Zanimljivost dana: Fiat za kojim smo se svi okretali

Ukoliko bismo ušli u Fiatov izložbeno-prodajni salon ovih dana, šanse su velike da bismo zatekli ponudu koja većinu nas verovatno ne zanima. Tamo ćemo naići na nekada popularni model Panda u već dvanaestoj godini proizvodnje, zatim još stariji gradski 500 i još gomilu modela različitih dimenzija koje su bliske onima koje krase pomenutog mališana po imenu 500.

Od kada je Mazdin sportista koji se prodavao i pod imenom Fiat 124 Spider ugašen, što se zbilo nakon 2020. godine, ovaj italijanski proizvođač vozila zaista nema šta da ponudi sa avanturističkim duhom.

Neko će kriviti okolnost u kojoj je konstruktor previše vremena posvetio američkoj diviziji, što je u neku ruku i očekivano pošto su brendovi poput Rama i Jeepa oni koji donose najveći profit i pritom su prioritet.

Tokom takvih vremena nam jedino preostaje da se prisetimo nekih legendarnih modela Fiata. U ovom izdanju zanimljivosti dana se ne vraćamo previše u prošlost pošto ćemo u kratkim crtama pričati o modelu Coupe.

Proizvodio se od 1993. do 2000. godine i stavio je na mapu sveta jednog dizajnera o kome će se kasnije dosta pisati.

Istorija Coupea počinje onog momenta kada je čuvena italijanska kuća Pininfarina ostala bez svoje glavne mušterije. Reč je o General Motorsu, a američki gigant je želeo da napadne Mercedes tako što bi njegov premijum brend Cadillac razvio roudster u saradnji sa Pininfarinom. Tu poziciju će popuniti Allante, a kako se delimično sklapao u Italiji, a jednim delom i u Americi, pokazao se izuzetno skupim i Cadillac je izgubio velike sume novca.

Amerikanci se iznenada povukli, što je ostavilo Pininfarinu sa praznom fabrikom, bez proizvodnje i bez mušterije da bi se mogli plaćati računi. Stilska kuća se zatim obraća Fiatu i nudi opciju da napravi privlačni kupe na platformi modela Tipo.

Fiat je pristao, ali je naredio i sopstvenom timu da razvije prototip nakon čega bi proglasio pobednika tako što bi ih uporedio. Posao je dopao u ruke nikoga drugog do kontroverznog Krisa Bengla. Da, istog onog koji će kasnije da dobije posao u BMW-u i potpiše većinu automobila nemačkog proizvođača vozila.

Svi su bili pomalo iznenađeni kada je Benglov prototip pobedio u konkursu. Njegov model je bio nešto manjih dimenzija (dužina 4,3 metra) dok je Pininfarina dizajnirala model u takozvanoj „gran turismo“ kategoriji. Posao se na kraju ipak isplatio za samostalnu kuću pošto je Pininfarin prototip kupio Peugeot i pustio ga u serijsku proizvodnju pod imenom 406 Coupe. A iako je Fiatov model bio čistokrvni četvorotočkaš ove firme, za njegovu proizvodnju će se ipak pobrinuti Pininfarina.

Fiatov novitet je predstavljen krajem 1993. godine na Salonu automobila u Bolonji i nosio je kratko i jednostavno ime – Coupe. Kao što smo spomenuli, koristio je stariju platformu sa modela Tipo, što nam govori da je standardan pogon bio na prednjoj osovini, ali je Fiat spremio dovoljno velike promene na račun nezavisnog ogibljenja, da to govoto niko nije ni primetio.

Svima je prvo upadao u oči veoma specifičan stil i teško da se neko nije okretao za njim. Coupe, ne samo što je bio privlačan, već je bio i sposoban sportista. Mehanička ponuda je uglavnom pozajmljena iz Lancije, pa je u samom početku bio dostupan samo kao 2,0-litarski benzinac.

Razvijao je 137 konjskih snaga u atmosferskoj formi, odnosno 50 „grla“ više sa turbo punjačem. To mu je omogućavalo maksimalnu brzinu od 225 km/h. Fiat će da ponudi i bazni 1,8-litarski benzinac sa 129 „konja“ kada prodaja nije krenula očekivanim tokom, pa je uspeo da snizi početnu cenu. Čak i u takvim uslovima Coupeu je bilo potrebno samo 9,2 sekunde da ubrza iz mirovanja do 100 km/h uz maksimalnu brzinu od 205 km/h.

Lancijini motori su penzionisani posle 1996. godine, a zamenio ih je par 2,0-litarskih sa pet cilindara u rednoj konfiguraciji. Ponovo su bili dostupni atmosferac (152 konjske snage) i turbobenzinac (217 „grla“). Uparen sa šestostepenim manuelni menjačem, ovaj najmoćniji motor je obezbeđivao maksimalnu brzinu od 250 km/h uz ubrzanje od nule do 100 km/h za tek nešto više od šest sekundi.

Coupe se nije mnogo promenio tokom svoje kratke karijere. Fiat će kasnije da predstavi takozvani „Limited Edition“ i razlikovao se uglavnom po luksuznijem enterijeru. To se odnosi na sedišta Recaro, kožom prekrivenu kontrolnu tablu i više elektronike.

Ova verzija je privukla dosta pažnje kada je prvi primerak poklonjen velikom Mihaelu Šumaheru. Fiat se originalno nadao napraviti samo 300 jedinica, ali se na kraju zaustavio na brojci od 1.400 jedinica. Ipak, ništa nije moglo da spreči konačan kraj nakon 2000. godine i tokom sedam godina proizvodnje fabriku će napustiti 72.762 primerka.

Nismo sigurni zašto je imao tako kratku istoriju pošto je Coupe bio relativno popularan automobil, a njegova platforma, takozvana „Type Two“ je opstala još tri godine. Pretpostavićemo da je pad popularnosti stila kupea igrao ključnu ulogu, i da je heč bio taj koji su kupci želeli.

Bilo kako bilo, Coupe je bio poslednji kupe za Fiat i digao je u nebesa karijeru jednog američkog dizajnera za čije ime smo kasnije svi čuli. A zbog toga zaslužuje status moderne legende…

Zoran Tomasović

(4726)