Zanimljivost dana: Kako od malog napraviti veliko

Eh te osamdesete godine prošlog veka… Evropa ih pamti po moru laganih i zabavnih za vožnju hot hečeva, ali bi ih Amerikanci najradije zaboravili. Posle dugo godina rasta ekonomije posle Drugog svetskog rata, sedamdesete godine su obeležile ekonomske krize, koje su se odrazile i na automobilsku industriju. Tržište gde su nekada dominirali veliki i moćni četvorotočkaši, sa glomaznim benzincima sa osam cilindara ispod haube, je odjednom spalo na to da u potpunosti pošalje u stečaj domaće firme.

U prevodu na neki jednostavniji jezik, postalo je popularno napraviti mali i štedljivi automobil sa motorom sa četiri cilindra i pogonom na prednje točkove.

Korporacija Chrysler, koja je u svom vlasništvu imala brendove Plymouth, Dodge, Chrysler i Imperial, je dugo godina ignorisala probleme i usled toga otišla u stečaj krajem sedamdesetih godina. Na njihovu sreću, Ford je otpustio legendarnog biznismena po imenu Li Ajakoka, a ovaj je brzo našao posao u Chrysleru.

Zatražio je i dobio velike državne zajmove, a novac je uglavnom investirao u novu platformu koja će da pokreće veliki broj različitih automobila. Dok je firma nekada pravila legende kao što su Dodge Charger i Chrylser LeBaron, budućnost je sada ležala u malim modelima kao što su Dodge Aries sa dužinom tek oko 4,5 metra.

Ova platforma će da pruži čak 50 različitih modela od strane svih spomenutih brendova, a javnost ih je sve poznavala pod imenom K-Cars. Ajakoka je bio ekspert na temu kako „zavarati kupce“ i kako od jeftinih modela napraviti skuplje.

To je veoma uspešno radio u Fordu, pa je malo ko znao da se ispod školjke popularnog Mustanga krije jeftini kompakt Falcon, a slične korake je napravio i sa Lincolnom. Onda je na red došao i Chrysler. Iako su većinu K-Carsa činili jeftini modeli kao što su Plymouth Reliant i Dodge Aries, nakon 1983. godine su debitovala i veća izdanja kao što su Chrysler E Klasa i New Yorker. A mnogi će reći da je Ajakoka baš preterao iste godine kada je predstavio i limuzinu pod imenom Executive.

Chrysler je u svojoj ponudi imao veliki model sa pogonom na zadnje točkove nazvan Fifth Avenue i ta platforma bi se činila poželjnijom za limuzinu, ali je Ajakoka izabrao produženu aritekturu K-Cars. Lincoln je prodavao najviše limuzina tokom osamdesetih godina, ali ih zapravo nije proizvodio sam, već je imao nezavisne partnere. Jedina druga limuzina direktno iz fabrike je bila Cadillacova Serija 75, pa je Ajakoka smatrao da Executive ima realne šanse za uspeh.

U svakom slučaju, Executive je bio zasnovan na modelu Chrysler LeBaron, a postignut je dogovor sa firmom ASC da napravi preradu. Proces je zapravo započeo sa kupe izdanjem LeBarona, a zadnja vrata su iskorišćena iz njegove limuzinske verzije.

Međuosovinsko rastojanje je povećano za nekih 200 milimetara, a ukupna dužina vozila je iznosila 5,6 metara. Rani primerci su se mogli kupiti samo u tamno crvenoj boji, ali nakon 1984. godine je bilo dostupno još nekoliko. Većina kupaca se odlučila za crnu ili tamno plavu, sa enterijerom u istoj boji. Executive je unutra imao sve što se moglo poželeti kod jedne limuzine, ali sa mnogo manje prostora za noge u poređenju sa rivalima iz Cadillaca i Lincolna.

Samo jedan motor je u početku bio opcija i to Mitsubishijev 2,6-litarski benzinac sa 93 „grla“, a snaga se prenosila na prednje točkove preko trostepenog automatskog menjača. Tokom 1986. godine je zamenjen sa novim 2,2-litarskim turbobenzincem od strane Chryslera što je povećalo snagu na 146 „grla“. Spomenućemo da je cena iznosila oko 66 hiljada američkih dolara u današnjoj vrednosti novca.

Executive će biti deo ponude samo od 1984. do 1986. godine i u tom periodu će privući 1.494 primerka. Nikada nije dobio direktnu zamenu, barem ne onu fabričku, mada će dosta samostalnih kuća kasnije da prerađuje uspešni Chrysler.

Danas se pamti po vremenskom periodu koji bi Jenkiji najradije da zaborave, i mnogi će reći da je napravio jednak šok kao što bi danas izazvala limuzina na bazi Honde Civic ili Toyote Corolle. Ako ništa drugi, Ajakoki treba odati priznanje što je uspeo kupcima da uvali čak skoro 1.500 takvih vozila…

Zoran Tomasović

(437)