AR pijaca klasika: Mini-sportista

Debitovanje modela Toyota MR2 sada već davne 1984. godine jeste bio značajan događaj za japansku automobilsku industriju. Daleko od toga da i ranije nisu postojali sportski četvorotočkaši iz zemlje izlazećeg Sunca, MR2 je bio bitan iz razloga što je Toyota u svoje vreme pravila uglavnom dosadne i pouzdane automobile. Čak i oni sa sportskim imidžom kao što su 2000GT i Celica su bili kopije vozila sa zapada, pa je MR2 doneo pravo osveženje.

Pružao je kompaktne dimenzije, malu masu, centralno postavljen motor i dovoljno snage da posrami daleko moćnije automobile. Ranije sam pisao da mi se najviše dopadala prva generacija (1984-1989.) i tu priču možete da pročitate ovde, ali nema sumnje da je naslednik ostavio značajno veći trag na tržištu.

Proizvodio se od 1989. do 1999. godine i po mnogim karakteristikama je izgledao kao umanjena verzija skupocenih italijanskih egzotika. Javnost se žalila da su izgubljene one čistokrvne vozne karakteristike prethodnika, pošto je masa skočila za čak 200 kilograma, a Toyota je pronašla rešenje u većoj snazi.

Model koji su svi poželeli je onaj sa značkom GT sa japanskog tržišta. On je nagoveštavao da MR2 pokreće 2,0-litarski turbobenzinac sa 241 konjskom snagom. Ovaj deo rečenice o japanskom tržištu je izuzetno bitan, pošto su američke verzije pružale samo 204 „grla“ zbog strožijih zakona na račun izduvnih gasova, dok Evropa uopšte nije mogla da dobije MR2 sa turbo punjačem.

GT je bio uparen sa petostepenim manuelnim menjačem koji je prenosio snagu na zadnje točkove. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 5,5 sekundi uz maksimalnu brzinu od 245 km/h.

Primerak iz današnje priče je iz 1995. godine i originalno je prodat u Japanu da bi protekle godine uvezen u grad Obri unutar američke savezne države Teksas. Prešao je 113.800 kilometara ili što bi svaki ljuditelj Toyote znao reći „još se motor nije ni razradio“ (eh šala).

Kako je automobil stariji od 25 godina, tako se vozi kao klasik i samim tim je legalan za uličnu upotrebu iako originalno nije zadovoljavao američke zakone po pitanju bezbednosti i izduvnih gasova. Jedan od prethodnih vlasnika je ugradio i određeni broj modifikacija kao što su 17-inčne felne, sportski branici i bolji audio i sistem za odvod izduvnij gasov, ali osim toga, MR2 je baš onakav kakav je bio kada je napustio fabriku.

Definitivno je unikat izvan domaće države pošto, kao što smo rekli, ovakav model se nije nudio izvan Japana.

Desetodnevna aukcija je donela samo osam ponuda od čega je najviša iznosila 15.750 dolara. Pretpostavićemo da razlog leži u modifikacijama pošto je takozvani „Fast & Furious“ stil odavno izašao iz mode, pa kolekcionari žele vozila u fabričkom stanju. Nekada je „manje zaista više“, što potvrđuje i ovaj primerak Toyote MR2.

Zoran Tomasović

(994)