Taverez veruje da su multinacionalne kompanije snažnije od vlada evropskih zemalja

Sudeći po onome što smatra izvršni direktor ogromnog koncerna Stellantis, Karlos Tavarez, lobisti su višak na platnom spisku grupacije kojom diriguje, barem kada se priča o Starom kontinentu. To indirektno znači da on ne želi da političarima na odlučivanje ostavi ideju o tome kako će izgledati pogonsko rešenje automobila budućnosti.

Automobilski gigant Stellantis se već povukao iz Evropske asocijacije proizvođača automobila (European Association of Automobile Manufacturers – ACEA), ali sada ulaže dalje napore kako bi uticao na buduću regulativu u Evropi, i to tako što u sistematizaciji radnih mesta ukida pozicije lobista u Evropi.

Odluka o tome je doneta direktno od strane izvršnog direktora Tavareza i on je pojašnjava željom da entitet bude što više proaktivan, a ne reaktivan. Pričamo o razvoju buduće strategije mobilnosti. „Ne možemo čekati vlade da o tome odlučuju. Moramo se brže nositi s izmenama regulative,“ prenose reči Tavareza ugledni mediji.

Šta to znači u realnosti? Pa, kako smatra Tavarez, najbolji način da se transport učini više ekološki podobnim jeste da se pređe na elektromobilnost. “Mislim da su aktuelna dva pristupa redukciji emisija – pragmatični i dogmatski. Pragmatični pristup obezbeđuje pristup problemu u kom se traga za iznalaženjem načina za sniženje emisija CO 2 na najširim osonvama i što efikasnije, tako što će se izazovu prići eksploatacijom pametne mešavine pogonskih rešenja. Dogmatski pristup proklamuje ideju da bi se pročišćenje vazduha i prirode, generalno, moglo postići jedino forsiranjem baterijskih automobila,“ kaže Tavarez.

Iz ovih stavova menadžera iz Portugalije proizilazi takođe da se Stellantis neće baviti razvojem, niti će čekati da neko drugi razvije sintetička goriva, već će se odmah baciti na električni pogon.

Međutim, važno je podsetiti se nedavnih zapažanja Volvoa koji je izneo, da u smislu proizvodnje, električni automobili podrazumevaju više emisija CO 2 od ciklusa montaže konvencionalnih vozila. Saldo međusobnih, uporedivih emisija, počinje da se izravnava s početkom eksploatacije elektromobila, a u kom momentu će se uravnožiti zavisi od energetskog miksa zemlje u kojoj se automobil koristi. Naravno, tamo gde je više „zelene“ električne energije, elektromobili veoma brzo uspevaju da u smislu ekološke podobnosti, nadmaše klasične automobile pogonjene motorima SUS.

AutoRepublika

(191)