AR test: Renault Austral 1.3 Mild Hybrid 160 Auto

Bez iznenađenja

Novi Renault Austral za čitaoce Aute Republike nije nepoznanica, nakon druženja s dve hibridne verzije red je došao da proverimo šta zna i ume dobro nam poznat blok 1.3/160, verovatno najinteresantniji potencijalnim kupcima u Srbiji.

Kada sam krajem prošle godine po prvi put vozio Renault Austral, naslov testa glasio je „Vreme je za promene“, verujem da je time mnogo toga rečeno! Jer nakon posve klasičnog krosovera Kadjara, francuski proizvodač napravio je radikalni rez, ponudivši vozilo drugačijeg imena i stila, postavljeno na novoj platformi i s dve potpuno nove pogonske jedinicem, uz do sada neviđen, „svemirski“ enterijer!

Renault je znači definitivno odlučio da izbriše ime Kadjar iz svog repertoara, kao što je to nekada uradio s Lagunom, nakon loše reputacije koju je ova stekla. Kadjar je tako preživeo samo jednu generaciju, te iako u suštini i nije bio loš SUV, imao je tu nesreću da mu se na putu nađu izuzetno uspešni Peugeot 3008, VW Tiguan, Toyota RAV4 i još desetak talentovanih konkurenata!

Dakle novo ime i upotrebljena tehnologija, kao što navedoh osim agregata inagurisana je i nova platforma CMF-CD, razvijena u saradnji s Nissanom, a sve u cilju sada neizbežne elektrifikacije. Kao što verovatno znate, bivši Kadjar posedovao je isključivo SUS agregate, dok je Arkana (u Srbiji Megan Conquest) postavljena na inferiornijoj platformi, pozamljenoj od manjeg Captura.

Renaultu je znači bila potrebna nova, veća i modernija, kako bi se uspešno prilagodio aktuelnim (ne)prilikama. Sve je naravno propraćeno drugačijim dizajnom, u dobroj meri inspirisanim električnim Meganeom. Dakle i ovde se srećemo s jednim kompaktnim SUV-om od nekih 4,5 m dužine, dimenzije kakve je imao Kadjar, odnosno još barem tuce konkurenata, gde pre svega mislim na, u Francuskoj toliko popularni Peugeot 3008, koji se nakon prošlogodišnje restilizacije polako priprema za treću generaciju!

Neću se znači upuštati u opisivanje manje-više klasičnih formi Australa, niti detalja koji ga krase, gde pre svega mislim na svetlosne grupe napred i pozadi, kao i ogroman „logo“ (znak) proizvođača na „čelu“, preuzet opet iz električnog Meganea.

Kao što rekoh, ovaj je po svemu sudeći inspirisao dizajnere Renaulta, dobar deo enterijera verna je kopija Megana na baterije, iako je Austral samo hibridno vozilo, odnosno u slučaju 1.3 TCe tek Mild Hybrid, gde elektromotor nema značajniju ulogu.

Elem, izuzmemo li tu i tamo po neki atraktivan element, Austral nema orginalnost pojedinih konkurenata (Kije Sportagea, Hyundaija Tucsona, Alfe Tonalea) što nikako ne znači da nije privlačan, njegove proporcije su veoma dobre, deluje mi zaista skladno i elegantno!

E sad, kada pričamo o izgledu ne mogu se ignorisati izvesne razlike između „običnog“ Australa, ovde predstavljenog, i takozvane verzije Austral „Pack Esprit Alpine“. Ovaj završni nivo rezervisan je za najsnažnije modifikacije od 160 i 200 KS, a radi se o estetskim elementima koji mu daju nešto više sportski izgled.

Konkretno poseduje specifične naplatke od 20 cola i donekle modifikovanu prednju masku s izraženijim spojlerom, uz mat farbu karoserije. Ruku na srce beše mi drago što ovaj moj deluje diskretnije, opasno je bilo ostaviti automobil na ulicama Francuske krajem juna ove godine…

Naime, u vreme test vožnje zemlju su potresali do sada nezabeleženi socijalni nemiri, prouzrokovani smrću jednog mladog vozača od sedamnaest godina, „upucanog“ od strane policije prilikom kontrole. Ovo su za naše uslove teško objašnjive i razumljive stvari, no u zemlji Gala postoji brojna populacija iz zemalja Magreba, kojoj zakon, demokratija, građanska poslušnost i hrišćanaska tradicija zemlji u koje žive i čije imaju državljanstvo, ništa ne znači (čast izuzecima).

Da sada ne ispadne kako „navijam“ za neku od „zaraćenih“ strana (nisu mi bliski srcu ni organi reda ni maloletni prestupnici, da ne kažem kriminalci i šverceri droge), navešću zato samo par činjenica, a vi sami donesite zaključke!

Kada je 2015. godine Francuska bila u žiži svetske javnosti zbog terorističkih napada (stotinak ubijenih građana na ulicama i u jednoj sali gde se održavao koncert rok muzike), donet je zakon u kom se navodi da policija ima pravo da puca na vozača koji se ne povinuje naređenju da se zaustavi, pod uslovom da procene kako im je ugrožen život ili kako isti ugrožava živote drugih.

Verujem i da se sećate tragičnog događaja iz Nice 2016. godine, kada je vozač kamiona izvršio teroristički napad bez presedana, uletevši u masu ljudi koja je slavila dan državnost 14. juli, kada je ubijeno 86 ljudi, a više stotina ih je teže ili lakše povređeno!

Zakon koji je izazvao i izaziva silne polemike, te je tako spomenuti maloletni vozač od 17 godina, bez vozačke dozvole u „bolidu“ Mercedes AMG, nakon duge potere tokom koje je ugrozio pešake i bicikliste, najzad zustavljen, da bi uprkos uperenim pištoljima u njega ponovo pokušao da pobegne.

Nije mu uspelo, policajac koji je pucao je uhapšen i čeka se suđenje, kako bi se ustanovilo da li je prekoračio ovlašćenja. No, to nije sprečilo bunt uglavnom navedene populacije u predgrađima (da ne kažem geta), te za rezultat imamo višednevne nemire, na hiljade zapaljenih vozila (preko 12.000), autobusa, kamiona i tramvaja, te stotine škola, zabavišta, opština, policijskih stanica, kao i napada na državne institucije i neviđene masovne pljačke prodavnica i butika, uz razmenu vatre s policijom.

Bilo je i na stotine povređenih na obe strane i hiljade uhapšenih, uglavnom maloletnih lica. Mnoge opštine uvele su policijski čas a 45.000 pripadnika organa reda (gotovo maksimalni kapacite policije i žandarmerije) poslati su na ulice s oklopnim vozilima, kako bi se koliko-toliko uspostavio red i prekinulo nasilje i šteta, procenjena na, pazite sad, više milijardi evra!

Ukratko, u trenutku dok ovo pišem i dalje se razmišlja o uvođenju vanrednog stanja, bez imalo preterivanja Francuska je na korak od građanskog rata… U takvoj situaciji imati jedan nov i ulickan automobil prava je provokacija, posebnu ukoliko živite na periferiji, mada ni sam Pariz i elitni kvartovi nisu bili pošteđeni, naprotiv!

Za sada ovaj Austral je netaknut, no moja malenkost i te kako ima razloga za strahovanje jer će ovaj biti zamenjen za novi Renault Espase, nakon čega sledi još nekoliko lepih automobila koji sigurno lepo gore, posebno ukoliko su hibridna vozila…

Neka nova vremena

Iako sam se s novim Australom družio u dva navrata, njegova unutrašnjost na mene je opet ostavila snažan utisak. Ko je bio u prilici smestiti se u električni Megan, pronaći će mnoge zajedničke elemente u oba vozila, za ostale njegov enterijer biće potpuna nepoznanica.

Bez imalo preterivanja unutrašnjost blješti i impresionira, ukoliko je to bio cilj, u potpunosti je ostvaren. Odmah su uočljiva dva velika ekrana od 12 i 12,3 inča, postavljena u obliku obrnutog slova L. Manji, koji služi za multimediju (jedino je kod osnovne verzije od 9 inča), postavljen je vertikalno, dok je drugi u funkciji instrument table.

Kao što rekoh, nije mi logično da je grafika ista kao kod 100 % električnog Meganea, jednostavno nedostaju mi kazaljke, koje su ovde zamenjene nekakvim crtežima i poljima. Centralni ekran je idaelno pozicioniran, ne previsoko i na dohvat ruke i oka (kritikovali ste me u vezi ekrana kod Toyote RAV4, sada na ovo stavljam akcenat), te osetljiv na dodir i za razliku od mnogih konkurenata korisi Googleov interfejs.

U svakodnevnoj upotrebi reaguje kao vaš smartfon, praktično ali ili sam ja omatoreo ili na njemu ima previše informacija (biće da je i jedno i drugo), uglavom veoma sitnih, što i te kako smeta vozaču s oslabljenim vidom. Sva sreća te su pojedine komande, kao sto su one za klima uređaj, izdvojene, te iako bi i one mogle biti veće i preglednije, nije neophodno pipkati po ekranu.

Ukratko, iako mi je kokpit poznat od ranije, opet sam bio izgubljen kada sam našao za simpatičnim upravljačem, podsečenim s gornje i donje strane, da li je neophodno reći obložen kvalitetnom kožom!? Nije, osim toga na njemu je s desne strane jedno „šmekersko“ dugme na kome piše Multi Sense, pritiskom na njega menjaju se performanse vozila.

Ovakvo high-tech okruženje dopunjeno je dobrom ergonomijom komandi i kvalitetnim materijalima, sve što je vidljivo obloženo je mekanom i lakiranom pijano plastikom, kao i, u zavisnosti od završnog nivoa, umecima od aluminijuma, odnosno kože i drveta. Lepo deluju i sedišta, u mom slučaju u kombinaciji koža/eko koža (središnji deo koji je najviše u kontaktu s telom je od prave rupičicaste kože), s preciznim električnim komandama i masažom za vozača.

Bez imalo preterivanja enterijer je vrhunski, moderan i orginalan, posebno uz veliki panoramik krov s električnim zastorom. Ne otvara se, kao ni u slučaju Espacea kojeg uzeh par dana kasnije, no kod ovog je još veći i bez zastora… A ukoliko vam „crnilo“ nije po meri (mislim na taman enterijer), samo napomena da unurašnjost može biti i svetla, gotovo bela, kao u slučaju navedenog Espacea.

Mesta za odlaganje sitnica ima dovoljno, u tom smislu posebno poglavlje zaslužuje centralna konzola, više nego li orginalna kod vožene verzije. Naime, kada sam po prvi vozio Austral 1.2 Mild Hybrid 130, ovaj je posedovao ručni menjač, s ručicom na centralnoj konzoli, kao što smo i navikli. No, kod sada voženog je automatski, s ručicom smeštenom pored upravljača, nešto u stilu pojedinih modela Mercedesa.

Samim tim oslobođen je prostor na konzoli koja deli vozača od suvožaca, gde se srećemo s jednom velikom ručkom, inspirisanom komandama u aeronautici (mene podseća za gas u avionu). Ovde služi kao oslonac za šaku i pomera se po horizontali nekih dvadesetak santimetara, dok je na gornjem delu mesto za bežično punjenje smarfona.

Njenim pomeranjem oslobađa se pristup povećem boksu (postoji još jedan, iza njega, to jest ispod oslonca za lakat), odnosno kada se privuče ka sebi s druge strane su udubljenja za limenke. Praktično i orginalno rešenje koje zaslužuje pohvalu! Pre nego li pređem na klupu pozadi samo još jedno zapažanje u vezi ručice menjača. Iako traži malo navikavanja pozicija nije loša, ali s desne strane postoje još dve ručice, ništa lakše nego zameniti brisače stakla s tom za menjač…

Zapravo zasmetale su mi još dve „sitnice“, velika „budža“ na sredini vetrobranskog stakla (senzori za svetla i kamera), dok je vidljivost unazad ograničena usled same koncepcije. Eto nas najzad i na zadištima pozadi, gde dve odrasle osobe putuju komotno, već kao po običaju ne i treća u sredini (rezervisana  za decu nižeg uzrasta). Štaviše veoma komotno, pod uslovom da na prednjim sedištima nisu košarkaški centri već prosečno korpulente osobe od recimo 180-185 cm.

Dakle, iako nije šampion u segmentu raspoloživog prostora je posve na nivou očekivanja, opet pod uslovom da je klupa odgurnuta maksimalno unazad. Podeljena na 2/3 smeštena je na klizačima s amplitudom pomeranja od 16 cm, uz podesiv naslon pod uglom od 25 do 29°.

Logično je dakle da i zapremina prtljažnika varira, u najboljem slučaju iznosi 575 lit, i to kada se radi o voženoj verziji, dok je kod snažnije hibridne varijante 1.2 E-Tech Full Hybrid 200 ks, zbog baterije i drugačije koncepcije, smanjena na 430 litara.

Kažete malo je za porodičnu upotrebu, kao što rekoh u tom slučaju strpite se do sledeće subote, za kada vas ekskluzivno, verujem prvi u Srbiji, „častim“ s novim Espaceom! U dnu voženog ne pronađoh rezervni točak, no kada se polica podigne na viši nivo ima mesta za jedan „ćopavac“.

Peta vrata s električnom asistencijom otvaraju se i zatvaraju podvlačenjem stopala ispod branika i može im se ograničiti visina otvaranja, kako ne bi udarila u plafon oniže garaže.

Četiri cilindra su bolja od tri?

Renault Austral ima različit donji postroj, što zavisi od ugrađenih agregata. U zavisnosti od tržišta u ponudi su verzije sa 130, 140 i 160 ks, koje podrazumevaju blagi hibrid na 48 ili 12 V, kao i verzija od 200 ks, čija E-Tech hibridna konfiguracija ima dva elektromotora i radi na 400 V. Za slabije verzije pozadi se ugrađuje polukruta torziona osovina, dok verzija sa 200 ks ima multilink osovinu i 4Control sistem upravljanja na svim točkovima, koji Australu donosi preciznije vođenje u krivinama i prečnik okreta na nivou jednog malog gradskog automobila.

Dakle nakon najslabije verzije pokretane trocilindarskim blokom s indeksom 1.2/130 ks i najsnažije od 200 ks, poželeh proveriti šta zna i ume 1.3 TCe, čija puna oznaka glasi Austral Techno Mild Hybrid 160 Auto (stepenovani CVT menjač).

Osnova pogona je dobro nam poznati četvorocilindarski 1.3 litarski turbobenzinac, koji blagu električnu pomoć dobija od starter-generator sistema. Radi se o kultivisanom i diskretnom agregatu koji možemo pronaći kod brojnih modela grupacije, uz CVT menjač isporuka snage je potpuno linearna, a maksimalni obrtni moment iznosi 270 Nm, počevši od 1.750 o/min.

Nema u njemu ni malo agresivnosti, no perfomanse su sasvim na mestu i osetno bolje od malog s oznakom 1.2 Mild-hybrid/130, koji razvija 230 Nm. Karakter motora se može izmeniti zahvaljujući navedenom sistemu Multi Sense, kada se izabere program Sport postaje ubedljiviji, uz slabiju električnu asistenciju upravljača i bolji odziv na gas.

Ugrađeni CVT menjač je nove generacije, odnosno značajno je modifikovan u odnosu na prethodni, tim bolje jer se nema osećaj da „melje“ u prazno. Moguće je posegnuti i za ručicama pored upravljača kako bi promenile nazovi brzine. U svakom slučaju, tako se stiče utisak promene prenosa, režim rada motora se po želji podigne ili spusti, te je i bolje je kočenje motorom.

U verziji sa 160 ks, Austral do 100 km/h ubrzava ispod 10 sekundi, no maksimalana brzina i ovde je limitirana na 175 km/h (nešto preko 180 km po kilometar satu), kao i kod ostalih verzija. Ne preterano bitno za većinu vozača, mnogo važnija je količina fosilnog goriva koje konzumira, a koje se izražava cifrom od oko 8 lit u proseku.

Verovatno su uslovi u kojima ja vozim koplikovaniji od uslova u Srbiji, bilo kako bilo u gradskoj/prigradskoj vožnji teško je izvući se ispod desetak litara. Evidentno može iznositi i 8-9 lit, kada je vožnja tečna, kao što se može popeti na 12-13 lit u „špicevima“. Na malo ozbiljnijem auto putu zabeležih 7,7 lit, a na otvorenom putu do brvnare na jezeru, koju često posećujemo, 6,7 lit.

Opet priložih nešto fotografija odatle, tek da pokažem nevernim tomama da ne jedemo samo nekakve morske plodove, ovoga puta na trpezi se našlo pečeno prase i gomila domaćih specijaliteta, kao što su proja, gibanica, pečene paprike s pirotskim sarom!

Navedeno prasence ne ispekosmo sami, kao što to ponekad radimo, već smo ga zbog nedostatka vremena poručili u jednoj našoj prodavnici, gde se kilo prodaje po ceni od 20 evra (pečeno naravno). Sutradan, jos mamuran, ispunih obećanje jednom prijatelju da skoknemo do prelepog regiona Perche (nacionalni park na 140 km od Pariza), gde je kao i mnogi imućni Parižani kupio par kuća u stanju raspadanja, ništa neobično za njega jer mu to nije prvi put (sigurno ni poslednji) da od ruševina napravi luksuzne vile i zamkove!

Obiđosmo gradilište i svratismo do prijatelja par kuća dalje, koji je pre par decenija uradio istu stvar, te sad ima u vlasništu posed nalik na mali Versaj. Uz to čovek je pasionirani kolekcionar automobila (ima ih par desetina), koje zbog poznih godina prodaje (i njegovih i automobila), te onako, čisto iz znatiželje, razgledah nekoliko koji su bili u dvorištu, pored Lamborginija Diabloa, Rolls-Roycea, Audija A6 Quatro, Volvoa 1800 ES… Za oko mi je najviše zapao oko jedan Porcheov kabriolet u izvrsnom stanju (samo 80.000 pređenih kilometara), eh što nemam tridesetak hiljada evra pa da se pod stare dane malo foliram i uživam!

E sad, ukoliko neko od vas pokrene inicijativu da se vrednom dopisniku preko SMS poruka skupi neophodna suma, neću se protiviti… Naravno da se šalim, zapravo do nedavno ozbiljno sam planirao da uzmem kredit za sličnu sumu novca i kupim si nešto „za merak“, kad ono glasaše stanari u zgradi u kojoj živimo za neke silne radove u podrumu i na pojačanju temelja (kao i mnoge zgrade u Parizu i naša ima 150 godina, cena radova preko 300.000 evra), hteli ne hteli umesto kredita za automobil uzećemo 25.000 evra za radove, koliko iznosi naš deo.

Tako je to kad ste vlasnik nekretnina na zapadu, zbog čega se sve manje ljudi upušta u kupovinu i dugogodišnje kredite, posebno od kako su zbog nezapamćeno velike inflacije, kamatne stope za kredite s nekih 1,5 %, skočile na preko 5 %! A kako ostareli Megan 2 1.5 dCi više nema pravo da uđe u grad, za „tepsiju baklava“ kupih jednu malu Micru 1.2 iz 2009. godine (2.700 evra), pre svega jer ova poseduje „vinjetu“ br.2, s kojom mogu voziti po Parizu još nekoliko narednih godina.

Vratimo se ipak našem Australu, koji smo pošteno „izmaltretirali“ na putu do ovog regiona. Izlaskom na otvoreni put do izražaja dolazi kruta i lagana šasija, uz veoma dobar odnos udobnost/vozna dinamika, barem dok su točkovi razumnih dimenija. Na voženom su bili od 20 cola (da izvinete nepotrebno i skupo proseravanje) što se odražava lakim“treperenjem“ i poskakivanjem vozila po lošem asfaltu, pre svega pri nižim brzinama kretanja.

Za kraj, red bi bio navesti cene, završne nivoe i opremu, no kako se na sajtu uvoznika za Srbiju pojavio cenovnik i svi ostali detalji, pozivam vas da ga sami „prostudirate“, naravno ukoliko vas uopšte interesuje ovaj Renault. Za one kojima i to teško pada, samo podatak da početna cena za jedan korektno opremljen 1.3/140 ks, uparen s ručnim šestostepenim menjačem, iznosi 27.490 evra.

Rekao bih povoljno, posebno jer ova verzija poseduje obrtni moment od 270 Nm, isti kao i snažnija od 160 Ks (na sajtu Renaulta stoji 260 Nm što je netačno). Ističem ovo jer se neko od vas raspitivao u vezi ovog agregata, u stilu da li je dovoljno snažan i perfomantan za oko 1.400 kg težak Austral.

Verujem da jeste, tako da za one s skromnijim budžetom nije neophodno „iskeširati“ 32.490 evra, koliko košta ovde predstavljena verzija. Ni to mi ne deluje preterano, posebno uzevši u obzir da je oprema bogata, a Austral globalno uzevši, uspešno rođen SUV, te da su mnogi konkurenti znatno skuplji.

Moje skromno mišljenje je da Austral neće imati problema s plasmanom, ni na evropskom ni na domaćem tržištu, gde je uostalom osetno jeftiniji nego li u matičnoj Francuskoj. Mala napomena, ukoliko po svaku cenu želite ovaj četvorocilindarski blok, požurite s kupovinom, Renault će uskoro morati da ga izbaci iz ponude usled prevelike količine štetnih izduvnih gasova koje ispušta…

Tekst i slike: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Dovoljno snažan i jedini četvorocilindarski SUS gregat u ponudu, atraktivan enterijer, bogata oprema, odnos vozna dinamika/udobnost, unutrašnji prostor, cena u poređenju s konkurencijom
	Loše strane:
	Relativno visoka potrošnja, narušena udobnost s točkovima od 20 cola, ručica za brisače stakla previše blizu ručice automatskog menjača, odsustvo obrtomera

(3870)