AR pijaca klasika: Pionir računara sa ekranom osetljivim na dodir

Računar sa ekranom osetljivim na dodir je tehnologija koju danas možemo videti u gotovo svim automobilima, od najskupljih limuzina pa sve do malih gradskih jeftinih vozila. Ono što će vas sigurno iznenaditi jeste podatak da takvu tehnologiju nije „izmislila“ neka nemačka, pa ni japanska firma, već brend iz Sjedinjenih Američkih Država poznat po dosadnim četvorotočkašima namenjenim uglavnom starijim ljudima.

Reč je o sedmoj generaciji modela Buick Riviera i u ovom izdanju pijace klasike smo izabrali baš takav automobil.

Oldsmobile se smatrao „inovantivnim brendom“ unutar General Motorsa, pošto je svetu ponudio prvi automatski menjač u serijskoj proizvodnji (1939. godine) i prvi serijski turbo punjač (1962. godine), ali ono što je malo poznato jeste podatak da je bratski Buick često bio taj koji je razvio takvu naprednu tehnologiju.

Kompanija je radila na novoj generaciji svog kupea Riviera krajem sedamdesetih godina i odluka je pala da ovaj put tehnologija ne bude deljena sa ostalim divizijama General Motorsa. Riviera kao Riviera je bio veoma legendaran model i proizvodio se još od 1963. godine, pa napraviti naslednika nije bio lagan posao.

Buick se odlučio smanjiti dimenzije i ponuditi pogon na prednjoj osovini 1979. godine kada je debitovala šesta generacija, što će rezultirati u najpopularnijoj Rivieri u istoriji (370.282 isporučena primerka tokom sedam godina proizvodnje).

Sedma generacija je spremana za 1986. godinu sa još manjim dimenzijama i aerodinamičnijim linijama, a model se našao u centru pažnje po tome što je imao potpuno digitalni enterijer i gomilu ekrana. Ova tehnologija nije bila nova i mogli smo da je vidimo već nekoliko godina na nekim skupocenim modelima, ali je Buick otišao još korak dalje tako što je ponudio i prvi takozvani „touch-screen“.

Kao što mu ime kaže, bilo je moguće podesiti klimu i grejanje, namestiti sedišta, kontrolisati muziku i dobiti razne informacije tokom vožnje (potrošnja goriva, temperatura i slično) tako što bi vozač prstom na ekranu koristio sve komande. Takva tehnologija se u svoje vreme smatrala toliko futurističkom da je nisu imali ni najluksuzniji Mercedesi, pa ni Rolls-Roycevi.

Nažalost za Rivieru, koliko god da je tehnologija bila impresivna, ostatak automobila jednostavno nije mogao da parira prethodnicima. Odluka Buicka da smanji dimenzije se pokazala kobnom, a došlo je i do velikih promena u ukusu kupaca gde luksuzni kupei jednostavno više nisu bili popularni.

Biće prodato tek 119.748 jedinica tokom osam godina proizvodnje sedme generacije, a Riviera će opstati u još samo jednoj generaciji (1995. do 1999. godine) pre nego što model bude ugašen.

Jedini motor u ponudi je bio 3,8-litarski benzinac sa šest cilindara i razvijao je 140 do 170 konjskih snaga (zavisno od godine montaže), a menjač je bio  četvorostepeni automatski. Ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je trajalo oko deset sekundi uz maksimalnu brzinu od 206 km/h.

Primerak iz današnje priče je iz 1987. godine i trenutno se nalazi u gradu Derijen unutar američke savezne države Viskonsin. Prešao je tek 57.600 km, a reč je o takozvanom „zlatnom“ paketu gde je automobil bio opremljen 14-inčnim felnama i dvobojnom školjkom. Svaka konfiguracija Riviere je stizala sa klimom, centralnom bravom, prozorima sa staklima pokretanim pritiskom na dugme, tempomatom i sa još mnogo toga, sve da se opravda relativno visoka cena od 19.166 američkih dolara (oko 51.180 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).

Kao i mnogi drugi zaboravljeni pioniri, i Riviera danas nema neki ugled kod kolekcionara i moguće je kupiti za relativno pristojnu sumu novca. U ovom slučaju smo videli 35 ponuda, a najviša je iznosila 10.505 američkih dolara.

Zoran Tomasović

(1029)