidimo u modelima Admiral i Kapitain, a sa njim je Rekord bio u stanju da dostigne maksimalnu brzinu od 170 km/h.

Vremenom je ovaj automobil polako počeo da gubi onaj američki uticaj, a mnogi će se složiti da je ušao u novo poglavlje svoje istorije 1966. godine kada je debitovao Rekord C.

Nudio se kao limuzina sa dvoje i četvoro vrata, zatim kao kupe i na kraju kao karavan s troje i petoro vrata. Ispisao je istoriju zbog mnogih karakterika, kao što je recimo to što se prodavao i u Južnoj Americi (doduše pod oznakom bratskog Chevroleta), a tokom petogodišnje proizvodnje, fabriku će napustiti čak 1.276.681 primerak.

Biće to prvi Opel u D segmentu koji je pronašao više od milion mušterija u jednoj generaciji. Razloga ima nekoliko zašto je bio toliko hvaljen od strane mušterija. Takozvani stil „flaša kola-kole“ je bio veoma poželjan i nije više ličio na Jenkije, a Rekord je pružao dosta prostora i opreme za relativno pristupačnu cenu, posebno ako se uporedi s glavnim rivalom Fordom 17M.

Većinu prodaje su činili motori sa četiri cilindra, ali je kupac opet mogao da dobije i Rekord sa šest cilindara i automatskim menjačem.

Sa uspesima je nastavio i Rekord D i takođe je privukao preko milion mušterija, što je bio veliki uspeh kada znamo da je popularnost u kategoriji naglo opala posle naftne krize iz 1974. godine. Opelov odgovor je ležao u novom 2,1-litarskom dizelu, čime je ovaj Rekord postao prvi u dugogodišnjoj istoriji brenda sa takvom tehnologijom.

Razvijao je 60 konjskih snaga i pružao kombinovanu potrošnju od šest litara na pređenih sto kilometara. Naftna kriza je rezultirala u tome da nemački gigant eliminiše motor sa šest cilindara, pa je najjači benzinac u ponudi bio 2,0-litarski sa 100 konjskih snaga.

To je i dalje bilo dovoljno za ubrzanje od nule do 100 km/h za trinaest sekundi i za maksimalnu brzinu od 170 km/h. I pored sve oštrije konkurencije, Rekord je ostao bestseler u klasi iako je u poslednjim godinama ove generacije sam Opel „kanibalizovao“ njegovu prodaju tako što je predstavio model Ascona većih dimenzija.

Poslednji Rekord će da se zove E i imaće najdužu karijeru. U izložbeno-prodajnim salonima ćemo ga videti od 1977. do 1986. godine sa nekoliko osveženja, a prodaja će iznositi 1,4 miliona primeraka. Iako je dobio dosta pohvala na račun stila, opreme i same ponude, Rekord E je takođe postojao tokom vremena kada je brendovima za „obične smrtnike“, gde je Opel svakako spadao, postojalo sve teže da se bore s premijum brendovima.

To se posebno odnosilo na Nemačku, gde dominira velika trojka u vidu Mercedesa, BMW-a i Audija. General Motors će na kraju ipak imati veliku korist od njega pošto će poslužiti kao baza za jedan od najpopularnijih automobila u Australiji pod imenom Holden Commodore.

Model po imen Rekord će zameniti onaj koji je dobio naziv Omega, ali Opel nikada više neće imati toliki uticaj u klasi. Kao što smo spomenuli, veliku ulogu u tome su igrale i promene u ukusu kupaca, pa se krivica ne može pripisati samo konstruktoru.

Ali nekada davno je postojao jedan fantastičan nemački model koji je svako u Evropi svakako poželeo u svojoj garaži, uključujući i ovog Fordovca. A to bi trebalo da nam dovoljno kaže o kakvoj legendi je reč kada pričamo o Opelu Rekordu…

Zoran Tomasović

(1791)