Zanimljivost dana: Škoda koju svi prepoznajemo
Mnogi će reći da velike zasluge za današnji uspeh Škode pripadaju Volkswagenu i da bi brend bio na kolenima da nema nemačkih evra i resursa. Možda i bi, ali ako bismo se pozabavili istorijom ovog proizvođača iz Češke Republike, uvideli bismo da je on zapravo bio jedan od najinovantivnijih u Evropi, pre nego što ga je ukočio komunizam.
Dobro, možda ne jednako inovantivan kao susedna Tatra, ali svakako dovoljno dobar da mu pozavidi ostatak Starog kontinenta.
U ovom izdanju naše sekcije zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na jedan model koji je nastao baš u jeku komunizma, ali opet je postao toliko popularan i poznat da teško da postoji neko ko ga ne prepoznaje. To su modeli 100 i 110 kao i njihovo kupe izdanje 110 R.
Automobilski eksperti će se složiti da je Škoda ušla u novo poglavlje svoje istorije 1964. godine kada je svetlost dana ugledao model 1000/1100 MB i njegovo kupe izdanje MBX. Njihov razvoj je trajao čak devet godina pošto se generalna ideja menjala dosta puta.
Inženjeri su originalno želeli pogon na prednjoj osovini i motor postavljen napred, ali je ta ideja otkazana zbog visokih troškova razvoja. Na kraju je izbor pao na motor postavljen pozadi i pogon na zadnje točkove, koji je bio relativno popularan na evropskom tržištu u svoje vreme.
Ostvario je solidan komercijalni uspeh i tokom pet godina proizvodnje je isporučeno oko 440 hiljada jedinica, uključujući mnoge i u zapadnoj Evropi. Znajući sve to, kada su inženjeri krenuli sa radom na nasledniku, nije ga bilo potrebno mnogo menjati. Izbor imena je pao na 100/110 zavisno od zapremine motora.
U poređenju sa današnjim nepisanim „pravilima“ da svaka naredna generacija mora da bude veća u poređenju sa prethodnikom, Škoda je odlučila da zapravo smanji dimenzije. Novitet je bio dugačak 4.155 milimetara, odnosno bio je za 45 mm kraći od prethodnika, iako će čelnici firme tvrditi da prostor enterijera nije oštećen, već je zapravo bio veći.
Štaviše, popularna opcija da se sedišta mogu spustiti i praktično dobiti dva kreveta je i dalje bila na delu. Bilo je jasno na prvi pogled da je 100/110 samo osveženi 1000/1100 MB, ali su se mnogi složili da su linije bile čistije i zapravo atraktivnije.
Nažalost za Škodu, u fabrici u gradu Mlada Boleslav se desio veliki požar baš kada je serijska proizvodnja trebalo da startuje, pa je ona kasnila. Nije bilo povređenih, pošto su radnici bili na godišnjem odmoru, ali je uništeno više od 600 stavki opreme, prvenstveno mašinerija.
Ponuda je startovala sa baznim modelom 100 i pružao je benzinac radne zapremine 998 kubika i 42 konjske snage. Bio je dostupan u paketima opreme Standard i L, od čega je ovaj drugi dodavao tepih i više hroma. Ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je trajalo 27 sekundi uz maksimalnu brzinu od 120 km/h.
Nešto moćniji model 110 je stizao samo u paketu opreme L i pokretao ga je 1,1-litarski benzinac sa 48 „grla“. To je omogućavalo maksimalnu brzinu kretanja od 130 km/h, a jedini menjač je bio četvorostepeni manuelni u oba slučaja.
Škodino najveće inostrano tržište u navedeno vreme je bila Velika Britanija i magazin „Motor“ je imao prilike da testira bazni model 100 tokom 1970. godine. Pohvalili su veoma nisku početnu cenu (svega 669 funti) i prostoran i udoban enterijer, a kritikovali slabe performanse i ponašanje u krivinama. Njihov zaključak je bio ono čuveno „koliko para toliko i muzike“ i za kupce na budžetu, Škoda 100 je sasvim solidan izbor.
Snaga opcionog 1,1-litarskog motora je povećana na 52 „grla“ do 1972. godine, što je omogućilo maksimalnu brzinu katanja od 144 km/h. Proizvođač iz tadađnje Čehoslovačke je dnevno proizvodio 630 automobila od čega je 70% bilo rezervisano za izvozna tržišta.
Ovaj automobil se jako malo promenio tokom svoje osmogodišnje istorije sa izuzetkom dodavanja novih paketa kao što je LS i Rallye. Ovaj poslednji je pružao moćniji 1,1-litarski benzinac sa 73 konjske snage uz dodatne modifikacije na račun ogibljenja i kočnica, ali je napravljeno jako malo jedinica i to uglavnom za potrebe profesionalnog auto-moto sporta.
Rallye će dominirati na relijima istočne Evrope, a najveći uspeh na zapadu je zabeležio na reliju Škotske, na kom je uspeo da pobedi. Proizvodnja će se zaustaviti 1977. godine posle čak 1.079.708 proizvedenih jedinica, što je učinilo 100/110 prvom Škodom koja je pronašla više od milion kupaca.
Iako je većina prodatih jedinica bila u limuzinskom izdanju, kompanija je nudila i konfiguraciju sa sportskim duhom. Zvala se 110 R, a reč je o kupeu sa dvoje vrata. Proizvodio se od 1970. do 1980. godine, a 56.902 kupca će potrošiti novac na njega. Ovaj automobil zapravo i nije bio iznenađenje pošto je Škoda nudila izdanje kupea i prethodnika po imenu 1000/1100 MB.
U tom slučaju dva vozila je razlikovao samo broj vrata, dok je 110 R imao sasvim drugačiji krov od limuzinskog rođaka. Mnogi su ga nazivali „Porscheom 911 istočne Evrope“ i to iz opravdanih razloga, pošto su dva automobila zapravo dosta i ličila iz određenih uglova. Ali sa mehaničke strane iznenađenja nije bilo. Pozadi smo opet mogli da vidimo 1,1-litarski benzinac sa 52 konjske snage. Kupe je imao masu od 880 kilograma, i samim tim je bio lakši od limuzine, pa je ubrzanje uz mirovanja do 100 km/h trajalo 17,7 sekundi uz maksimalnu brzinu od 138 km/h.
Dok su mediji hvalili stil, ipak nisu mogli da pređu preko nekih nedostataka, od čega je najveći bio onaj koji je otkrivao da 110 R nije imao mehaničke izmene i da ostatak vozila nije mogao da parira stilu. Drugi problem je bio i onaj na račun cene. 110 R je u Velikoj Britaniji koštao 1.050 funti, što je bilo za svega 33 funte manje nego mnogo hvaljeni Ford Escort 1300 GT, a za Datusn 1200 Coupe je bilo potrebno izdvojiti 1.110 funti.
Domaći Triumph Toledo nije imao privlačan stil, ali je svakako pružao slične performanse sa mnogo većim standardom završne izrade, opremom, kvalitetom enterijera i ponašanjem u krivinama, i sve to za samo 993 funti.
Škoda će vremenom da predstavi i moćnije konfiguracije, ali samo za profesionalni auto-moto sport. Ona sa oznakom 130 R je donela 1,3-litarski benzinac sa 130 „konja“ i taj je slavio u svojoj klasi na Reliju Monte Karlo 1977. godine. Nakon toga je ponovio uspeh u Grčkoj, a najbolji ukupni plasman se desio u Finskoj gde je 130 R prošao kroz cilj na desetoj poziciji.
Dok je 100/110 eliminisan iz ponude nakon 1977. godine, a 110 R tri godine kasnije, to je daleko od njihovog kraja. Škoda će ih kasnije osvežiti za model pod drugačijim imenim, ali to su priče za neki drugi put i njihovu istoriju ćemo ispričati u budućih izdanja zanimljivosti dana.
Dok 100/110 svakako nije mogao da parira svojim zapadnim rivalima, takođe nam je pokazao šta je Škoda sposobna napraviti sa minimalnim budžetom i resorsima. Da, Škoda 100/110 je svakako legenda istočne Evrope…
Zoran Tomasović
(9397)
Dobra priča…
Jedino mi nije jasno da je 1000″malih briga“ bila veća od 100/110, šta ti je optička varka 😉
Zanimljiv model sa zanimljivom opremom.
https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&opi=89978449&url=https://m.youtube.com/watch%3Fv%3DIAH2h0lKAqw&ved=2ahUKEwipkO-9xMeAAxX-hf0HHS9bCEIQo7QBegQICBAF&usg=AOvVaw0BJ6Eiuw39Czh82qtFYUij
👍
Sudbina svih nas…. 🙂
Sve sa spiska gornjeg, imao sam ili sam ih baš dosta vozio. 100, 110, 110L, 110LS, 110R A u 1000mb sam se „rodio“, odrastao i oženio. Što se dimenzija (dužine) tiče, mislim da je samo razlika u dužim odbojnicima na branicima 1000 MB Ako bi se poredile, ove dve generacije, generacija 100, imala je napred diskove, pojačan prednji trap (jače viljuške i bolcne), ima alternator umesto diname, vremenski regulator brisača, uže klinaste kaiševe 9,5. Ostale su samo estetske razlike, enterijera i eksterijera (sedišta, ručica menjača iste….) Imalo jenekih razlika u konstrukciji motora, recimo 100 tka je imala pojačanu radilicu, kuglični… Pročitaj više »
👏
U pocetku je i 100 imala dinamu, model sa isturenim bravama. Znam jer sam ja kada sam porastao stavio alternator. Jedino me buni ovaj podatak za snagu. Ja otkad znam za sebe vrti mi se 45ks, a ne 42
100 -tka je imala 42 ks, a 1000mb 43 ks. 1000MB je imala veću glavnu diznu u karburatoru.
MOguće da su prvi modeli imali dimamu. I imale su isturene brave.
110-tka je imala 48ks
Izvor informacija je ova knjiga.
Zanimljivo pismo 😉
Skoda – firma na tehnickoj stranputici. Sirotinjski auto za sirotinjsko trziste. Pocetkom 70-tih godina nestali su gotovo svi automobili sa motorom pozadi. Skoda je terala do 1990-te.
Porše još furavtaj fazon 😜, a ima i Renault Twingo, ID 3 i 4, i masa drugih …
Nisam je tehnički cijenio (škodu) ali ipak ima zasluga za motorizaciju dobrog dijela populacije…
Ostavi Porse po strani, to je sasvim specifican i veoma skup auto. Ipak za njega vazi „po kisi do 120 na sat!“ Ako nisi znao, Smart i Twingo imaju centralni motor pozadi – jedva da je nesto bolji od motora pozadi! Kod elektricnih automobila sa zadnjim pogonom motor je ugradjen koaksijalno sa zadnjom osovinom. Masa motora od nekih 50-70 kg je zanemarljiva prema tezini baterije 300-700 kg. Savremeniji e-automobili, pogotovu manji, imaju prednji pogon. Familija VW ID je vec zastarela. „Masa drugih“? Koja je to „masa“? Da, Skoda ima velike zasluge za motorizaciju – ali na siromasnim trzistima! Kao i… Pročitaj više »
Treba znati da kad su ove škode bile aktuelne (do 80-te), veliki broj puteva je bio makadam, to jeste skoro gde god sišao s magistrale, čekao je makadam. Čak se tamo pre 70-te do mora u CG vozilo po makadamu. A ove škode su zaista bili mercedesi za makadam i kocku, obzirom na konstrukciju i zadnjeg i prednjeg vešanja. Vozio sam ja ovo na reliju za prvenstvo Srbije i po makadamima, i bila je baš dobra. Na asfaltu su bile izazov, za učenje i za postajanje pravog vozača. Ko je umeo da vozi lako se kontrolisala, predviljivo se „prečila“ i… Pročitaj više »
Postujem misljenje jednog profesionalca! 🙂 Skoda je imala veoma robustne osovine!
Bravo majstore ! Moj otac je imao Škodu 1000 MB, 1965-o godište, na kojoj sam, kao 15-o godišnjak učio i naučio da vozim…Baš se lako zanosila ali sam naučio da je „vadim“…Pričalo se da najbolje vozim u kraju…
Podsetio si me na moju mladost! 🙂 Brzo sam naucio da sa mojom (tatinom) 125-om driftujem u krivinama. Kada bih se vracao kuci dolazio sam iz poprecne ulice uz skripu guma a svi „klinci“ iz zgrade bili bi na prozorima! Ovakve ekzibicije pravio sam samo po suvom, po kisi samo oprezno, oprezno! 🙂
Samo da znaš da je rođak sa 105L bio brži od Golfa GTI preko Alipašinog polja…
Ne nije bila frizirana, već lik sa Golfom na svakom semaforu baca škripu, točkovi se vrte u prazno, a i rođak stisne gas do poda, ali to kod 105L znači tek da normalno krene 😜, i tako Škoda krene prva… Nakon 200m Golf uhvati kontakt sa podlogom i pretekne Škodu ali se pojavi crveno svjetlo i mora da stane. A Škoda taman dolazi i upada u „zeleni val“ i u punoj brzini (60 🤣) odere Golfa, i tako opet do sljedećeg semafora.
Proveo sam detinjsto u selu na letnjim raspustima igrajuci se u ovom autu bilo je bas zanimljivo.
Sredinim 80s i pocetkom 90s stajao je neispravsn iza kuce kao drugo vozilo.
Bese lepo detinjstvo,ali boli koliko je ruzan bio i tad.
Ćale kupio ’76 crvenu 100L niko srećniji.
Isto leto otišli na more i tamo mu rikne anlaser. Od tada je više bio po majstorima nego kući, nema šta mu se nije kvarilo.
Ali opet nekako lepo bilo i sa njom smo obišli celu Jugu. Ništa nam nije smetalo…
110r kupe zelena auto ispred svog vremena kupio moj otac Steva 1974 god uvoznik Balkanija Beograd,odrastao sam uz njega ,moj prvi auto🥰👍❤️
Evo jednog sjajnog filmića iz 1964 o proizvodnji i razvoju 1000 mb, koji sam samo na fb našao…..
https://fb.watch/mfLiwGiPVc/?mibextid=9R9pXO
Nažalost, mnogi su zaboravili koliko je to bio loš i nepouzdan auto.Uglavnom su ga kupovali i vozilu ljudi bez ikakve tehničke kulture,kojim si mogao uvaliti tako nešto.Od tada i pogrdan naziv „škodaš“.Danas su škode mozda najkvalitetniju automobili na tržištu( da ne zamere vlasnici tojota i golfa), ali opet škode kupuju osobe bez stila i ukusa.Nešto kao vlasnici opela u Nemačkoj.
Kupio moj tata novu i tada je kostala oko 10030 nekih para kod nas a fica 96000 nekih dinara u Kragujevcu.Mala razlika,ja bio mali ali se secam.Mislim da imam negde racun iz tog vremena.Auto put Bgd Nis bio iz kocki i nikada kraja putovanju.Grejanje je bilo kao u sauni,jedini auto koji je imao duvaljke za noge u zadnjem delu za putnike Nije bio brz auto ali se svud stizalo.Obisli cetvrt Eveope bez greske.Sada vozim e 211.Kada bi se pojacila Skoda 1000 MB,odmah bu kupio novu.
Nekad sam živio sam u prizemlju stare „austrougarske“ zgrade, s velikim dvokrilnim prozorima, koji su gledali na zajedničko dvorište. Komšija je imao zelenu „stotku“. Na njemu karakteristična Yassa trenerka sa poluzvijezdama, on po prirodi sav skalav, a Škoda non stop u nekom „kvaru“. Čim je vidim pred očima mi prolazi veliki prozor i prizor njega sa trenerkom na pola dupeta, kako nešto čačka po motoru satima i satima. Limeno kućište filtera vazduha bi tada obavezno bilo na krovu… Kad bi „pokvario“ sve što je mogao pozvao bi majstora, ovaj bi došao popravio ovo što je komšo „pokvario“ uzeo mu „laku… Pročitaj više »
🤣😂🤣
👍
Vrlo živopisno. Kao da i sama sada sve to gledam 😊
Ali, to su bili takvi automobili.
Sećam se jedne zelene ovakve jako dobro. Ujak je imao jednu, kupljenu direkt u CZ neke 1974. A još je luđi bio jer je par godina posle napravio sebi i porodici malu kuću pored đedove, da se odvoje i osamostale. Kuriozitet je bio što se nije imalo para da se kuća završi pa su dugo vremena živeli na spratu pod pločom, ali je zato Škoda imala svoje mesto u prizemlju u garaži. A iza Škode je bila kuhinja i toalet. Na spratu dnevna i spavaća. Dakle, prvo se prođe pored Škode pa onda sve ostalo. Do pre 10 godina je… Pročitaj više »
I šta sad radi s tolikim prostorom? 😂🤣
Živi sam silom prilika, od te „garaže“ ja napravio dnevnu sobu…
Da je bar siceve izvadio iz Škode, da mu budu namještaj u garaži – sobi…