Naopako nije besmisleno
Naslov ovog testa mogao je da glasi i „Električni Qashqai na benzin“, uzevši u obzir da novi Qashqai e-Power pokreće elektromotor, dok je trocilindarski benzinski agregat 1.5, isključivo u funkciji generatora za dopunu baterije.
Nissan predstavlja Qashqai e-Power kao „prvi električni automobil bez potrebe da se priključi na punjač“, što je samo delimično tačno! Kao i svaki put kada bi se trebalo potpisati neki važniji dokument, negde pri dnu, jako sitnim slovima, obično se nalaze „detalji“ koje bi trebalo obavezno pročitati, kako posle ne bi bilo „pa nisam znao“!
Jer, ovaj Qashqai nije električni SUV kako bi se dalo pomisliti, zapravo radi se o jednom punom hibridu, koji po ugledu na ostala vozila ovakvog tipa poseduje SUS agregat, elektromotor i bateriju, koju evidentno nikada ne bi trebalo zakačiti na spoljašnji izvor energije kako bi se napunila!? Ništa vam nije jasno?
Normalno, jer je Nissan ovde obrnuo uloge, za razliku od ostalih hibrida, motor s unutrašnjim sagorevanjem nije pogonski agregat, već samo dopunjuje bateriju koja napaja elektromotor od 190 ks. Prednje točkove pokreće isključivo elektromotor, no kako kapacitet baterije iznosi samo 2 kWh, benzinski motor često se aktivira, praktično svaki put kada se jače nagazi na papučicu gasa.
Detaljnije o načinu funkcionisanja malo kasnije, pre toga malo istorije, kako dalje tako i bliže. Jer Qashqai nije „kuče od juče“, njegov životni put zaslužuje laki osvrt. Verovatno svi poklonici automobila znaju da je 2007. godine Nissan „presekao“, te umesto da se istim oružjem suprostavi jednom Golfu, Astri, Focusu, Meganu i ostalim konkurentima, lansirao je laki krosover u C segmentu.
Pre njega, ukoliko se ne varam još samo dva proizvođača imala su u ponudi slične modele (Honda HR-V i Subaru Forester). Qashqai je dakle jedan od pionira, najzaslužniji za njihovu ogromnu popularnost u narednim decenijama. Što se mene tiče, sećam se da mi se u startu uopšte nije dopao, u to doba moje interesovanje pre svega se baziralo na gore navedenim modelima, tako da sam se zapitao šta im je to zaboga trebalo, koga može da interesuje ovako „nešto“?
No tako nešto napravilo je retko zabeležen uspeh na tržištu, prodavši se u oko 3,5 miliona primeraka, u to vreme samo Qashqai, predstavljao je 40 % ukupne prodaje Nissana. Prva generacija postigla je veći komercijalni uspeh od druge, koja stupa na scenu 2014. godine, posve razumljivo ukoliko se zna da Qashqai 1 gotovo da nije imao konkurenciju.
Qashqai 2 je dobro startovao, efekat novog modela osetio se u prvih par godina, no prodaja je ubrzo izgubila na intenzitetu. Ovoga puta, Nissan nije ponudio produženu karoseriju Qashqai +2, nju je zamenio novi X-Trail, sličnog dizajna ali veći i sa sedam sedišta.
Početkom 2017. godine priča se ponavlja, a kako bi se podstakla prodaja Qashqai 2 biva lako restilizovan (uglavnom prednji deo), ujedno i obogaćen novim sigurnosnim sistemima i agregatima. Nissan nije štedeo ni truda ni novca kako bi održao korak s mlađim konkurentima, u čemu mu je svo vreme pomagao strateški partner Renault.
Ukoliko me pamćenje dobro služi, Nissan je samo na početku karijere imao kućne benzinske agregate 1.6/117 i 2.0/141 ks, kasnije su ugrađivani isključivo Renaultovi, računajuči i dizele. Spomenimo 1.5 dCi/110, 1.6 dCi/130 i 2.0 dCi/150, da bi druga generacija nasledila modernije, kao što su 1.2 DIG-T/115 i 1.3 DIG-T 140/160 ks (razvijen u saradnji s Mercedesom), kao i novije, tj čistije dizele 1.5 Blue dCi/115 i Blue dCi 1.7/150 ks.
No, pad prodaje se nastavio nesmanjenim tempom, i to ne samo Qashqaija već i ostalih modela kuće, verovali ili ne, 2020. godine, tržišni udeo Nissana u Evropi iznosio je samo 1,6 %! Sunovrat je zapravo započeo još 2018. godine, ostareli Qasqai 2 nije mogao pratiti ritam modernijih konkurenata, još manje modeli Juke i Micra, hendikepirani godinama i veoma uskom gamom agregata.
Godinu dana kasnije, dakle 2019, prozvodač je izgubio čak 29 % tržišta, odnosno još 22 % u 2020. godini. Veliki deo krivice snosio je i Qashqai, pred kraj života zabeležio je pad prodaje od bezmalo 70 %. U međuvremenu, na scenu stupa nova generacija malog krosovera Jukea, i 2021. godine toliko očekivani Qashqai 3.
No ubedljiviji prodor na tržiše opet je ograničen slabom ponudom agregata, dizel su jednostavno ukinuti, dok se na dolazak vožene verzije e-Power čekalo „do juče“. Prošle godine Nissan je predstavio i 100 % električni SUV nazvan Ariya (slika dole), no sve to ide nekako „kilavo“ i sporo, vrag će ga znati zašto?
Za rezultat opet imamo slabu potražnju, nekadašnji šampion u segment Qashqai 3 je nakon prve godine komercijalizacije u zemlji Gala pronašao put do srca kod samo 6.647 kupaca, daleko iza „malog“ Peugeota 2008, sa 75.447 prodatih jedinica.
E da, tržište je ponekad nemilosrdno i nepravedno, jer ruku na srce Qashqai 3 ima sve što mu je neophodno za uspeh, pod uslovom da se kupci zadovolje jednim jedinim benzinskim motorom s indeksom 1.3 DIG-T, od 140 i 158 KS, odnosno od sada i hibridnim e-Powerom.
U vezi izgleda treba reći da se stilom ipak vidljivo distancira od prethodnog, no iako dopadljiv dizajn nije Bog zna kako orginalan, reklo bi se da u Nissanu nisu želeli previše rizikovati. Naravno da je moderniji, agresivniji, s elementima koje smo mogli videti kod manjeg Jukea, gde pre svega mislim na hromiranu prednju masku u obliku slova V (nazvana V-Motion grille), prepoznatljivu i toliku dragu Nissanu.
Bez detaljnog opisivanja nalazim da ima dobar optički sklad, nema tu ništa što može zasmetati budućim kupcima. Visoko uzdignut od tla i s velikim naplacima od 19, odnosno 20 cola kao kod voženog, ipak je privukao dužnu pažnju prilikom test vožnje.
Ruku na srce ovaj Nissan još uvek je retkost u Francuskoj, videh samo jedan na autoputu, i to s belgijskim tablicama, dok se francuski konkurenti, upravo kao Toyota RAV4 i SUV-ovi korejskih proizvođača, sreću na svakom ćošku.
Progres na svim poljima
Qashqai 3 postavljen je na novoj platformi alijanse Renault-Nissan-Mitsubishi nazvanoj CMF-C, koju su preuzeli, ili će preuzeti, mnogi drugi modeli. Ova mu je omogućila nešto izdašnije dimenzije, osim što je međuosovinsko rastojanje povećano za 20 milimetara, ujedno je duži za 31 mm (4,43 m), širi za 29 mm (1,86 m) i viši za 35 mm (1,63 m).
Već na prvi pogled vidljivo je korpulentniji od predhodnog, tim bolje jer je Qashqai 2 važio za relativno skučen krosover, posebno u poređenju s mlađim konkurentima. „Trojka“ mnogo toga menja, bez da je odjednom postao šampion u segmentu (i dalje je recimo kraći za 8 centimetara od Volkswagena Tiguana), dovoljno je prostran za četiri odrasle osobe, odnosno jednu omanju porodicu.
Dakle sasvim dovoljno prostora za kolena i glave putnika pozadi od nekih 1,8 m visine, pod uslovom da su vozač i suvozač sličnih dimenzija. Treba pohvaliti i vrata koja se otvaraju pod uglom od 85°, te sloj sunđera ispod stražnjice, ogroman stakleni panoramik krov (serijska oprema za najskuplji zavrsni nivo Tecna +) i USB priključke za punjenje smartfona.
A kad sam već krenuo od pozadi, da se osvrnem i na prtljažnik zapremine 455 litra, što je manje-više na nivou benzinske verzije. Podeljen je po horizontali dvostrukom policom, prva, bliža petim vratima, može se postaviti vertikalno, kako bi se sprečilo tumbanje stvari.
U samom dnu ne pronađoh rezervni točak već samo kompresor i pribor za opravku guma, no Nissan navodi da je i on predviđen. Posve izvodljivo jer baterija nije u dnu prtljažnika, skromnih dimenzija i kapaciteta, pronašla je mesto ispod prednjih sedišta. A kad smo ih već spomenuli recimo da su u voženoj verziji za svaku pohvalu!
Da se razumemo, sve što ću opisati odnosi se na najprestižniju izvedbu Tecna +, gde imate pravo na kvalitetnu kožu na prednjim sedištima s grejačima, memorijom i brojnim električnim podešavanjima, računajući i masažu (i za suvozača).
S izuzetkom centralnog ekrana koji je s 10 povećan 12,3 cola, uz nekoliko modifikacija vezanih za njegovu upotrebu, ostatak enterijera identičan je kao kod benzinske verzije. Ovo se odnosi i na brojne površine obložene mekanom plastikom, iako tvrda nije kompletno izbačena, ostaje u manjini. I instrument tabla je numerička (digitalna ukoliko više volite), TFT ekran od 12,3 inča zamenio je analogne instrumente kod predhodnog Qashqaija.
Prosto rečeno mnogo lepo deluje, kako osvetljenje tako i grafika, koja uspešno imitira klasične instrumente. Vidljivost je odlična a tu je i veliki „Head up“ pokazivač koji projektuje podatke na vetrobransko staklo. Svideo mi se i upravljač, iako na prvi pogled deluje prevelik.
Ručica automatskog menjača isto tako vas neće ostaviti ravnodušnim, osim što je nesvakidašnjeg dizajna u ergonomskom smislu je odlična. Sam dizajn enterijera ne donosi ništa posebno novo, rekao bih da je pre svega pragmatičan, sve je na svom mestu, u kombinaciji sa standardnim dugmićima. Mislim pre svega na one za klima uređaj, ništa bolje za podešavanje temperature od kružnih prekidača, koji se pomeraju levo/desno.
Sama završna obrada i izbor materijala deluju mi posve na nivou najboljih izdanaka u segmentu. Praktični aspekt nije zapostavljen, izuzmemo li omanji pregradak za rukavice ispred suvozača. Iako me pojedini kritikuju u vezi pregrada u vratima, ja i dalje smatram da moraju biti sposobne primiti najmanje jednu flašu vode od 1,5 litra.
Ista staje uspravno čak i u zadnja vrata! Naravno da je predviđeno mesto za induktivno punjenje smarfona, kao i boks ispod naslona za laktove, jedino mi je zasmetalo što se ovaj ne može podesiti ni po visini, a ni po horizontali. Što se tiče najnovije tehnologije, samo konstatacija da „nema šta nema“ u njemu. Po ugledu na nedavno voženi Juke i ovde nađoh Wi-Fi konekciju, aplikacije Android Auto i Apple CarPlay, kao i druge brojne funkcije, no mene je mnogo više interesovalo šta zna i ume ovaj nesvakidašnji „sklop“ na putu…
Čudno ali logično
Nova tehnička baza, odnosno platforma, omogućila je Qashqaiju treće generacije, između ostalog, masovnu upotrebu aluminijuma (poklopac motora, vrata, prednja „krila“…). Uprkos tome, e-Power je težak. Sa čitavih 1 723 kilograma (Tecna +), teži je od verzije 1.3 DIG-T/ 158 Xtronic za preko 220 kg.
E da, to je cena nazovi progresa, iako skromnog kapaciteta od samo 2,1 KWh, baterija, trocilindarski agregat od 1,5 litre i prateća elektronika, značajno podižu ukupnu masu. Sva sreća te elektromotor razvija solidnih 190 ks, uz obrtni moment od 330 Nm, raspoloživ odmah po polasku.
Pritiskom na dugme Start kao i kod „pravih“ električnih automobila ne dešava se ništa, bez ikakve buke i vibracija ovaj Qashqai pokrene se s mesta. Ukoliko baterija nije ispražnjenja i ne nagazi se snažno na papučicu gasa, na struju se bez problema može prevaliti par kilometara, u protivnom odmah se probudi mali ali snažni benzinac od 156 ks (250 Nm)!
Retko diskretno, do te mere da se to često ni ne oseti u vozilu, izolacija je zaista za pohvalu. Kao što rekoh nema nikakve veze s pogonskim točkovima i ne poseduje menjač, uz to postavljen je na mekanim nosačima koji u potpunosti neutrališu vibracije.
Dakle prvi kilometri prolaze u „cool“ vožnji i upoznavanju s vozilom, moram reći da sam odmah bio prijatno iznenađen lakoćom kojom se vozi. Odmah se okupiram potrošnjom, od pres voznog parka Nissana pa do moje kuće ima tačno 42 kilometra (ograničenje brzine između 50 i 110 km/h), ekonomičnom vožnjom ostvarih prosečnu potrošnju od odličnih 4,6 litara na sto kilometara.
Dobar podatak za razliku od ukupne potrošnje, naime na putnom računaru pronađoh neizbrisan prosek za poslednjih 2.200 pređenih kilometara od 6,3 litra, iskreno rečeno očekivao sam bolji rezultat! Ostavimo za sada potrošnju po strani, ono što mi se dopalo je način funkcionisanja, posebno u poređenju s nekadašnjim Chevroletom Voltom i Opelom Amperom.
Ovi su koristili sličan princip, to jest benzinski blok i ovde je bio u funkciji agregata za napajanje baterije, no kod ovih isti se uključivao bez ikakvog pravila, uz znatno veću buku u kabini. Trocilindarski s oznakom 1.5 Turbo ovde funkcioniše logičnije, odnosno javi se odmah po jačem pritisku stopala na gas, zbog čega se ima utisak kao da smo u jednom klasičnom vozilu.
Iako teoretski motor uvek radi u konstantnom režimu rada, u praksi obrtaji ipak lagano variraju u zavisnosti od opterećenja, tako da mi njegovo funkcionisanje deluje nekako prirodnije. Par reči u vezi benzinca s oznakom 1.5 Turbo, radi se o potpuno nepoznatnom bloku s promenjivim procentom kompresije u zavisnosti od situacije (čitajte većeg ili manjeg opterećenja), a sve u cilju smanjenja potrošnje.
Podrazumeva se da se energija može rekuperirati kao i kod ostalih hibrida, dakle prilikom kočenja ili usporenja, s tim da ovde to zavisi od izbranog programa vožnje. Predviđena su tri, kada se izabere „Eko“ prednji točkovi se slobodno kotrljaju i nema nimalo kočenja motorom, dok je izborom programa „Normal“ i „Sport“ sila kočenja umerena.
Tako je sve dok se dugmetom pored menjača ne aktivira funkcija „e-Pedal“, ili se ručica menjača povuče još jednom ka sebi, tj postavi u poziciju B. Usporenje je tada znatno izraženije, do te mere da se može voziti bez upotrebe kočnica.
Sve to mi deluje pomalo komplikovano, pojedini konkurenti poseduju dve znatno praktičnije ručice pored upravljača u istu svrhu. Vozikah se tako par dana po gradu a sve u iščekivanju prvog ovogodišnjeg izleta do Atlantika, preciznije rečeno malog mesta poznatog pod imenom Crotoy (čita se Krotua), udaljenog 220 kilometara od mog prebivališta.
Naime, 18. maja u Francuskoj je bio neradni dan i praznik nazvan Ascension (religiozni praznik kod hrišćana katolika koji simbolizuje odlazak Hrista na nebo) koji je pao u četvrtak, idealna prilika da se spoji s petkom i tako dobije produženi vikend od četiri dana.
Već u sredu kolone vozila na izlasku iz Pariza su bile nepregledne, da bi sutradan ujutru zavladao opšti kolaps. Naravno da mi nije palo na pamet provesti pola dana u koloni, tako da do mora skoknusmo u subotu ujutru, za samo dva sata vožnje.
Apsolutno neophodan izlet kako bih se uverio u kapacitete ovog Qashqija i nepunio sopstvene „baterije“, posebno što se nakon dužeg kišnog i tmurnog perioda na nebu pojavilo Sunce. No dobro, nije to ni Sunce, ni more na koje su građani Srbije navikli, u zalivu gde se nalazi spomenuti gradić more zna da „nestane“, a sve zbog izražene plime/oseke.
Ne, nije to neko lako povlačenje od par metara, kao na Mediteranu, ovde voda zaista ode više kilometara, što omogućuje duge šetnje po pesku i otkopavanje jestivih školjki (zavuku se desetak santimetara ispod površine), odnosno jahanje konja ukoliko imate tu sreću da ih posedujete ili para da se iznajme.
Mi više volimo „tabananje“, moj smartfon je na kraju dana pokazao više od 20.000 koraka, sasvim dovoljno da se potroše kalorije koje smo supruga i ja uneli tokom obilatog ručka i večere. Nažalost ne u restoranu, gradić je bio toliko krcat Parižanima i turistima iz Belgije, Holandije i Engleske (mnogima je bliže nego meni iz Pariza), tako da nije bilo nijednog slobodnog mesta.
Ništa strašno, ne crkosmo od gladi, već se prisetismo mladosti i obavismo to na plaži (ne mislim na seks :-), nakon što smo u jednoj od brojnih ribarnica kupili lokalne specijalitete, naravno već spremljene. Prođe tako dan, te opet na put, ostati i prenoćiti u hotelu bilo bi „samoubistvo s predumišljenjem“!? Da, da, sutradan, to jest u nedelju bio je dan za povratak miliona automobilista, dok kuckam ove redove pratim na televiziji izveštaje o nepreglednim kolonama, gde se spominje više od 1.000 kilometara začepljenja.
U takvim okolnostima umesto dva sata trebalo bi računati na najmanje dvostruko više vremena… Mi smo naprotiv uživali u tečnoj vožnji na autoputu, što mi je omogućilo da vozim lagano iznad autorizovanih 130 km/h, kada Qashqai e-Power gubi svaki smisao!?
E da, iako je i dalje primerno diskretan 1.5 Turbo je konstatno opterećen (ne gasi se), tako da potrošnja lako dostiže 8 litara! Šteta, jer ponašanje na putu i perfomanse su za pohvalu, elektromotor odlično povlači čim se nagazi na papučicu gasa. Međubrzanja i ubrzanja iz mesta su odlična (7,9 sekundi do 100 km/h), znatno bolja od benzinskog s parametrima 1.3/158, koji u ovakvim okolnostima troši manje-više istu količinu goriva.
Usporih zato ritam kako ne bih morao na autoputu napuniti rezervoar od 55 litara (gorivo je ovde znatno skuplje), manje opterećenje odmah je rezultovalo i nižom potrošnjom, tako da poslednjih stotinak kilometara prevalih sa 6,6 litara u proseku (opet na autoputu ali ne brže od 120 km/h).
U Nissanu se tako i „brane“ od kritika upućenih na račun potrošnje, po njima 70-80 % vožnje obavlja se u gradskim i prigradskim uslovima, kada je prosek znatno niži, dakle oko 6 lit. Neko će se možda zapitati otkud tolika razlika, jednostavno benzinac izvršava želje elektromotora, koji u zavisnosti od opterećenja crpi energiju iz baterije velikom brzinom.
Kao što rekoh s teškim stopalom na autoputu radi konstatno, bez prestanka, kako bi nivo baterije uvek bio na neophodnom kapacitetu. Slično je i ukoliko se „cepa“ po krivinama, kao i svaki hibrid i ovaj voli umerenu vožnju. Šteta, jer iako Qashqai e-Power poseduje samo prednju vuču (snažniji benzinac u ponudi je i s integralnim pogonom 4WD), vozna dinamika je apsolutno na visini zadatka, a točkovi od 20 cola tek neznatno smanjuju udobnost.
Trebalo bi istaći da uz njih, pozadi nije više torzija, već sofisticiranije multilink(ovano) ogibljenje, s tim da ste u tom slučaju obavezni da pazarite najviši završni nivo Tecna + (voženi). A za njega vam u Srbiji treba 48.311 evra, što je za 10.000 evra više od verzije po imenu 1.3 DIG-T/158 X-Tronic u istom završnom nivou, čime se priča o ekonomiji neslavno završava.
Dobro, vlasnik jednog Qashqaija e-Powera možete postati i za 42.505 evra (završni nivo Acenta), ali razlika u ceni je opet ista, tako da je bez obzira na pređenu kilometražu nemoguće amortizovati navednu sumu novca! Drugo, ne bi trebalo zaboraviti da u njemu imate dva agregata i krš elektronike, za pretpostaviti je da je održavanje skuplje a mogućnost kvara veća.
Uzgred budi rečeno, ni nivo izduvnih gasova nije primereno (očekivano) nizak i iznosi 123 g/km CO2, te iako je niži onog koji dolazi od verzije zvane 1.3 DIG-T (147 g/km), nije ostvario značajnije privilegije u zemljama gde se to nagrađuje takozvanim bonusom (niži porezi). Jedino se može pohvaliti da ponekad, i to samo u gradskoj vožnji, uspeva postati 100 % elektromobil, kada je potrošnja upola niža u poređenju s čisto benzinskom verzijom.
Sama ideja, pa i realizacija, je dobra, ali sve to pada u vodu kada je neophodno iskeširati gomilu para više, ruku na srce uz nešto bolje perfomanse. Što se tiče direktnih konkurenata teško ga je uporediti s bilo kojim drugim (upotrebljena tehnologija je unikatna), naprotiv razno-raznih hibrida ima „k’o šaše“! Na pamet mi pade osetno jeftinija Kia Sportage Hybrid od 230 ks, odnosno bratski Hyundai Tucson, kao i Ford Kuga hybrid Flexifuel/190, koja „konzumira“ bioetanol E85, čija cena u Francuskoj iznosi tek nesto više od jednog evra.
U poređenju s njima, Qashqai e-Power ima nekoliko prednosti, gde pre svega mislim na lakoću vožnje, bez imalo cimanja (a-cup), veoma sličnu jednom 100 % električnom automobilu. Nažalost, potrošnja na autoputu je previsoka, pa ko većinu vremena provodi na njima, sreću će pre pronaći u jednom dobrom starom dizelu, i dalje neprevaziđenom na ovom polju!
Tekst i slike: Perica Rajković
Nissan Qashqai e-Power Tecna+ |
|
Karoserija, dimenzije, masa |
|
| Tip: | SUV |
| Vrata/Sedišta: | 5/5 |
| Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: | 4.425 x 1.835 x 1.625 mm |
| Međuosovinsko rastojanje: | 2.665 mm |
| Zapremina prtljažnika: | 455-1.521 |
| Masa praznog vozila: | 1.723 kg |
Motor |
|
| Broj cilindara/tip motora: | R3/ turbo benzin + elektromotor 190 ks |
| Radna zapremina: | 1.497 cm³ |
| Snaga: | 158 ks pri 4.600 o/min |
| Maks. obrtni moment: | 250 Nm, elektromotor 330 Nm |
Pogon |
|
| Tip: | Na prednje točkove |
| Menjač: | automatski |
Šasija i kočnice |
|
| Ogibljenje napred/nazad: | MacPherson/Multi-link |
| Kočnice napred/nazad: | ventilirajući diskovi/diskovi |
| Pneumatici napred/nazad: | 235/45 R20 |
Performanse |
|
| Ubrzanje 0-100 km/h: | 7,9 s |
| Maks. brzina: | 170 km/h |
Potrošnja i emisija |
|
| Gorivo: | benzin |
| Zapremina rezervoara: | 55 lit |
| Prosečna potrošnja – proizvođač/test: | 5;4l/6,3100 km |
| Emisija CO2: | 123 g/km |
Cena |
|
| Cena testiranog u Srbiji od 42.505 evra |
 |
Dobre strane: |
| Dopadljiv dizajn, orginalna koncepcija, perfomanse, odnos vozna dinamika/udobnost, potrošnja po gradu, diskretan benzinski agregat. | |
 |
Loše strane: |
| Cena, potrošnja na auto putu, maksimalna brzina ograničena na 170 Km/h |
Pod lupom |
|
Dizajn |
|
| Eksterijer: 7,5 | Ukupno 7,75 |
| Enterijer: 8 | |
Kvalitet izrade |
|
| Karoserija: 8 | Ukupno 8 |
| Kabina: 8 | |
Praktičnost |
|
| Karoserija: 8 | Ukupno 8 |
| Kabina: 8 | |
Komfor |
|
| Napred: 8 | Ukupno 7,75 |
| Pozadi: 7,5 | |
Vozne osobine |
|
| Upravljivost: 8 | Ukupno 8 |
| Performanse: 8 | |
Šasija |
|
| Ogibljenje: 8 | Ukupno 8 |
| Kočnice: 8 | |
Motor |
|
| Performanse: 8 | Ukupno 7,5 |
| Potrošnja: 7 | |
Menjač |
|
| Preciznost: nije primenjivo | Ukupno N/P |
| Efikasnost: nema menjača | |
Cena |
|
| Prihvatljivost: 6,5 | |
Ocena: 7,667 |
|
(1740)
Bravo Peki, sjajne fotografije. Nisan, za te pare ništa posebno.
Ja sam na mini sajmu vidio onaj 1.33 za te pare. Oko svih drugih auta trgovci i narod, trude se da objasne jedni drugima šta je dobro a šta prihvatljivo. Samo Nissan sa skupom etiketom stoji zaključan i pust…
Šteta, nije to loš auto, ali je pristup tržištu užasno loš. Kad se sjetim da je Qashqai 2017-te startovao od cijene 17500 eur…
A šta reć, nego bravo Šeki …a ne do Fruške gore ko neki 😜🤓😚🤨🤷
Oooo, sada si postao i pesnik … 😊😊😊
I naravo da je samo jedan „Šeki“ ..
Neki odu na Frušku goru pa ne znaju, ili ne mogu, da se vrate…. 😂🤣😂
Za takve što ne znaju ili se sami ne snalaze u vožnji, Bog je izmislio voz…
Pričaj malo detaljnije o tome…
Ne mogu, nemam dozvolu od napaćenog testera, test pola dana na dizel a pola dana na struju…
Pih..🙎
Tekst / test, je naravno odlican.
Komplikovan pogon. Mala prodaja.
Oci mi ostadose na fotkama, turistickog dela.
Peki, hvala ti na tome 👍
Uh, kakve fotke … 😊 Bravo Peki !!! Kao i za te(k)st!
Kako vreme prolazi, ovo vozilo mi se sve više dopada.
Prva generacija bila je hit više što nije imala konkurenciju, a manje što je bila bez konkurencije. Druga je kao rukavica, idealan automobil u kojeg sjedaš i odmah ti je sve na mjestu. Udoban je za medalje, kao uostalom i X-Trail… Osjetio se gubitak snažnih benzinaca i dizelaša i prelazak na „soft“ pogonska rješenja, ali za taj automobil se barem koncepcijski može reći da je idealna porodična mjera… Ovaj treći je kao i mnogi savremeni automobili vještački počeo da koketira sa nekim za Nissan i slične komercijalne brendove nestvarnim premium standardima. Visokim cijenama je u startu ubio svaki interes najvernijih… Pročitaj više »
Bas se nesto dogovaramo da ispecemo prase ukoliko ne i jare za sledeci vikend, ukoliko se skupi nas dovoljno „divljaka“…😂. Mislim na nase ljude, Francuzi to ne praktikuju ali slatko jedu kad ih pozovemo… Inace rostiljaju, sirotinjska varijanta su ti „mergeze“, tj svez kobasice od jagnjetine i govedine (pomesano meso) s dosta zacina (paprika uglavnom), kao i svinjske kremenadle ili pljeskavice od mlevenog govedeg mesa. Retki su oni koji imaju para i volje da potrose 40-50 evra po kilogramu najkvalitetnijeg govedeg odreska (vrhunsko meso od goveda uzgajanih specijalno tu svrhu do godinu dana starosti), mi ludaci ne stedimo za dobru… Pročitaj više »
Svako ima svoje veselje pa i mi naše 😉
Nekad se govorilo svaka budala ima svoje veselje…
Ne razumijem kako VW nudi 2.0 a QQ i ostala bratija mlinove za kafu… jeli ista pravila važe svuda u toj EU?
Jesi čuo za Dieselgate, kakva crna pravila. Svi varaju samo neko bolje glumi da je pošten…
To sa zapreminama vjerovatno je neka kravataška mudrolija, jer mehaničke logike nema…
Pa ako je dizelgejt bio kod VW zašto onda Francuzi gase svoje a švabe se drže opet dizela?
Zato što je lepeza automobila kojima treba 2.0 TDI puno šira od one koji imaju svi Francuzi zajedno sa Nissanom. Taj 2.0 TDI ti se ugrađuje u Audije, pa Volkswagene pa u Škode, pa u Seate, pa u Cupre. Raspon ti je od T-Roca kao najmanjeg do pa do recimo Audija A7 kao najvećeg modela… Osim toga i ako nađeš u francuskim gamama gabaritno adekvatne modele u kojima bi mogao da opstane 2.0 HDI ili 2.0 dCi ti modeli nemaju ni izbliza potreban volumen prodaje da opravdaju ulaganja i „penale“ koje zbog emisije štetnih gasova moraju da plaćaju svi oni… Pročitaj više »
VW Pošten? Podsjeti me baš 2.6
bio međunarodni dan kurvi
Jedno od najnekvalitetnijih vozila u Srbiji je upravo NIsan Kaškaji.
Ne znam koliko ko o tome piše, i koliko se zna, ali ovo su katastrofa vozila.
Što su na tako zlu glasu ?
Nemaju TSI motor 😜
Jesam iz više izvora čuo da na aktuelnu generaciju QQ-a ima pritužbi po pitanju nejednakih zazora između pojedinih delova karoserije.
A gledao sam i dosta fotografija u tom smislu.
Druge pritužbe na novi QQ za sada nisam čuo.
Ma bitno da pali 😜
😀😀😀
Ona svijetla ukrasna plastika na zadnjem braniku se „prelako“ vadi iz žabica, pokušaj nekad u salonu malo da je pomiluješ 🙂 Vlaga ulazi u maglenke, spojevi su kriminalni Britanci to sklapaju pa nije nikakvo čudo…
Jesu „izvori“ fruškogorski 🙂
I gumeni lanac, čuvenu VW vodenu pumpu, antikorozivnu nezaštitu, pa nemaju Dieselgate DPF i magični softver, pa DSG okupan u ulju koje se mijenja svakih 60.000 km kao da je mjenjač F1 bolida, pa čuveni EGR spojen s hladnjakom… Kad već guraš „prst u oči“ daj sebi oduška ;)…
O kojem ti to motoru?
Ja ti to uopšteno o VW problemima. Lanac se rasteže uglavnom u TSI motorima, a najčešće u onim malim ala 1.2 i slično… Vodena pumpa je rak rana koja prati ama baš sve modele koji koriste motore iz VAG grupe.
Ne znam ko im je dobavljač, ali često odlaze – procure znatno prije fabričkih servisnih intervala.
O softrveru za mućkanje s emisijama sve znaš, za muke po DSG-u si već sigurno čuo, a EGR Spojen s hladnjakom je specijalnost 1.6 TDI motora u Golfu 6 i savremenicima…
Neka moja saznanja o VW Drug vozio takvog golfa, nikad s tim problema, drug vozi Passata 2.0 ni sa egr ni sa vodenom nije imao, mi u firmi imali prije passate,poslije turane alias tirane..al nije bilo greške, ova bmw 2 2x opoziv radi egr. Ovaj što vozi Passata jedino sa mjenjačem ima problema, puca i curi kućište, a od legure magnezija pa zajebano za zavariti…jesu jednom, al nakon godine ili dvije opet puklo.
Nekome se posreći pa ni na tim falicnim motorima nema problema sa standardnim kvarovima, ali evo morao bi mijenjati mjenjač a to košta..
Kućište DSG menjača od legure magnezijuma ???
Pa, što puca ?
Nije dsg, obično.Jedini „mainstream“ automobil koji se pronašao na popisu bila je Mazda CX-5, što je iznenađujuće, posebno zbog Mazdine odlične reputacije pouzdanosti. I sadašnja i prethodna generacija obiteljskog SUV-a zauzele su deveto mjesto s niskom ocjenom od 29,6 od 100, a najveći račun za popravak iznosio je 5777 funti (50.175 kuna). image Mazda CX-5 Mazda Lawrence Whittaker, šef Warrantywisea, rekao je: „Indeks pouzdanosti iznimno otkriva kako luksuzni automobili, koji se mogu činiti kao da bi bili pouzdani zbog skupih cijena, nisu uvijek takvi. Mišljenje da bi trebali biti vrlo pouzdani, s obzirom na cijenu koju kupci plaćaju za njih,… Pročitaj više »
Nisam razumeo početak, a ni vezu prve i druge rečenice.
Ah…običan, ručni mjenjač ima, nema dsg. A ovo je tekst iz nekog članka koji spominje mazgu cx5 kao vrlo nepouzdanu.
Uh, mazda CX-5 nepouzdana?
Pa da , peta na rang listi.
Šta je problem sa tim EGR-om koji je spojen s hladnjakom kod 1.6 TDI motora ?
Kod mene radi 213000km i sve ok…
Hvala
Evo ja vozim Golf 7 1.6 TDI, nikakav problem sa EGR-om, nikakav problem sa vodenom pumpom, sa DPF-om takodje nista. Za DSG sam cuo isto price, ali iz licnih iskustava nikad problem… Za TSI ne mogu da pricam, nemam direktno iskustvo.
Ne sporim ti „iskustvo“ ali ako ti je mrsko napisati u par riječi šta su mane, pa nemoj brate ni ovako pisati tri riječi i da sad „cijedimo“ iz tebe šta imaš za reći.
Ne valjaju mu dizne na 1.6 dCi, CVT je propast, turbo zna da prosvira jako brzo…
Baš si namćor, isti Mad Max 🙂
Ima i gorih Max-ova…
Zadnje vešanje – silen blokovi, amotrtizeri, pucaju opruge. Ležajevi u zadnjim točkovima
Prednje vešanje, viljuške – ramena, amortizeri, letva.
Sve je ovo druže katastrofa
Onda elektronika, posebno motora, podizači stakala i sl…..
Motor, benzinci elektornika, posebnoo lambda snde se nemogu nakupovati. Onaj dizelaš od 2.0 zna da prezupči sam od sebe i napravi rusvaj.
Ovi polovnjači su teški krševi. Dačija je za njih kvalitet
Hvala na detaljnom objašnjenju.
Zbog nove Honde Civic zavoleh ove hibride gde je pogon uglavnom električni, ali me duša zabole kada videh onu neuravnoteženu osobu kako je zaskočila konja. Gospođa je građena za bačacicu kugle, nikako za jahanje. Ono je baš nehumano!
Peki, kakve su šanse da neki Lexus bude na testu….nekom prilikom….
Piroški je na primer baš iskritikovao Quashqai, i ovako na testu i u poređenju sa Australom. Ne znam kome verovati njemu, ili dugogodišnjem iskustvu Pekija?
Teško pitanje sokole! Obojica imaju dugogodišnje iskustvo, obojica su radili u istom timu jedno duže vreme. Jednog plaćaju proizvođači, drugog firma u kojoj radi. Da li si primetio da Peki iznosi teze koje su u liniji s visinom honorara? A obrnuto?
Visina honorara koja je u liniji iznosi teze Sekija. Obrnuo.😜 Šeki, koliki ti je honorar?
Tepsija baklava 😂😂😂
40 eura? Lele ..pa jeftino.
Budući da je poznato šta je VG danas, verujem da je Pekiju mnogo bolje ovde na Auto Republici. 🙂 I moram da priznam da ste pojačali sadržaj sa testovima automobila, što je za svaku pohvalu.😊
Šta je Vg danas, meni je nepoznato?
Mnogi su radili za VG, od novinara do dopisnika iz inostranstva, danas su ih svi ti ljudi napustili.
Pa ljudi mijenjaju poslodavca, šta je tu čudno.
Meni je samo čudno, to što su VG bile velika ekipa, koja se kasnije raspala.
A ne znam ja to, evo ti druga šekija pa ga pitaj , ne bih se štel mešat.
Koji Qashqai i s kojim motorom? Ovaj e-Power sumnjam da je neko voziio u Srbiji… Drugo sta se stavlja u prvi plan? Dizajn, unutrasnji prostor, agragat, potrosnja…ili cena? Sto ljudi sto cudi, oba spomenuta modela su interesantna, noviteti iz iste grupacije, isti benzinski agregti, platforma, elektronika…, ne moze jedan biti super a drugi sranje, razmisli…😉
Onaj plavi Qashqai koji je testirao vaš kolega Uglješić. Većinom su kolege iznele pozitivne recenzije, kao Sat, Nova S/auto, Magazinauto.
Sad si me zaintrigirao pa odoh na sajt VG, gde pronadoh „uporedni test“ Renaulta Austral i Mazde CX-5. Samo da ti nesto kaze tvoj drug, mada si to i sam mogao videti da si malo bolje pogledao slike, vozen je evidentno Austral, ne i Mazda, cije su slike skinute s interneta kako bi to kobajagi delovalo kao uporedni test…😉.
Primetio sam, i Iskren da budem i ne cenim ih nešto posebno, jer više nisu sa kvalitetom kao što su nekada bili što vi svakako mnogo bolje znate od mene, jer ste dugo radili za njih.
Sa nalinom testa i rječnikom se ne slažem, ali ukupni rezultati testa se poklapaju sa mojim viđenjem ta dva automobila, pogotovo od kada sam posjetio salon Renault -a… Austral mnoooogo izgleda uživo nego na „papiru“. Da ne bude zabune, svako gleda ono šta njega zanima, pa tako i ja. Nekom to drugačije se svidi.
Šta kaže Nissan, da se 70-80% od ukupno predjenih kilometara predje u gradu, pa da je nebitno koliko ovaj hibrid ( sa FWD pogonom ) troši na auto putu ? A na bordu kod Pekija, izmedju ostalog, piše prosečna potrošnja: – 8,6 litara pri prosečnoj brzini od 124 km/h na distanci od oko 40 km, – 8 litara pri prosečnoj brzini od 118 km/h na distanci od 102 km ? A hibrid je, samo sa prednjim pogonom. Često sam imao prilike da „testiram“ mog CRV-a 1,5T AWD na auto putu, pa i na deonici Bubanj potok – Pojate ( oko… Pročitaj više »
Ne troši puno više od bmw dizela ..čak je i povoljniji.
„Na kraju balade“, ta potrošnja ti dodje još i kao najmanje bitna …
Gde računas CRV-a i Bembaru od 4L koja je uzgde za blizu tonu teža
Velika potrošnja tog CRV-a. Posebno ako se uzme u obzir njegova namena za duga putovanja.
Oktavija vRS 2,0 TSI, 245 ks, troši osetno manje od 7, u najgorem sličaju na konstantnih 130.
1,6 TDI uvek manje od 5…..
E pa vidi računice i Honde benzinca, u kojoj možeš sa šeširom da sediš, ali da pokriviš kučmu u globalu.
Zanemaruješ da Oktavija i CRV ni čeonom površinom, ni visinom, a ni ponudom prostora, nisu ista klasa. Bilo bi zaista tužno za tu benzinsku oktaviju da imaju sličnu potrošnju na auto putu.
Nisam zanemario, pomenuo sam onaj šešir 🙂
Nije ni mala potrošnja, samo kažem. Ako ništa u odnosu na onu Bembaru je na protiv velika.
Opet ova Oktavija ima spotrsko srce i 245 ks, i DSG pa na 130 – 135 troši 6,5.
Ipak je TSI šampion u potrošnji i karakteristikama. Dugo su i vežbali.
Da, CRV troši puno u odnosu na BMW X7 xDrive 40i- ako imaš u vidu odnos zapremine motora, snage, momenta, mase, dimenzija, performansi. Bez dileme. To sam komentarisao interno i neobavezno sa Zvezdanom u vezi onog testa.
Što se tiče TSI-a, pratim redovno temu na Fiat forumu za jedan Tiguan TSI 150 FWD 6MT i po onome što vlasnik piše, on ne troši ništa manje od CRV,-a, pa ni na auto putu.
Ma ja ti govorim za svoj bmw, 6.5l dizela…prosjek zadnje tocenje.
Gluvo bilo, nemoj da bude zadnje… 😜
I da se razumemo, ja uopšte ne mislim da je CRV bilo kakvo čudo energetske efikasnosti (sigurno u toj klasi ih ima i ekonomičnijih ), već samo ukazujem da rezultati ovog hibridnog QQ-a govore da auto put nije vrsta puta na kojoj će hibrid energetski da zablista. On to može samo u gradu, gde će testirani QQ „do nogu da potuče“ i svakog dizela ( pa i nekog iz najniže klase, a ne samo iz SUV C segmenta ).
Tu bi QQ trebalo – moralo da troši više.
Što se tiče „grada“ ne znam baš kolko bi i ko trošio (milim u poređenju s dizelom). To mnogo varira
Nemam želju za ovim „hibridima“, i baba i đevojka odjednom.
To polovno može sao neozbiljan da kupi
Sad pogledah cenovnik za QQ hibrid i garancija na električne komponente hibridnog sklopa je 5 godina ili 100.000 km ( kod Australa hibrida je 6 godina ili 100.000 km ).
Kao i uvek Peki nas obraduje zanimljivim fotografijama skrivenih turističkih bisera Francuske… Ali mi je ovog puta jedan neobičan detalj privukao pažnju, tj. objašnjenj hrišćanskog praznika Ascension, koji se praznuje 18.maja. Zbog samog opisa praznika na trenutak sam se osetio kao čitalac sa područja bliskog istoga ili sl. ali sam brzo shvatio da je zapravo reč o prazniku koji je kompatibilan sa onim koji su pravoslavni vernici slavili samo sedam dana kasnije, a reč je o Vaznesenju Gospodonjem u narodu poznatijem kao Spasovdan. Slavi se 40 dana od Vaskrsenja i pada uvek u četvrtak. Inače, slava je grada Beograda, u… Pročitaj više »
I ja sam to odmah povezao… 👍 A i sama riječ „Ascension“ bi trebala da znači uzdizanje (ne znam francuski ali znam italijanski)…
bio je i CR-V sa ovakvim pogonom. jedne subote su ga davali na vožnju; obrnuo sam jedan mali krug po NBGD. išao je sasvim ok.
Ja posedujem QQ 3 Tekna CVT 158. Auto sam preuzeo 28.12.2022 i do sada prešao 9k km. Kako nov auto menjam na godinu, dve mogu vam reći da je svaki imao neku manu ….veći ili manji epidemijski problem koji je u većini slučajeva rešavan u garanciji. Bilo da je premijum Brand ili bilo koji drugi svaki je imao neku manu..
Što se Nissana tiče, ja sam za sada veoma zadovoljan..