AR pijaca klasika: Francuz vredan dvanaest miliona dolara
Kada pomislimo na francusku automobilsku industriju verovatno nam prvo padnu na pamet inovativni modeli razvijeni od strane Citroena, i štedljivi gradski četvorotočkaši pod značkom Renaulta i Peugeota. Ali, sumnjamo da bi neko pomislio na luksuzne brendove, iako je Francuska nekada imala možda najjaču automobilsku industriju u ovom sektoru na evropskom tlu.
Pričamo o brendovima kao što su originalni Bugatti, zatim Talbot-Lago, Delahaye, Delage, Facel Vega, Hotchkiss i mnogi drugi koji su dominirali među premijum proizvođačima u predratnom periodu, ali većina nije uspela da preživi posleratna vremena kada se razrušena Evropa oporavljala, a kupovna moć bila jako slaba.
Delahaye je poslovao od 1894. do 1954. godine, sa sedištem u Parizu i tokom jednog dela svoje istorije je nudio isti prestiž kao Rolls-Royce, Bugatti, Maybach, Duesenberg i mnogi drugih. Imidž je uglavnom izgrađen na trkačkim stazama, a najpoznatiji model Delahayea se zvao 135.
Imao je karijeru od približno dve decenije i u tom periodu je ručno napravljeno oko dve hiljade primeraka. Ovaj model je takođe slavio na prestižnoj trci 24 sata LeMansa 1938. godine, a mnogi veruju da bi nastavio dominaciju da nije bilo Drugog svetskog rata. U kakvom imidžu je uživao najbolje potvrđuje podatak da je bio omiljeni izbor visoko rangiranih nemačih oficira u okupiranoj Francuskoj tokom ratnih godina.
Najvrednija konfiguracija modela 135 se zvala Competition i proizvodila se od 1936. do 1938. godine. Upravo je ovo primerak koji je slavio na LeMansu, a Delahaye će da napravi samo 453 primerka. Dve šasije su bile dostupne i ona sa međuovoinskim rastojanjem od 2,7 metra i nešto duža sa dužinom od 2,95 metara.
Primerak koji vidite na priloženim fotografijama se nije takmičio na LeMansu, ali jeste na reliju Monte Karlo i to tek 1949. godine. Kada znamo da je tada već bio star trinaest godina, nije teško zaključiti da nije bio dominantan kao nekada, ali je i dalje završio na solidnoj šestoj poziciji od čak 227 takmičara.
Ono šta ga je proslavilo je njegov 3,6-litarski motor sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji. Iako se nije mogao pohvaliti nekom izrazitom snagom i njegovih 120 „konja“ nisu bili preterano impresivni čak ni u ta vremena, model 135 je bio izuzetno pouzdan i otporan za sve podloge. Jednako dobar je bio i četvorostepeni manuelni menjač, a maksimalna brzina kretanja je iznosila 155 km/h.
Ovaj primerak nije jedan od onih koji je dugo godina bio „izgubljen“ i onda pronađen, već je promenio dosta vlasnika i cela prošlost je uredno dokumentovana. Prošao je kroz proces restauracije i mnogi eksperti su mu dodelili maksimalne ocene za urađeni posao, pa samim tim njegova vrednost je velika.
Tražena cena je čak dvanaest miliona američkih dolara, što bi ga učinilo jednim od najvrednijih francuskih automobila u istoriji.
Zoran Tomasović
(282)
Lep je! Da li vredi toliko – ne interesuje me. Ali me interesuje zasto se u Francuskoj ne nadje investor koji bi oziveo ovu poznatu marku?
Lepotan, vredi svaku paru.
Pitam se kako je bilo voziti ga i iskoristiti njegov potencijal. Na sta li su licili putevi u njegovo vreme…