AR pijaca klasika: Unikantni Šveđanin
Ljubitelji Saaba će reći kako ih „ostatak sveta ne razume“ (šta god to značilo) i da je potrebna posebna vrsta ljudi da bi se osetila lepota ovog švedskog automobila. Ako zanemarimo da Saab nikada u svojoj istoriji nije napravio serijski motor, već je uvek kupovao i prepravljao tuđe, njegov dizajn zaista jeste bio unikantan, toliko da ga je nemoguće ne primetiti ga na ulicama.
Pogledajte samo model 96 sa priloženih fotografija koji smo izabrali za današnje izdanje pijace klasika. Da li bi iko mogao da prođe pored njega i ne okrene se?
Saab 96 je imao jako dugu karijeru. Proizvodio se od 1960. do 1980. godine i bio je evolucija prethodnika sa oznakom 93. Takođe je bio dugačak nešto više od četiri metra, i posedovao je masu od svega 870 kilograma, ali i pored toga je zadovoljio sve standarde na račun bezbednosti.
Očekivali bismo jače prodajne rezultate imajući u vidu karijeru dugu dve decenije, ali je model 96 pronašao tek 547.221 kupca. Razlog za tako nešto leži u podatku da je Saab tada još uvek bio relativno mala firma, a u početku su nuđeni samo dvotaktni motori, izrađeni pod licencom DKW-a.
Saab će preći na Fordove agregate krajem šezdesetih godina, i to je bio jedan od retkih ikada proizvedenih u konfiguraciji V4. Da, dobro ste pročitali i ovaj 1,7-litarski benzinac nije imao četiri cilindra u rednom rasporedu već je Ford, uz ZAZ, bio jedini proizvođač koji se oprobao sa postavkom V4 u masovnoj proizvodnji.
Razvijao je 67 „konja“ i maksimalnih 118 Nm obrtnog momenta, a snaga se prenosila na prednje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača. Saab 96 je bio relativno brz za svoju klasu, pošto je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za nešto više od dvanaest sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 160 km/h.
Spomenućemo da je njegova cena na američkom tržištu iznosila 1.895 dolara ili 17.889 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.
Ovaj konkretni primerak je iz 1972. godine i trenutno se nalazi u gradu Riversajd unutar američke savezne države Roud Ajland. Prešao je tek 24 hiljade kilometara i pretrpeo je određene modifikacije. Primera radi, dodatni prednji branik nije bio deo fabričke ponude, kao ni 15-inčne felne, a velika sedišta su pozajmljena iz modela 900.
Automobil je originalno bio ofarban u žutu boju, ali je pre nekoliko godina dobio crvenu nijansu školjke. Ona je zapravo originalno bila deo ponude Porschea, i takva kakva je, daje ovom automobilu mnogo privlačniji stil. Spomenućemo da je tokom procesa restauracije limarije detaljno osvežen i Fordov motor.
Posle desetodnevne aukcije i čak pedeset pristiglih ponuda na adresu prodavca, najviša od njih je iznosila 40.750 američkih dolara. Šta da kažemo osim da je očigledno da ima dosta onih „preko bare“ koji bi da budu jednako unikantni kao što je njihov limeni ljubimac…
Zoran Tomasović
(215)
SAAB je moja marka – 2002 godine kupio sam model 93 turbodizel. Svojeglav auto sa jakim karakterom! Robustan, brz i stedljiv zbog veoma dobre aerodinamike. Pitam se, zbog cega je SAAB napustio dizajn svojih prvih modela? Bio bi jos originalniji!