Neprevaziđena klasika
Između Toyote RAV4 s isključivo benzinskim agregatom 2.0 i hibridne verzije sa spoljašnjim punjenjem (PHEV), po meni najinteresantniji izbor je klasično hibridno izdanje, posebno za tržista u razvoju gde su električna vozila i dalje samo misaona imenica.
Da pojasnim, aktuelna generacija Toyote RAV4 iz 2018. godine ponuđena je benzinskim agregatom 2.0 VVT-i/175 ks, zatim standardnom hibridnom verzijom 2.5/218-222 ks, po kojima je uostalom Toyota poznata u poslednjih par decenija, kao i plug-in izvođenjem 2.5 od 308 ks.
Prvi navedeni agregat nije u ponudi na svim tržištima (na domaćem po svemu sudeći jeste), te iako njegova početna cena deluje privlačno (akcijska navodno iznosi 31.700 evra), snažniji hibridni sklop je ubedljiviji, iako je uz isti završni nivo znatno skuplji (od 45.800 evra). Ostaje nam hibrid sa spoljašnjim punjenjem PHEV, ubedljivo najsnažniji i najskuplji, ukoliko je verovati domaćem cenovniku razlika između njega i klasičnog hibrida iznosi čitavih 14.500 evra (isti završni nivo, oba s integralnim pogonom)!
Upravo zato verujem kako je standardni hibrid najinteresantniji potencijalnim kupcima, pre svega jer ne zahteva svakodnevno i za mnoge od nas komplikovano punjenje baterija, osim toga u ponudi je i sa samo prednjom vučom, jeftinijom za 1.800 evra.
Navedeni argumenti objašnjavaju zašto sam na jednosedmičnu test vožnju zatražio ovde predstavljenu verziju 2.5 VVT-i HEV AWD 222 ks, u završnom nivou Trail (Adventure u Srbiji), s elementima jednog pravog „džipa“! Iako nalazim da se posednja generacija modela RAV4 nije „ubila“ od lepote (upravo kao i predhodne što je normalno za jednu Toyotu…), moram da priznam da u nekakvoj sivo maslinastoj boji i crnim umecima od plastike na prorezima za točkove od 19 cola (isto tako mat crni), deluje atraktivno i privlačno.
Neću se upuštati u opisivanje dizajna jer verujem da slike govore više od reči, treba samo napomenuti da je prošle godine izvršeno lako zatezanje bora, koje se uglavnom odnosi na prednji deo, odnosno novu svetlosnu grupu. Opšte forme su oštre, kao da su oblikovane sekirom, obline su nepoznata reč za ovu Toyotu! Stvar ukusa, ukoliko moja malenkost i nije očarana, to se ne može reči za preko milion kupaca koji su prošle godine pazarili RAV4, čime je ovaj postao najprodavaniji svetski model!
Zapravo tako je bilo i godinu dana ranije, sve u svemu još pre dve godine ovaj popularni SUV prebacio je 10 miliona prodatih primeraka. Priča zapravo počinje pre bezmalo tri decenije, početkom 1994. godine Toyota je na Salonu automobila u Ženevi predstavila potpuno nov i orginalan model model nazvan RAV4 (Recreational Active Vehicle with 4-wheels Drive, ili u slobodnom prevodu rekreativni automobil s pogonom na 4 točka).
Uspeh je bio ogroman i neočekivan, do te mere da je proizvodnja morala biti višestruko povećana od planirane, posebno kada je ponuda proširena verzijom s pogonom na samo prednje točkove i s petoro vrata, kao i varijantu s troje vrata i mekim krovom.
Devet godina kasnije na scenu stupa druga generacija, znatno superiornijih dimenzija, u ponudi sa dva benzinska motora, 1.8/121 ks i 2.0 od 148 ks, pored 2.0-litarskog dizela sa 114 konja. Permanentni AWD je uključivao centralni diferencijal s ograničenim proklizavanjem a kupci su imali i opciju u vidu Torsenovog zadnjeg diferencijala.
Šest godina kasnije, RAV4 treće generacije je ponovo značajno „porastao“ (+ 20 cm), što je po Toyotinom mišljenju bila želja kupaca. Ova generacija bila je u „opticaju“ sve do 2012. godine, kada je zamenjena novim modelom. Ponovo je došlo do prirasta u gabaritima a nova platformra je obezbedila instalaciju hibridnog pogona, sistema po kojem je Toyota postala čuvena.
Na kraju, 2018. godine Toyota je skinula veo s pete generacije, kada je hibridna tehnologija dobila na snazi uvođenjem „plug-in“ hibridne verzije s preko 300 ks, o kojoj je svoje mišljenje izneo „sused“ iz Zagreba (test Gorana Jurkovića u arhivi). Podrazumeva se da je u superlativima, vlasniku je teško biti objektivan prema svom čedu…
Toyota nije Lexus
Toyotine modele ne vozim često, tu i tamo se „ogrebem“ za koji novitet, no daleko je to od modela francuskih proizvođača s kojima sam se srodio, koje poznajem u dušu. Kažem ovo jer sam se nekako navikao na francuski šarm koji zrači iz enterijera mnogih konkurentskih krosovera, za vreme test vožnje Toyote RAV4 čak sam i „službeno“ prevalio nekih 1.000 km za upravljačem Peugeota 3008, odnosno samo par dana kasnije i Renaulta Australa.
Smestiti se nakon toga za upravljač jedne Toyote znači povratak u rustičnu i robusnu sredinu, ruku na srce kvalitetno urađenu, ne i preterano inovativnu. Evidentno je da japanski proizvođač ne odustaje od nazovi „klasične“ koncepcije enterijera, što da ne, mnogi kupci više vole ovakav pristup neko li razno razne „kerefeke“…
Stvar ukusa tako da dizajn ne mogu navesti kao manu. Naprotiv, kritiku zaslužuje kvalitet pojedinih materijala, kao što je tvrda plastika na konzoli između sedišta, ne preterano lepa na oko i dodir, kao i metalizera manje-više svugde po unutrašnjosti. Dobro, na pojedinim mestima (vrata i centralna konzola), Toyota je upotrebila mekanu tapaciranu oblogu, često prošivenu koncem, no krajnji utisak je da sve deluje pomalo „škrto“, posebno ukoliko uporedimo ovaj RAV4 s nemačkim premijum segmentom, odnosno kućnim brendom Lexus.
Naprotiv, generalno uzevši ergonomija je odlična, na ovom polju proizvođač ne eksperimentiše s nekakvim „i-Cocpitom“, kao što je to gore spomenuti Peugeot. Dakle, manje-više klasična instrument tabla, naravno digitalna (ekran od 12,3 inča) i prilagođena hibridnoj koncepciji, uz sve neophodne informacije kao što je stanje baterije i informacije u vezi pogona na prednju, odnosno zadnju osovinu (električni + termički motor).
Nekoliko negativnih komentara dopreše do mene kada sam postavio slike na društvenim mrežama s najavom ovog testa, kao i od našeg Aleksandra Dragovića, a koji su vezani za centralni ekran, navodno prevelik, koji kao takav zaklanja vidljivost!
Hmmm, opet stvar ukusa, bez ekrana se danas ne može, a da li je isti od 12 inča prevelik ili ne (viđali smo i znatno veće), posve je relativno… Evidentno je da na njemu svašta možete videti, pa i prizor s nekoliko kamera, napred i pozadi, koje se samostalno aktiviraju kada se previše prebliži nekom objektu (drugom vozilu ili prepreci).
Praktično i korisno, iako bi kvalitet, to jest rezolucija kamera i ekrana, mogla biti veća (bolja). Sama pozicija za upravljačem je bez zamerki, sedi se povišeno, uz dobru preglednost na sve strane, jednim delom zahvaljujući i „kamionskim“ spoljašnjim retrovizorima. U voženom završnom nivou vozačevo sedište poseduje električne komande s grejačima, kao i ostala presvučeno je nazovi kožom (takozvana eko koža).
Naslon je dobro profilisan i odlično drži telo u krivinama, dok mi se sedalni deo učinio (pre)kratkim. Praktični aspekt enterijera je za pohvalu, raznoraznih udubljenja za odlaganje sitnica i velikih boksova ima u izobilju. U tom smislu naveo bih i izuzetno pristupačne komande klima uređaja, velike i ispupčene, s gumom na obodu (pogledajte fotografiju).
I ručica automatskog menjača zaslužuje pohvalu, iako je posve klasične koncepcije. Opet je jasna želja proizvođača da ne eksperimentiše s nekakvim sklopkama, tim bolje, posebno jer su odmah pored nje pristupačni tasteri kojima se bira električni režim vožnje EV, kao i različiti programi (Eco, Normal i Sport), odnosno za aktiviranje pogona na točkove pozadi.
Jasno da jasnije ne može biti, čak i za „metuzaleme“ mog tipa koji nemaju više nikakve želje da posegnu za uputstvom za upotrebu. Nažalost, to se ne može reći i za putni računar, pravi test inteligencije kada se poželi restartovati kako bi se izmerila potrošnja…
S prednjih sedišta prelazimo na zadnja, do kojih se stiže lako, zahvaljujući povećim vratima s velikim uglom otvaranja. Mesta ima na pretek, tri „standardne“ odrasle osobe vozi se komotno. Naslon deljiv na 2/3 može se podesiti, kada je nagnut glave čak i veoma korpulentnih putnika ne dolaze u kontakt s plafonom.
Dakle, jedan od talentovanijih predstavnika na ovom polju, rekao bih posve normalno ukoliko se zna da sa 4,6 m dužine RAV4 spada u krupnije „bebe“! Ne, prostor za kolena nije na uštrb prtljažnika, „lepe“ zapremine od bezmalo 600 litara. OK, u dnu ne nađoh nikakav rezervi točak već samo plitku policu s priborom za opravku guma, bez obzira što se ne radi o PHEV verziji, kod koje velika baterija smanjuje zapreminu prtljažnika za gotovo 100 litara.
Kod voženog hibrida je mala (Toyota ne navodi kapacitet baterije), i smeštena je negde ispod prednjih sedišta. Odsustvo rezervnog točka može se objasniti još jednim elektromotorom, smeštenim na zadnjoj osovini, kod AWD verzije postoje dakle dva.
Dobra stara Toyota škola
Izuzmemo li novu platformu TNGA GA-K, koja po Toyotinom stavu ima za 57 % veću torzionu krutost, hibridna „skalamerija“ uglavnom nam je poznata. Kao baza, i ovde je poslužio veliki benzinski četvorocilindarski blok 2.5 od 178 Ks (221 Nm), u paru s elektromotorom snage 120 ks (202 Nm), tako da na kraju imamo maksimalno 222 ks kada se radi o AWD verziji s integralnim pogonom, odnosno 218 kada RAV4 poseduje samo prednju vuču.
Elektromotor pozadi, znači tek neznatno podiže ukupnu snagu, iako samo on razvija još 54 ks (121 Nm). Dakle po startovanju vozila benzinac u principu ostaje nem, angažuje se tek po polasku i to ukoliko se jače pritisne na papučicu gasa. U protivnom, a sve u zavisnosti od stanja baterije, pokreće ga elektromotor, moguće je izabrati i 100 % električni program.
Sve dok su ubrzanja „normalna“, to jest dok se od vozila ne traži previše, benzinac je diskretan, no kada se pogura u obrtaje postaje preterano prisutan u kabini. Jednostavne takve je koncepcije (ne preterano moderne, ruku na srce) a i kada se podigne „hauba“ može se videti odsustvo ozbiljnije izolacije na njoj. No, performanse su dobre, uprkos masi od preko 1,7 T ubrzava iz mesta do 100 Km/h za nekih 8 sekundi, u čemu mu svestrano pomažu elektromotori.
E sad, kako je sistem uparen s automatskim menjačem e-CVT, izuzetno prijatnim u svakodnevnoj vožnji, prilikom dinamične eksploatacije se stiče utisak da proklizava, nešto kao kada je kvačilo kod klasičnog menjača na izdisaju!
Prvo se čuje zvuk agregata koji zareži, da bi s lakim zakašnjem došlo do odgovora na gas. Da bi se uverili šta zna i ume u jednoj zahtevnijoj vožnji, te se ujedno rashladili od tropskih temperatura koje su zahvatile Francusku, zapucah u subotu ujutru s gospođom Rajković za Normandiju.
Prvobitni cilj bilo je mondensko letovalište Trouville/Deaouville (dve opštine koje razdaja samo most i omiljeno su mesto Parižana), no kako se ubrzo pokazalo da su istu ideju imali „milioni“ drugih automobilista, promenismo pravac i odosmo nešto severnije, kako ne bis,o proveli pola dana u putu od nepunih 500 km (u oba pravca). Dakle malo ali šarmantno mesto nazvano Crotoy, smešteno u zalivu, gde do izražaja dolazi svakodnevna plima i oseka, do te mere da satima mora uopšte ni nema!
O ovoj pojavi i mestu već sam pisao u par navrata, elem, ko hoće da okvasi noge i eventualno se brčne u moru treba da prepešači silne kilometre, po pesku i mulju prekrivenom milijardama malih školjki! Ne preterujem, iako često idemo u ovom pravcu po prvi put vidoh ovo ogromno groblje istih, reče nam jedan od spasioca koji nadgleda zaliv i opominje šetače/kupače koji su otišli predaleko (u zavisnosti od konfiguracije terena more dolazi veoma brzo), da je to verovatno zbog velike plime koja je obeležila prethodni vikend.
Naime postoje obične, to jest svakodnevne plime/oseke, odnosno u zavisnosti od mesečevih mena i velike, kada su pomeraji mora znatno izraženiji i mogu iznositi i do 14 metara (Bretanja). Otera nas dakle spasilac, tim bolje jer nakon par sati šetnje, uprkos kremi s maksimalnim zaštitnim faktorom, pocrvenesmo k’o prasići. Odosmo zato do grada da potražimo hladovinu, gde zatekosmo nekakvu proslavu posvećenu jestivim morskim travama i algama, najpoznatija od njih naziva se Salicornes (u slobodnom prevodu nešto kao slani rogovi).
Jede se ili živa, kao salata, kada do izražaja dolazi slan i krckav ukus, ili se proprži na puteru s malo belog luka, te se eventualno doda kašika pavlake. Probasmo je i svežu i spremljenu, da vam niko ne kaže o čemu se radi poverovali bi ste da jedete mladu boraniju. Osim što kupismo par kesica od po 250 grama za nas i prijatelje (8-10 evra kilo), malo kasnije na plaži nabrasmo i sami maksimalno dozvoljenih 500 g (obavezno se seče nožem kako se nebi iščupala s korenom).
Taman kao salata uz sendviče jer prilikom ovakvih ekskurzija ručak nam je u principu ono što ponesemo od kuće, odnosno što pronađemo u frižideru. Za večeru je druga priča, ovoga puta navedeno mesto nije bilo prepuno kao prošli put, te bez problema nađosmo slobodan sto u restoranu odmah preko puta luke. Verovali ili ne, meni s predjelom (škampi), raža ribom (da, da i ona se jede i odlična je, ujedno nema sitnih kostiju) i sirom za kraj, koštala nas je samo 15 evra po osobi!
Dodamo li na to i točeni roze od 0,7 lit, sasvim korektog kvaliteta i gaziranu vodu od 0,5 lit, ispade nam račun od okruglo 50 evra! Sasvim pristupačno, u svakom slučaju jeftinije nego li u mnogim restoranima na moru u Crnoj Gori, Hrvatskoj ili Grčkoj…
Nakon lake večernje šetnje pored mora i prelepih starih vila nanizanih kao biseri, otpratismo Sunce na počinak (zalazak), i nakon bezmalo 20.000 koraka (toliko je pokazao moj smartfon), krenusmo nazad za Pariz. Nije bilo u planu da spavamo u hotelu te se umorni vratismo kući autoputem A16 u sitne noćne sate (subotom se niko ne vraća za razliku od nedelje kada treba računati na višesatne gužve).
Povratak je uvek nevoljan
Totalno prazan autoput pokazao se kao odlična prilika da se RAV4 potera malo brže, jer sam u odlasku uglavnom respektovao ograničenje od 130 km/h. U tom slučaju računajte na potrošnju od 7,8 lit fosilnog goriva (gore spomenuti „sused“ kaže od dinosaurusa…), no s težim stopalom na gasu ode lako na 8,5 lit! U principu poštujem ograničenja i retko kada vozim iznad 140-145 km/h (po kilometar satu), uz uračunatu toleranciju mobilnih policijskih radara (10 % iznad 100 km/h) i netačan brzinomer (uvek pokazuju veću brzinu od realne), ne rizikujem gubitak poena i visoke novčane kazne.
Tek ponekad, za potrebe testiranja i kada procenim da nema nikakve opasnosti na praznom autoputu, odem u prohibicijske brzine, ali tek na kratko! Tako bi i sada, pod okriljem noći poželeo sam proveriti da li je maksimalna brzina, kao što se navodi, zaista ograničena na 180 km? U mom, po svemu sudeći ne beše, kolika je zaista ostaće tajna, jer sam na 195 km/h (opet po kilometar satu) odustao od daljnjeg „eksperimentisanja“!
Dakle potrošnja na auto putu je povišena jer elektromotori nemaju primarnu ulogu, ko ih često koristi (auto-puteve) sreću će pre pronaći u nekom dobrom „starom“ dizelu, ne i kod Toyote koja ih je pre više godina izbacila iz ponude!
Naprotiv, vožnjom po prigradskim autoputevima, gde je brzina ograničena na 70, 90 i 110 km/h, kao i na regionalnim putevima, ovaj RAV4 zadovoljava se sa skromnih 5,5-6 lit, normalno, elektromotor preuzima na sebe dobar deo posla. Još je aktivniji u gradskoj vožnji, no ovde moj prosek beše nešto viši, negde između 6,5 i 7 lit lit. Naime, čim se baterija isprazni benzinac se aktivira povišenim režimom rada kako bi je dopunio, tako da mi se dešavalo da nakon par pređenih kilometara očitam potrošnju od preko 20 lit.
Sve dođe na svoje mesto kada se malo duže vozi, pod uslovom da se ne radi o nepodnošljivim gužvama i začepljenjima. Tokom test vožnje, zbog nekakve međunarodne konferencije o klimi (došlo je šezdesetak šefova vlada i državnika iz celog sveta), koju je organizvao predsednik Emanuel Makron, desilo mi se par puta da ostanem „zarobljen“ i po sat-dva u kolima, istu distancu u normalnim uslovima prelazim za desetak minuta.
Nakon što se baterija ispazni benzinac mora da je dopunjuje i pritom da pokreće čitavo vozilo, tako da je i neupućenima jasno da nema ništa od obećanih 4-5 lit, realna potrošnja je dvostruko viša! Sve u svemu, nakon 2.670 pređenih kilometara (mojih oko 1.000 km, ostalo od predhodnih test vozača), prosečna potrošnja se stabilizovala na 7,2 lit, pošteno za SUV ovog gabarita i snage!
Pre nego li sam se latio autoputa prosek je bio nešto niži, odnosno 6,8 lit. Detalje u vezi funkcionisanja čitave „skalamerije“ bolje je da preskočim, ruku na srce ni meni nakon jedne sedmice nije bilo sve jasno. Stalno sam na ekranu gledao u šemu funkcionisanja gde se može videti u kom smeru ide napajanje i pokretanje točkova, no sistem je nezavisan i ima neku svoju logiku, osim u slučaju kada vozač uključi pogon na zadnje točkove.
No čak i bez ručnog aktiviranja elektromotora na zadnjoj osovini, ukoliko prednji točkove proklize sistem će opet samostalno prebaciti snagu na zadnje (poseduje čak i elektronski diferencijal s ograničenim proklizavanjem), tako da nije neophodno opterećivati se takvim „detaljima“. Uostalom kada se radi o 100 % električnom funkcionisanju to se i te kako oseti (nema buke), odnosno hibridnom, bez obzira na odsustvo obrtomera (SUS motor nije preterano diskretan).
U cilju optimizovanja perfomansi Toyota je predvidela tri programa vožnje (Eco, Normal i Sport), na vozaču je da izabere željeni, što na kraju utiče i na potrošnju. Kao što rekoh menjač je automatski, no inženjeri su se ipak potrudili da deluje kao da ima više stepena prenosa, prelaskom na manuelni režim, ručicama pored upravljača ili povlačenjem ručice menjača ka sebi, videh da postoji šest virtuelnih.
Da, da, ukoliko pređete u nazovi niži stepen poraste režim rada motora i ujedno je jače kočenje istim. Tim bolje jer me kočnice nisu oduševile (kao i kod drugih hibrida imaju dvostruku namenu, osim što usporavaju vozilo ujedno rekuperiraju energiju za punjenje baterije), ne toliko snagom koliko poteškoćom da ih doziram.
Što se tiče vozne dinamike „RAS“ (rien a signale), ovo je omiljena francuska skračenica koja u prevodu znači da nema ništa za prijaviti)! Voženi RAV4 je podešen na udobnost, štaviše rekao bih da poseduje čuvenu francusku udobnost. To znači da je prilično mekano trimovan i da ogibljenje odlično upija sve nepravilnosti na putu.
Nije ovo SUV za jurcanje i obaranje brzinskih rekorda, radi se ipak o jednom porodičnom vozilu koje akcenat stavlja na opuštenu, „cool“ vožnju. U protivnom dolazi do jačeg naginjanja karoserije, ne preterano prijatno za putnike pozadi. Naprotiv, s klirensom od 19,5 cm (+1 cm) i integralnim pogonom, ovi će vam biti zahvalni što ste uspeli odvesti ih do udaljene vikendice van asfaltiranih puteva, odnosno skijaškog centra prekrivenog snegom.
Dopala mi se ovakva svestranost, tek testiranja radi „bacih“ ga malo u pesak koga je bilo u izobilju na tim napuštenim plažama, bogami izvuče se bez imalo muke! Nije dakle RAV4 bez razloga jedan od najprodavanijih SUV-ova na svetu (ukoliko ne i najprodavaniji), bez obzira što konkurenata ima k’o šaše! Verujem da je najveći upravo komšijska Honda CR-V, bez obzira što nije u ponudi i s integralnim pogonom (ispravite me ukoliko grešim).
Tu je i Huyndai Tucson, kao i Forda Kuga, koja zapravo poseduje isti hibridni sklop kao i RAV4. Red je da pred kraj napišem i koju rečenicu u vezi opreme i cene, iako detalje lako možete pronaći na sajtu uvoznika za Srbiju. Neću zato ulaziti u pojedinosti, ali ne mogu a da ne spomenem kako RAV4 koristi najnoviju generaciju Toyota Safety Sense aktivnih sigurnosnih sistema koji pomažu vozaču.
Predviđeni su da smanje rizik od nekih najčešćih nesreća, upozoravaju ga na opasnosti i, ako je potrebno, pružaju mu pomoć pri kočenju i upravljanju, kako bi se izbegao sudar ili smanjila njegova ozbiljnost ako je isti neizbežan. Osim detekcije vozila na putu, sistem za zaštitu od sudara (PCS) može prepoznati i pešake i bicikliste u dnevnoj i noćnoj vožnji.
U praksi sve to zaista i funkcioniše, umoran od Sunca i pešačenja, u sitne noćne sate aktivirah sistem za poluautonomnu vožnju, kako bi mi ovaj pomogao ukoliko nepažnjom napustim svoju traku. Bogami lepo ga održava manje više sredinom iste, ubrzava i koči ukoliko se ispred nađe vozilo koje ide sporije. Zasmetalo mi je jedino odsustvo sistema za automatska duga/kratka svetla, sve dok se po zaustavljanju nisam uverio da je predviđen u seriskoj opremi, s tim da se mora aktivirati tasterom s leve strane upravljača.
Naprotiv, u voženom pronađoh par veoma dopadljivih opcija kao što je veliki panoramik krov s električnom komandom i odlični hi-fi sistem JBL. Sve u svemu dopao mi se ovaj RAV4, posebno u završnom nivou Trail, s integralnim pogonom. Ne toliko za svakodnevno vozikanje po Parizu, gde su njegove dimenzije preterano izdašne, a prečnik okretanja prevelik (11,8 m).
Osim toga ludilu nema kraja, kad to kažem misli na zabrane koje će ubrzo uvesti gradske vlasti u Parizu, a odnose se na dopunske takse za SUV vozila, koja će biti oporezovana u zavisnosti od težine… Problem je isto tako i cena, ukoliko je verovati informacijama na sajtu uvoznika, za najeftiniji RAV4 2.0 VVT-i /175 potrebno je 31.700 evra, dok hibrid startuje od 45 800 (2WD) evra. Za voženi Trail, odnosno Adventure kod nas, je potrebno imati 52.700 evra.
Mnogo ili ne, na vama je da procenite, a na meni da ponovim kako mi se upravo ova verzija učinila najinteresantnijom, kako zbog izgleda tako i zbog upotrebljene tehnologije, bolje prilagođene domaćem tržištu od PHEV-a (i ne samo domaćem).
Nevoljno dakle vratih moj RAV4 u pres centar Toyote za Francusku, kako bih produžio malo dalje do jednog drugog japanskog proizvođača, poznatog nam pod imenom Mitsubishi. Tamo me je čekao klonirani Renault Captur, ili ukoliko više volite, novi Mitsubishi ASX Hybrid, o kojem ćete saznati mnogo toga sledeće subote…
Tekst i fotografije: Perica Rajković
Toyota RAV4 Hybrid 2.5 AWD 222 ks Trail |
|
Karoserija, dimenzije, masa |
|
| Tip: | SUV |
| Vrata/Sedišta: | 5/5 |
| Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: | 4.600 x 1.850x 1.680 mm |
| Međuosovinsko rastojanje: | 2.690 mm |
| Zapremina prtljažnika: | 580/1690 lit |
| Masa praznog vozila: | 1.730 kg |
Motor |
|
| Broj cilindara/tip motora: | 4 cilindra benzin + 2 elektromotora |
| Radna zapremina: | 2,487 cm³ |
| Snaga: | 178 ks + 120 ks + 54 ks |
| Maks. obrtni moment: | 221 Nm između 3,600 i 5,200 o/min |
Pogon |
|
| Tip: | Na prednje točkove |
| Menjač: | Automatski e-CVT |
Šasija i kočnice |
|
| Ogibljenje napred/nazad: | MacPherson/dupla trougaona ramena |
| Kočnice napred/nazad: | Ventilirajući diskovi/diskovi |
| Pneumatici napred/nazad: | 235/55 R19 |
Performanse |
|
| Ubrzanje 0-100 km/h: | 8,1 s |
| Maks. brzina: | 180 km/h |
Potrošnja i emisija |
|
| Gorivo: | Benzin 95 i 98
Električna energija |
| Zapremina rezervoara: | 55 l |
| Prosečna potrošnja – proizvođač/test: | 5,9/7,2100 km |
| Emisija CO2: | 132 g/km |
| Cena za hibridnu varijantu od 45.800 |
 |
Dobre strane: |
| Atraktivan stil vožene verzije, dobre perfomanse, prosečna potrošnja, sihronizovan rad svih agregata, integralni prenos, udobnost, unutrašnji prostor | |
 |
Loše strane: |
| Težina, povišena potrošnja na auto putu, buka od motora u visokim obrtajima, automatski menjač proklizava prilikom snažnih ubrzanja, kvalitet pojedine plastike |
Pod lupom |
|
Dizajn |
|
| Eksterijer: 7,5 | Ukupno 7,5 |
| Enterijer: 7,5 | |
Kvalitet izrade |
|
| Karoserija: 8 | Ukupno 8 |
| Kabina: 8 | |
Praktičnost |
|
| Karoserija: 8 | Ukupno 8 |
| Kabina: 8 | |
Komfor |
|
| Napred: 8,5 | Ukupno 8,25 |
| Pozadi: 8 | |
Vozne osobine |
|
| Upravljivost: 7,5 | Ukupno 7,5 |
| Performanse: 7,5 | |
Šasija |
|
| Ogibljenje: 8 | Ukupno 7,5 |
| Kočnice: 7 | |
Motor |
|
| Performanse: 7 | Ukupno 7,5 |
| Potrošnja: 8 | |
Menjač |
|
| Preciznost: 7 | Ukupno |
| Efikasnost: 7 | |
Cena |
|
| Prihvatljivost: 7 | |
Ocena: 7,583 |
|
(5194)
Dobro jutro. Okasnih s radom na postavljanju testa, a da ne biste čekali predugo, evo objave i pre nego sam sredio tekst do kraja i ubacio sve fotke. Biće gotovo oko 7.30h, pa vratite se ponovo za kompletan doživljaj, please 🙂
Pa, znaš li ti kada je jutros svanulo?
Ja od 05.30 čekam da pročitam test kao sto „ozebao čeka Sunce“ 🙂
Peki tamo u Parizu rizikuje da glavu izgubi u uslovima demonstracija, a ti „ovako“ 🙂
🙂 Gotovo 7:19h. Ovo s ekranom nije problem u gabaritima istog, već je, čini mi se previsoko postavljen.
Slažem se za ekran, da zaklanja vid. Ali, eto, Peki se ne slaže 🙂
Peki gleda u daljinu zato mu ne smeta poveci akran, a kad se parkira oslanja se na senzore! Salim se evidentno je da ekran malo zaklanja pogled ka desnoj donjoj strani vozila no daleko.je to od „skandala“, zaista mi nije smetalo u svakodnevnoj voznji. Da jeste sigurno to ne bih oprostio Toyoti i spomenuo bih u tekstu…
Ja ne kažem da je to „skandal“, ali, meni to smeta nekada čak i kod mog Yarisa, iako je tablet manji i kada znam da ce za MY 2023 da ga povećaju za još 2-3 inča, sav se naježim.
Tom pitanju prigovoraju i na domaćem Toyota forumu neki vlasnici najnovijih primeraka, a to se kao primedba stavlja i u nekim stranim YT recenzijama.
Prosto, nekome to „smeta“, mada nesporno nije „skandal“.
Kao i mnogo toga na vozilu, doživljaj je individualan. I nisi ti nista pogrešio.
Zaista je debilno zasto ekrani rastu, pogotovu u visinu… meni je npr bas lep widescreen Mazde CX5… dug, a nizak, tj uzak…
Slažem se.
širok, a plitak?
Ja sam mislio da će tebi da smeta retrovizor, zbog visine, da ti zaklanja pogled, a nisam mislio da ćeš s te visine kukati kako od ekrana ne vidiš huabu…
Da, često mi smeta unutrašnji retrovizor, pri pogledu ukoso desno, posebno u gradskoj vožnji ili van grada u nekim desnim krivinama.
I kod Toyote, kada je tablet velik i baš ovako visok sa gornje strane, kada mi se to još „spoji“ sa unutrašnjim retrovizorom, to je meni haos.
Mnogi to prigovaraju. Pogledaj npr. All-New 2023 Toyota Sequoia review, koji je radio „Motormouth“ ( dva testera, ona i on ) i to je nešto štos u najviše napljuvali kod Toyote i za taj model, a i generalno, taj tablet koji sa gornje strane ida jeko visoko i zaklanja vidik.
Koji si sad ti, gutaču samoglasnika?
Pitaj druga Hasana 🙂
Mister N(o) skraćeno mrn…
Ja sam jednom primijetio da mi je Mokka retrovizorom sakrila Halu od nekoh 1500 m2 😳
Oće to kad se popije
Šta popije? Pa Mokka je tek načela drugi rezervoar (prvi nije bio pun) 😜
Veruj mi da sam po gradu zamalo par puta „pokupio pešaka“ jer mi se sakrio iza unutrašnjem retrovizora pri skretanju udesno.
Kombinacija zle visine, zlog retrovizora, zlih godina …
Iz tih razloga volim Berlingo. Sjedoh jednom kod kolege u Audi A4 (nije novi) još gori retrovizor, ne vidim komplet desnu stranu…
Neka hvala, nisam tenkista 😜
Gledam fuelio i vidim prosjek mečke 4.59l bio, bmw 6l al više na 6.3l vuče ..pa ti vidi koliko je m2cka bolja od bmw.jebo bmw.
To BMW sa nekim V8 motorom ?
Ma jok gutaču samoglasnika, ovo moje smeće gt. Nemre to stat u istu rečenicu sa mercedesom
2GT je veće vozilo od B klase?
I ima oblik faraona 🙂
I šta te briga ako I troši više. Sam sipas za svoje pare …
Ih, pa to mi je trošak…500€ mjesecno na gorivo.a nekad ni 300.
Fantastičan tekst. Veoma veran. Ni najmanji detalj nije oropusten. Fotografije još bolje.
I tačno je da rukovanje Toyotinim bord kompjuterom predstavlja test inteligencije. Na kome je pala Toyota, a ne Peki.
Šteta je što Toyota do danas nije uspela da eliminiše akustični skuter efekat pri jačem ubrzanju.
Ne kontam, Jel to ovaj Šeki nas podje…ili šta? Naime, ovo mi se čini drugi put već kako ide negdje pa ga ostali sjebu jer imaju iste ideje pa on okrene 500 km gore negdje a onda pri kraju dana nazad za Pariz ili se ovo test ponavlja? Ne znam, nisam čitao, samo preskoke….
Kad budes procitao, sve tvoje nedoumice ce nestati 😉
Pregledaj slike… Ovaj put na plaži ima milijardu školjki, prošli put nije bilo…😜
Ma sigurno grk nije objavio te slike prošli put, ko biva koga boli uho za školjke , osim srednjoškoljki 😁 pa nam sad uvaljuje staro pod nov, baba djevojka tekst 🫣😁😁😁🫨
Druze kad pravis plan s Gospodom uvece je jedna stvar, a kad ujutru vidis na razno raznim sajtovima da je stanje na auto putu katastrofalno, te da ces s zenom umesto nekih 2h-2h30 u kolima ostati duplo vise vremena, planovi se odmah menjaju 🙂. Zivis napolju pa znas, lepo vreme i sezona godisnjih odmora koja krece je ubitacan koktel, vec me panika hvata kako cu 14 jula (francuski nacionalni praznik ne radi se petak, subota i nedelja) otici u Bretanju udaljenu 400 km, bice haos na putevima… Jos veca mi je frka za sredinu avgusta, ove godine verovatno idemo kod… Pročitaj više »
Znači, nije ponovljen test neg si dvaput fasovao istu foru, a onda da mi neko kaže planiraj putovanje i punjenje dilda….pa ni sa ženom nemoš na put…a da ćeš dildu…kakvo je vrijeme došlo. Apropos toga, sjećam se kad je izašao C5, pa mi vozili test za index.hr i zaustavi nas kod nacionalne biblioteke lik, oće da gleda auto. Čovjek fan citroena, stariji tip a unutra našminkana koka (on 60+ ona 40+) rekoh ja u čudu ,Jel to sa ženom na put?! A on me ide podjebavat pa veli, mladiću, hehe, ko je vidio vodit ženu na put? ( I pokazuje… Pročitaj više »
Nego sta nego cu autom, ko ce u avgustu placati neralno visoke cene karata i strahovati hoce li avion uopste poleteti ili ce biti neki strajk iznanadenja… Pa potom iznajmiti renta car opet po nekim ludackim cenama, ne, ne, polako cemo Gospoda Rajkovic i ja preko Nemacke i Austrije do Slovenije. Spavanje na Bledu pa posle malo do Plitvickih jezera i polako se spustimo do Dubrovnika. Tu smo vec blizu Kotora u Crnoj Gori, dakle polako, turisticki 2-3 dana putovanja. Moglo se i kroz Francusku, pa posle kroz Italiju ali putarina je tuda preskupa, tj preko 150 evra, preko Nemacke… Pročitaj više »
E to je onda vijest da si pobijedio giht!
Peki, tvoje iskustvo je ogromno, i mogu ti prebaciti samo pojedinci sa manje iskustva, iz čistog neznanja situacije.
Radujem se tim testovima + putopisima.
Srečno
Sama konstatacija da nije pogodan za gradsku vožnju, a da autoputu ima povećanu potrošnju, pokazuje opseg ovga vozila.
Članak sam pročita na preskoke i letimično, zbog neineresovanja ove Tojot-čine RAV4. Pekiju svaka čast za tekst.
Ono špto sam priemtio na brzinu, a što me frapiralo je:
-Onakva korozija zadnjeg lonca auspuha;
-Jadan izgked enterijera, posebno komandi i instrument tabel kao očajni materijali koji nisu na nivou Dačije;
-Neotesani izgled, koji tradicijom prati RAV 4
Nekada stičem utisak da ti ipak nisi baš veliki fan azijske auto industrije ?
Ili grešim ?
😊😊😊
Nisam veliki fan – japaner & koreja korporacije. Koreje nikako Japanaca sam bio fan, tamo do sredine 90-tih. Suzuki Swift 1,3 GTI, Honda CRX, kasnije Civic. I sve sam ih vozao, a monogi su napravili revoluciju na malih sportskiu ( i opšte malih auta) Mali Suzuki Swift GTI 1,3, možda je bio moj najomiljeni auto (koji sam najviše želeo i voleo) a koga nisam mogao da priuštim Onda si i Evropa prilagodila, pa se recimo pojavi PEugeot 1,6 Rally, koji pomnoži Swifra sa 0. Tad sam lično bio „besan“ na 106-ticu….. Eto danas je ostao taj 106, a od te… Pročitaj više »
Možda mu više paše auspuh nekog BMW-a 😜
Jos jedan fantastican te(k)st. Bravo Peki. Ima svega, od puno podataka, opisa, prelepih predela, gastronomije. Po meni, potpuno zaokruzeno. Hvala ti na tome. Pre par godina kraj opservatorije na Vidojevici videh RAV4 hibrid, mlad vlasnik nekih 35god. Povratnik iz USA, pokrenuo biznis u SRB. Popricasmo zasto je kupio bas ovaj auto, rece da je dugo raznatrao i uporedjivao. Izbor pao na Toyotu. Poprilicno ga je hvalio, dobar deo voznje mu je u Nisu, gradska voznja, posao, porodica, kad je pottosnja minimalna. A nije ni prevelika na otvorenom putu. Huyndai je bio sledeci na listi, povoljnjji, ali i sa vecom potrosnjom.… Pročitaj više »
“ … umoran od Sunca i pešačenja, u sitne noćne sate aktivirah sistem za poluautonomnu vožnju, kako bi mi ovaj pomogao ukoliko nepažnjom napustim svoju traku. Bogami lepo ga održava manje više sredinom iste, ubrzava i koči ukoliko se ispred nađe vozilo koje ide sporije …“
To je suština tog sistema. Da poveća bezbednost. I pozdravljam Pekijevo gledanje na to.
I ja ga uvek koristim u sličnim situacijama. Kada npr. na Fruškoj gori preperačim šumom prethodno 15 ili 20 km, i još ako tamo negde i ručam, obavezno ga palim na povratku.
Kad imaš, ja ga nemam, al na test autima sam upravo umoran i koristio …milina, pomogne puno.
Trenutno test vozilo to nema …
Klotara 😂
Od 52 hiljade … 🙂
Pošto je tako jeftin obavezno da ga spustiš niz ono brdo niz koje si spuštao Bayon.
Za ovo vozilo koje trenuno testiram, doplata za bilo koju metalik boju je 1.043 evra, osim za one premium varijante boje, za koje je doplata 3.127 evra. A doplata za radarski tempomat je 699 evra. To je jedan od jeftinijih dostupnih opcionala za to vozilo. Pa ipak, nema ga.
To je ono što aktivno bezbednosno cenim kod Japanaca, pa i kod RAV-a klotare koga je pomenuo Peki. Taj nema ni zadnje parking senzore, a ni kameru za vožnju unazad, ali, ima sve sisteme asistencije kao standardnu opremu.
Đe ti to vrati i reci neće broj 1 to da čita, nema interesa. Ako im smeta nek mi jave
Neverovatno da ovaj suv kosta preko 50 000e….ufff cene automobila su otisle u pm
Meni je RAV4 baš odvratan. Enterijer bih i mogao da svarim i podnesem, ali eksterijer mi je na nivou lakog oklopnog vozila domaće proizvodnje.
MRNov CRV nije lepotan, ali je za RAV4 Apolon. I da CRV ide u varijanti sa AWD pogonom, izgleda da ti Peki, kao i mlađani Don, ne čitaš detaljno testove druga MRNa.
Pitanje, šta bi ti Peki kupio u klasi SUV Ce segmenta? 3008, CX5, CRV, RAV4, Qashqai, Austral, Tuscon ili Sportage? Ja sam ih otprilike poredao po mom izboru
Prema veličini sjedišta meni pašu ova zadnja tri koja si nabrojao. RAV 4 ne znam, ali vjerovatno da. Izgled njegov jeste grub i klasičan, ali tako bolje ide uz 4×4 pogon i neku terensku vožnju… Ili volite više bildera na štiklama i u haljini? 😜
ma ti si sav naopak 🙂 tj ćoškast 🙂 nego je li tačno da je onaj što sebe zove „njegova visost“ (njegova, a nje nena) u stvari ona hrvatska navijačica sa prvenstva u Kataru?
Vegova Njisost…
Mačka piterina, koja navijačica?
Audi Q3 😉
Bez premium vozila pls 🙂 inače će nas drug MRN bombardovati sa X1 🙂
Pa i nije puno težak za vozilo tih dimenzija, 4×4 i još hibrid… Pa neki dan najaviše E klasu koja u klot varijanti teži 1850 kg… A nije ni strujaš, niti SUV ni ništa gdje bi trebalo biti težina problem… Kako ja vidim ovaj auto: Veći auto, dovoljno snage, umjerene potrošnje, malo grubljeg izgleda ali u skladu sa 4×4 pogonom. Što i nije loše ako se ne želi „biti u trendu“ 🌈. 😜Solidno motorizovan (obični, hibrid, plugovi) dobar izbor pogona. Za mene malo izvan domašaja, možda onaj klot 2.0. Zadnji lonac katastrofa, ostalo solidno. Kolega bio naručio jednog testnog da… Pročitaj više »
Kako ti vidiš? Kad si zadnji put bio kod okuliste, kad sve vidiš kroz dugine boje,a?😜🫨
Toyota se ubedljivo najbolje pokazala kada je konstruisala model Supra. To je milina jedna voziti, čak je i kabina osmišljena na pravi način. Ostali modeli… Corolla je ok od spolja, Yaris takođe, ali ovaj RAV 4 je ne dao ti Bog. Svi do jednog imaju očajan enterijer.
Izgleda kupci širom svijeta gledaju drugim očima 😜
Ajd da se složim s tobom
Ko bi rekao čuda da se dese 🙂
52.700 evra? Za ovo?
Sa zvanicnog sajta:
MAZDA CX-60 EXCLUSIVE-LINE 2.5 e-SKYACTIV PHEV (327 KS): Od 53.290,00 €
MAZDA CX-60 EXCLUSIVE-LINE 3.3L e-SKYACTIV D (254 KS): Od 50.590,00 €
Ova potonja sa 6 cilindara mi dodje kao da je daju dzabe u odnosu na ovaj RAV.
Hasane?:-)
Nisam ja, pametan čova neki
Sigurno je dobra tehnologija koja krasi sve Toyotine auomobile. Po meni lepši Austral, a dizajn tu negde, slično kao kod Mazde CX60, s tim da mi je enterijer neuporedivo lepši kod Mazde.
Koliko sa stekao utisak da je RAV 4 dosta veći od Australa a od Mazde i pogotovo… Po prostoru je na prelazu u sledeću klasu. Vjerovatno da to isto vide kao prednost kupci širom svijeta…
Sjedio sam u Australu, mislim da je 32k eura 160ks, dildo,a nije loše, spandjo se sa guglom a to baš i nije nešto, materijali ništa lošiji od mog gt, za tu lovu,kratka sjedala proba od 3 minute bješe…a jedini Reno kojem bi dao prolaznu ocjenu. Onaj novi Jeep mali mi se nije svidio, usko mi djeluje, koža me nervira a i 40k dlaka da trebam dat – nemam. Moraću morona pitati, njemu je satnica kako rekoše 500e hihih.🙃🙃🙃🙃👶
To mu je satnica u AR samo, ali je prima u m2 Tasoških brda 🙂
Klirens? Ovo je SUV, zar ne?
Nije visoko postavljen od tla, klirens iznosi 17 cm
Nedostaje mi „Ravcic“ iz 90-tih! 🙂 Bio je to neverovatno simpatican auto – kabrio, sa velikim tockovima, izgledao je kao velika igracka, ulice su bile pune ovih automobila, vozili su ih svi, staro i mlado, musko i zensko! Cinili su nas srecnim!